Београдске општинске новине

Број' В.

- 11 —

Год. XIII.

дућанска вешати. Тако исто нијс допуштено механама, кафанама, на тротоаре поред пијаце столоне изиосити и јела п пића на пољу сдужити и продавати, да се не би улица и тротоари норед пијаце закрчавали. Члан VIII. Ове предмете што су за храну забрањено је при продаји у исписане, штампане или старе хартије завијати. Члан IX. Све слуге и слушкиње, које на пијацама службу траже морају лекарско уверење о звоме здрављу имати. Члан X. Забрањено је ио пијацама милостињу просити. Члан XI. Препродавцима забрањено је куповати пре 9Ч 2 часова. Члан XII. Пијачно време траје до 12 часова нре подне, Чим нијачно време престане сваки продавац дужан је сву своју робу и тезге са пијаце уклонити. Члан XIII. Сваки продавац, сем касана, који у дућану продају, мора прописне тезге имати. Члан 1У. Суд општнне београдске у интересу грађана и ради угледа престонице прописује ова правила и строго нарс!;ује, да се сви продавци морају по њима тачно владати. У противном случају ако који недопуштену робу или доиуштену али у поквареном стању продаје или се ма о коју тачку ових правила огреши, одмах ће се са трга уклонити и ио закону казнити. Да се ова правила пошљу управи вар. Београда на одобрење на потом да се одштампају у плакатима.

VI. Председник позива господу одборннке данри* суствују сутрашњем свечаном освећењу воде у Саборној цркви и на Савској обали. Одбор је иримио к знању овај позив. VII. Председник комисије за осветљење и трамвај г. Ђорђе М. Станојевић предлаже одбору, пре него што бп се приступило избору судија и суђењу са концесионарсм односно несугласица у осветљењу вароши и експлоатацији трамваја, да се покуша мирним иутем изравнати на начин, пзложен у акту који је одбору прочитао. Одбор је одлучио : да се концесионари известе, да ће се о свему овоме решавати у првој седници за овом.

ВАНРЕДНИ САСТАНАК 9. Јануара 189Б год.

Цредседавао председник г. Мијаило М. Богићевић, присуствовао члан суда г. М. П Живадиновцћ, од одборнрха били : г. г. Љ. Ковач вић, Коста Петрови]1, М. Милашиновић, Вел. АнпЛ, Јосиф С. Јовановић, Ђорђе Димитријевић, Стеван II. Поповић, Јеротије А. Миливојевић, Софроније Јованоиић, Благоје Милотевић, Љуб. МарковиК Дим. Гавриловић, Иикола Бошковић, Снасо X. Р. Шокорац. Јанаћ Костандиновић, Н. Д. Стевановић, С ТЈ Јорговић, А. 'Б. Кумануди, Ј Адкалај, Љ. Каљевић, Михаило Михаиловић, Стеван Д. Поиов ћ, Горчаков Миловановић, Јарослав Безуха, Јован Ри«тић, Др. Никола X. Николић,, Зах. К. 3. Иоиовић, Живко Кузмановић, II. Ђелић. I. Прочптан је записник одборских одлука седнице држане 6. Јануара 1895. год. и нримљен је без измена. II. Одборник г. Стев. Д. Поповић моли председништво, да што пре пошље министарству народне привреде извештај о раду општине београдске на подизању антрпота. Председник ,је иајавис : да ће наредити, да се тај извештај одмах погиље мпнистарству. Ш. Председник износи одбору на решење извештај "одборског повереништва, изабратог у седници одборској од 2. Јануара 1895. г. АБр. 9055

Исто тако и прасад, јарадијагњад не смо се везивати. 9., Месо свеже\ говеђе, телеће, спињско, пЈ )асеће, овчије, кознје, јагњеће и јареће, пастрме, шунке, кобасице, сланину, сало, маст и чварке. Све то допуштено је продавати само у дућанима. Месо се не сме с пол>а о зидове дућанске вешати, маст се мора у чистим, покривеним судовнма држати и чистим кашикама вадити. 10., Рибу свежу или усољену (домаћу) суву рибу и ракове. Свежа речна риба продаваће се из чистих дрвених валова лети на Дунаву (рибљем тргу) а зими од 1. Септембра до 15. Априла на свима пијацама уређеним. 11., Разну свежу дивљач. 12., Грнчарију, стакларију. лопате, метле и држаљице домаће производње; израђевине дома сиротне деце и ироизводе осу])еничких завода. Члан Ш. За време иијаце забрањено је продавцима викати и псоватн, гра1;ане неучтиво иредусрећати и неуљудно се понашати. Члан IV. Сваки продавац мора одређено мссто имати, никоме није допуштено но пијапи робу носити и продавати. Члан V. Како продавцима тако и грађанима забрањено је псе на пијацу доводити. Члан У1. Забрањено је с колима на пијацама или нред њих стајати, у колима робу држати и продавати. Члан VII. Свима оним радњама! које пијацама не принадају а дућане поред иијаце имају строго је забрањено на пољу пред дућаном робу држати или с поља о зидове и врата он је допринео да мањи владаоци (влашки и ердељски) пристану уз Аустрију. Године 1688 1 ) утврди у Бечу последње мере с царем п тајним му саветом. Па се обавеже да с повише добровољаца потпомогне на Дунаву иапредовање аустриске војске кроз Србију. За ове услуге пак да му припадну земље његових предака. И наш лаковерни Хурђе пристаде на лукава обећања аус 1 тријског Фора, који га уз то обасипаше особитим почастима поставивши га исте године за грофа 2 ) краљевине Угарске. У лето 1689. године. Налазимо Ђурђа у Ердељу на челу велике добровољачке војске 3 ), одатле се упути на Дунаву у цељи да се придружи војсци Иесаревој коју вођаше Л. Баденски, као што је раније у Вечу углавио . У нуту је иу-

