Београдске општинске новине

Год. XIII.

- 2'Ј —

Број 6.

Димитрије А. Петровић, Стеван К. Стевчић, Риста Аристић, Живко А. Наумовић, Чедан Ђорђевић, Илија Марковић, Лука Милетић, Мика Живановић, Анђелко Јевтовић, Сима Н. Крајиновић, Петар Гојковић, Димитрије Ж Јовановић, Марко Радовић, Миливој Лазаревић, Танасије Зорић, Милан Павић, Јанко МилосавЈБевић, Три®ун Поиовић, Мијајло Стојановић, Димитрије Васојевић, Сава Живковић, Јован Вујацковић, Јован Илијић, Лука Михаиловић, Милутин Јелаковић, Сава Адамовић, Никола Младеновић, Владимир Петровић, Светозар Цветковић, Тодор Андрејепић, Драгомир Ковачевић, Танасије Ђорђевић, Љубомир С. Димић, Иван Јанчић, Мијајле Јаношевић, Стојан Лекић, Милован Богосављевић, Михајло Ђорђевић, Димитрије Костић, Милош Пантелић, Коста Б. Вељковић, Петар Павловић, Стеван Илић, СоФроније Миловановић, Сима Матић, Јован Михајловић, Алекса Димитријевић, Цветко Илић, Сииридон Милентијевић, Андреја Р. Ђорђевић Пегар Петковић, Иван Јовановић, Јевта Д. Угричић, Јован Ковачевић, Лазар Ђуришић, Марко Тасић, Светозар Радосављевић, Михајдо Петровић, Димитрије Стевановић, Пера Хоралек, Јован Јовановић.

РАД ОДБОРЛ ОПШТПНСКОГ редовпи састанак 26. Јануара 1895 г. Иредссдавао предсрдник г. Мчх. М. БогићевиК, приеуствовао члан суда г. Мих. II. ЖивадиновиК ододборника били: г. г. ј осиф с. Јовановић, ЈБ. Каљевић, Д. 'В. Кумануди, Љуб. Марковвћ, Младен Николић, )1иа. Гавриловић, Ник ла Бошковић, Ј. Алкалиј, Сиаео X. Риетић Шокорац, Ђорђе Дииитријевић, Влагоје Милошевић, Сава Петровић, Живко Кузмановић, ЈБ. Ковачевић, Зах. 3. Поповић, II. Д Стевановић, Стева II. Ноновић, Стева Д. Поновић, Дим. Милојевић, Јанаћ Костандиновић, Мил. Ж. Маринковић, Горчакои Миловановић Јован Ристић, Јарослав Безуха I. Ирочитан је заиисник одборских одлука седнице држане 23. Јануара 1895. год. и у одлуци иретиоследњој учпњена је доиуна: да комисија поради, да ириватиа лица, која имају електрично осветЈвење могу самп иабављати струјомере. II Одборник г. Димитрије Милојевић предлаже, да се од сада бележи у записник попменично, како је који од одборника гласао.

По саслушању овога одбор је носле иоимепичног гласања са 20 гласона против 3 решпо: да се у занисник одборских одлука поименично бележи како јб који од одборника гласао само онда и само оно име, ко то нарочито затражи. III. Одборници г. Стев. Д. Поповић и Сп. X. Ристић Шокорац иредлажу, да се изабере новереништво, да нронише правила, како да се оверавају и објављују стенограФске белешке одборскнх седница. Одбор је одлучио: да се овај нредлог сгави на дневии ред кад по реду дође. IV. Одборник г. Милан Ж. Маринковић нримећује да је одбор општински у једној од прошлих седница одбио предлог суда, да се за општинску потребу купе коњи, па суд ипак зато коње купио. Председник. изј<<вљуЈе: да ће у идућој седници поднети доказе да примедба г. Милана Ж. Маринковића није основана. V. По нрочитању акта Управе вар. Београда АБр. 533 и молбе Љубомира М. Савића бив. чиновника СВр. 1195, одбор је изјавио: да је Исак Ј. Медина овд. трговац доброг владања и иоштења; да се ЈБубомиру М. Савићу може дати уверење о сиротном стању. VI. Председник износи одбору на решење ствар о избору два онштинска лекара. По саслушању објашњења председника општине, да су се на расписани стечај иријавили лекари г. г. Милан Васић, Михајло Петровић и Јован Стаменковић, који сви, нрема акту мнннстарства унутрашњих дела АБр. 7434, 1894 г. имају квалиФикације за општинског лекара, и но ирочитању акта АБр. 315, којим мннисгарство унутрашњих дела одобрава отпуст Д-р. Косте Динића из оиштинске службе, одбор је после поименичног гласања са 16 гласова против 9 од којих су 7 б.или за Д-р. М Петровића а 2 за М. Васића (1 није гласао) решио:

