Београдске општинске новине

""V.

Број 5.

- 19 —

Год. XIII.

VII. • Председник комисије за осветлење п трамвај изјављује, поводом питања одборника г. Михаила Михаиловића, учињеног у прошлој седници, ко ће плаћати штету приватнима, кад концесионар прекине осветљавање, — да је ово питиње комисија расправила у седници својој од 17. Новембра пр. год. у томе смислу, да је концесионар одговаран за сваку штету услед прекида струје. По прочитању тога комисијског решења КБр. 146 94 г. одбор је решпо: усведа се у свему ово решење комисије с тим, да се исто објави у Оиштииским новинама. VIII. Одборник г. Стеван Ђ. Јорговић пита, зашто друшгво трамваја београдских сваки час прекида вожњу. Председник комисије г. Ђ. М. Станојевић, од гов' рп : да се то ирекидање дешава услед сметова и да према уговору друштво ие може бити кажњено ако тај ирекид не траје дуже од три дана. X. На предлог грађевинског оделења ГБр. 79 и но саслушању извештаја општинког архитекте одбор је од б/то : кредит од (13.50048) тринаесг хиљада пет стотина динара и 48 пара, на терет партије за грађењо основних школа, за вишак радова на темељима палилулске основне школе и за инсталацију ваздутног грејања у истој школи. X. На предлог шеоа општинског санитета АБр. 8839Ј94. и по саслушању реч-ерата грађевинског одељења ГБр. 6274Ј94. год. одбор је после поименичног гласања са 19 гласова против 3 (1 није гласао) /ж/иио: одобрава се кредит од хиљаду и осам стотина динара за премазивање патоса зејтином или фирнајзом у новим школама палилулској и дорћолској, и кредит од три источна политика аустријска, којој је он као научен и окретан човек могао доста помоћи; зато га Леополдо I. и подиже чак у ред грофова. Но кад он поче сраски да мисли и да роди на остварењу српске самосталне државе , он је престао бити оруђе аустриско. Аусгрија, вазда доследиа себи, видећи ,.да Срби могу бити и без деспота", зазирући — по старом обичају — ма и од сенке какве опасности, она га из државних разлога" лиши слободе. Из Ердеља преместе Бранковића у Беч, бојећи се да не иобегне ири продирању Текелије у Ердељ, одатле га пошљу у Егар (Хеб) у Чешкој где и умре у тамиици 1711. године. Из тамнице деспот је често подигао свој глас. тражећи да му се бар ствар извиди — ну глас му је остајао као глас вапијућег у пустињи. Најзад се помири са својом злом судбом па као образован човек каншне хронику српску и свој животопис. Па и за издржавање деспотово Аустрија је давала тек 1000 форината годишње, те је морао оскудно живети.(-)

1 Посуђе којим сс Ђурђе у затаору служио може се

видети у нашем народном 5 муаеју.

хиљаде и седам стотина двадесет и пет динара за намештање справа за спирање нужника у новим школама дорћолској и палилулској. Оба ова кредита да падну на терет партије одређен за грађење основних школа у Београду. XI. По прочитању предлога грађевинског одељења ГВр. 6265, 6266, 6267, одбор је решпо: да грађевинско одел^ење поднесе предрачун, шта ће коштати да се нове школске зграде на Дорћолу и у Палилули ограде зидом или гвозденим филаретама. Да се око школе топчидерске подигне жива ограда по предлогу одобравајући за ово кредит од девет стотина и педесет динара, што има пасти на терет партије буџетом одређене на одржавање општинских зграда.

општински послови Избор лекара. У прошлој седници одборској, држаној 26. Јануара 1895 год. изабрат је за општинског лекара г. Д-р. Јован Станковић овд. лекар. Г. Станковић ће привремено вршити дужност у кварту Палилулском док не буде учињен сталан распоред међу општинским лекарима.

С Т Е Ч А Ј Општини београдској нотребан је још један лекар. Доктори целокупног лекарства, који би желели да буду лекари оиштине београдске, нека се изволе писмено пријавити општини београдској најдаље до 15. Фебруара 1895 год. Од суда општине београдске, 26. Јануара 1895 год. АБр. 315.