Ј ) Види динлому код Р 1 с о 1-а : Срби у Угарској кн>. I. страна 78. 2 ) Те године приана га за деспота и Арееније III. Чарнојевић. 3 7 Иисчи ових догаћаја узимају разно број добровољаца под 'Бурђем III. Бранковићем Убичнни узииа да је број њИхов нарастао на 80 000 (Тла н. 28. стр. 292.) Р 1с о 1 (Павловић] помиље 30 000, али држи за превелики. [Ср'и у Угарској стр. 78.] Ну према оном силном одушевљењу које је владало међу Србима и преданости миропомазанику Драгашевић не претерује кад број уетаника увима, као што смо поменулн раније на 30 000 л>уди.

штао прокламације 1 ) на Србе и лруге Хри шћане позивајући их на општи устанак. противу Турака. Нада на скоро остварење давао жељеае цељи — ослоб^ђење исиод 2 ] ГТрокламацију 'Бурђеву датирану у Оршави саопштио је Витковић у 67 књ. гласњ срп. уч. др. под бр. 1.ХХ1 на стр. 121 — 121. Она гласи : „Георгие втори Вожиеју милостију в сем Иллирическим, тракииским, и ижим восточним ооластем ирадедпаго отечество писледни десаот, виштшои и нижнои Мисии Херцег^ и велики кнјаз свјатои римскои, такожде те держави светаго Савви, Црне Торе, дедични же госиодар Херцеговски, и Сремски,, Иоаноиолски у Оуго.рскаго кралества и страном их гроф, и ирочаја. Примучившусја и, нам ириближити се ка ирадеднему нашему отачаствију: и к вашем милостем иредвараем сиим нашим лјубазно г^ело, важним иисанием: желајуште от с више даннују благодат, јако да здравствено и благодушествено обрет ви са васем иодручием вашчм милостем. По сих настојаним скоро иосланих дал ради смотрихом снабдениЈа иравославние наше вери % и ради избавленија народа нашего Сербо-босанно и булгаррославно-славенскаго јазика, и иних обретајуштимсја в васои восточнои и севернои Жлирии, Тракии ђ Мисиг1 и ироч; сего ради иодобно ест нам ваоружатисја и кг> Ршаве (Оршаве] граду ириближитисуа: ЈЈаки от туду Бога вседржителна у иомошт иризиваху, и на општаго сиротивника Исмаилта на врага крсту госиоднју устремимсја; идеже все воинство рода нашего ожидаем : точију скоро да иосиешите са вашем иодручием вашеи милости и ирилежаштују иомоштију ариити, јако да иредате сие наше ио слание; и иввестивша и все свјатеившаго оца нашего Арсенија Патријарха иравославному и архиеиискоиу иекскому властноју рукоју свјатителства его к нам иосланнуЈу еиистолију [иисмо] јеиже извод ирислахом к вашои милости ; И милост Вожија да иребудет васегда са вашпм ммлостем, о Христе Жсусе Амин. Данпо от Ршави 'гради Ијунија ви [Ј.2]-лета госиодња, 1689. Георгие Вранкович . с. Р.

јарма турског и ваеиостављење сриске др жаве — уз то снлва обећања Лудвика Баденског за које ии се чинило да се већ ночињу остваривати гледа^ући код себе и свога десаота, тако је одушевило Србе, да су о'ни летели ва све стране и крвили се са старим непријатељем, било на својуруку, било у друшгву с Ћесаревцима; и као што смо раније видели чинили су чудеса храбрости надајући се, јадници, да је дошао крај туроком царевању. Тој њиховој храбрости Иећаровци и имају да захвале што су ове године (1680) задобили онако сјаЈне иобеде и продрли чак до Скопља. Али ах да грозна разочарења нриреди лукави Леополдо I. нреко својих војсковођа. наиаћеном народу српском. Док је Л. Баденски издавао маоге прооамације лукаво мамећи Србе да се дижу нротив Турака обећавајући им слободу и верску и личау као и да ће их заштићавати од Турака, дотле је Леополд у Беч слао писма, у којима се огледа вероломност немачка. (наставиће се).