СТАТИСТИЧКИ ЗАПИСИ У ОПШТИНИ БЕОГРАДСКОЈ

Путнички еаобраћај варонш Београда. У времену од 15. Јан. до 22. Јануара 1895 г. допутовало 436, отпутовало 405. Од којих су: а.) Пола: мушког 402 , женског 34 свега 436. б.) Вероисиовести: православне 370. неправославне 49, мојсијевске 13, мухамеданске 4, свега 436. в.) Постојбина: Србија 394, А.-Угарска 57, Босна и Херцеговина 1, Црна Гора Турска 5, Грчка —, Бугарска 2, Румунија 3, Русија 2, Германија 9 Франц. 2 Италија 3, остале државе — ван Европе 3. г.) Занимање путника: Тежаци и економи ј 37, Занатлије 49, Трговци 173, индустријалци 7, шпекуланти и предузимачи 5, Гостионичари 10, Интелигенција и војска 57, ђаци 15, раденици и иомоћници 22, Пиљари и бозаџије 1 надничари и слуге 30. Из статистичког одељка Суда општине вароши Београда 26. Јан^гара 1895 год.

БЕОГРАДСКА ПИЈАЦА У години 1894. премерена је на општинским кантарнма у Београду ова колкчина разне ране и повр^а:

372,722 кгр. арпаџика, 6606 кгр. бораније, 46,786 кгр. брагана кукурузна, 139,394 кгр. брашна шненична, 30,239 лит. вина бела 409,000 л. вина црна 165,156 ком. волова 533 к. воска, 4,927 кгр. вуне не нране, 948 кгр. вуне пране, 3,183 кгр. говеђине, 398,501 кгр. грожђа, 16,457 кгр. дуња, 297,068 кгр. јабука, 471 ком. јагањаца, 76 ком. јарића, 3,142,045 кгр. јечма, 26.402

„За какво ли злочинство тако оштро казнише Бранковића? злочин му беше, што поверова обрицањима Аустрије; на њега се не могаше што друго потегнути до ли разлог државни, да се прикрију толике неправде. „ШсћП шаМесћ, «е& 8Јс гашо §1а1и8 ехровсИ;". (Није иишта зла учинио, већ то захтева разлог државни ! ) тим иравдаху лукави Немци роиство Бранковнћево. Овако поступање са деспотом српским а још више охоло дшнашање Тесароваца (који смо у неколико раније поменули) изазва иодозрење у карода нашег. По смрти Пиколиминијевој на место наименованог Ветеранија заповедао је Ћесаровцима генерал Холштајн надут аристократа, горд и суров човек, који је мислио да известан положај доноси собом и памет који је за њ потребна, и слабо се бринуо о војсци. Ова војска, која је боловала од сувишка у генерал — официрима( 2 ) ностала је непослушна. необуздана, својевољна и деморалисана. Она је почела више да гази и да тлачи него што је до сад номагала и сиасавала. Да вања народа изли(') Р1со4 Е. 0. Павловић Срби: у Угар. књ. I. стр. 79. (V К1 о р р О.: Оаз Јаћг 1683. 8. 453.

шно су се увећавале до раскоши. Што се је до сад искало и добијало добровољно, сад се је изнуђавало; у војсци оживи дух грамзљивооти који пређе у јавну и праву пљачку. И старепшне војничке све ово гледаше и трпеше. Ово озлоједи Србе*и Хришћане у опште, па и саме сраске драгп вољКјв, који беху као војска уз немачку војску, и немачка војска постане за све њих зло. које беихе равно оном, што се разумеваше к ад се каже 1урчин. — То учини те Ћесаревци изгубе поверење Срба. Ноступак Ћееареваца и Срба у овој прилици Драгашерић лепо карактерише овим речима: „Аустрија је вазда, и у одбрани својој, похланна била. Народ, који је уз њене заставе пристао, и који је својом мишицом, својим грудима, својим средствима својом крвљу, само под заштитом имена њеног, могао и умео очистити сав простор од Авале до Шаре, и дакле њену заставу пронео до иза ситнице, — тај народ још за време својих жртава виде, да Аустрија немисли и нежели слободу истоме пожревноме народу, него смераше само да му окове промени. (наотавиђе се).