за општинског квартовског лекара прима се у службу Д-р. Јован Станковић лекар из Београда са годишњом платом коју буде буцет одредио и која ће му се рачунати од дана кад на дужност дође. За избор још једног општинског лекара, дасепонова расшппе стечај са краћим роком. VII. Председник износи одбору на одобрење решење суда од 24. Јануара 1895 год. ГБр. 6245 1894. којим се Љуб. Остојић ослобођава одговорности за лоше израђену калдрму у средњем делу Споменичке улице на оним местима, на којима је српско Француско друштво исту кварило због грамвајске пруге и укопавања спроподника за електрично осветљење и електрични трамвај. По прочитању тога решења и молбе г. Љу& Остојића одбор је решио: да се ЈБуб. Остојић ослободи сваке одговорности за лоше саграђену калдрму у • средњем делу Споменичке улице на местима где су намсштане шине за трамвај и где су укоиавани сироводници за осветљење и електричне трамваје с тим, да за калдрму наовим местима будеодговоран концесионар, којн је калдрму и кварио. VIII. Одборник г. Љуб. Марковић моли да се изнесу седници акта о грађењу калдрме у споменичкој улици према његовом раније учињеном захтеву. Председник нзјављује: да су та акта неколико пута доношена у седницу, па да је преглед истих збогдругих важних и хитиих ствари увек одлаган. Да ће ова акта у првој седници за овом изнетп одбору на преглед. IX По прочитању молбе А. Ђ. Кумануднја овд. трговца као стараоца масе Стојана Стојковића да се цело имање масено за нросецање доње Јованове улице ексир прише пошто не остаје довољно земљишта за употребу, одбор ј еодлучио: ' да се решавање по овој молби одложи до ирве седнице за овом.

опрезна вогледа и )аке вОЈБе, па сместа чврсго узе у руке уираву. Задржавање турског поглааика у Бечу не одговараше његовим жељима, јер оа беше за ироду жење рата. Томе је врипомогао и ЈБудевиг XIV. који с нослаником Шат(;иевом иосла иозамашву суму новаца, те је тако „најхришћанскије сунце (ЈБудевит XIV.) својом светкошћу сјкјеи злата свога — иовова оживело светлосг месечеву која опадаше"; за ово уступи Ћуприлић Француск >ј Света места^ 1 ). Али је ЈБудевиту главао било да зада посла Аустрији на Истоку, те да себи олакша ратовање н* Рајаи иоцепавши снагу њену н» два бојишта. МусгаФа Ћуприлић дошлв на управу особиту и»жњу обрати војсци, а као добар државник уреди ворезу те тим стаде на пут безграничном тиранисању раје, а и запушгене Фиаансије доведе у ред. Укине ранији рђав новац, а од силног посуђа из сераја као и свог сопственог скује већу количиву доброг нокца. Уредивши овако н*брзо ствари унутра МустаФа пошље против Ћесареваца 18000 Турака( 2 ) 1 к1орр 0 : Оаа Јаћг 16#3 еа4. 8. 4 1. 3 Клоп узима 20.000 људи где рачуна и Татчре Вав Јаћг 1683, 462.

и Татшра који су крстарили у околивм Скоиља где заробе око 6 000 еељака са женама и децом. околна села попале и неколи«е немачке војнике носекуЛ 1 ) за т»м се упуте К&чанику. Чувши за ово Холштајн уиути под Шграсером 900 коњаника, 400 Миџара и 1500 Срба и Арнаута( 2 ) у вомоћ малој у помоћ малој посади у клавцу Качанич ком, но њих пресретну Турци 29 декембра 1689 г. и разбију. „Прво су наиали на десно крило у коме су била само Суби, и ове су разбили и сатрли, лево крило у коме су били сами Арнаути ирешло је н» сгрину Турака одмах како су Турци почели нападати на Србе. По поразу Срба наиадну Турци на центрум немачког иолсжаја, у коме су били Немци и М џ»рм. иа и њих растроје убрзо, иотуку и савршено смлаве и униште. Пуаовник Штрасер и принц Хановеравски Кмрло, остали су на бојинпу мртви са много Офицкра « војника, које погинулих које одведених у ропство

1 1)16 Гг. ТћеПп е1з. 8 73. С Клоа узима једва 3000 људи не ра<ликујући их ио народиости (Сав Јаћг 1683. 463.;

Немачки иавештаји^ 1 ) напомињу да је се само 7 људи из овог боја живих спасло( 2 ) Победа код Качавика није бог зна каг.о сјајн^, али у моралном погледу ова је ио Турке од велике вредности: Ома утврди иоложл ј Муст &фе Ћуирилибљ и стечв му иоверта. Он ,)е захтевао обаављање борбе и иротивио се сван<.м попуштању. Успех њен и његов је успех.(*) Чувши за пораз у Качаиипу ђенерал Холштајн нлреди: „да сва немачка вој ска, напусти, све положаје које је до сад

Клоп уаима да је пало 2 000 а да је е њих 80» пр било и вратило [1>ае Јаћг 1683. 463] ну иввеено он ту меш 1 почоћ коју им ј« Холштајн поелао и којадошав на бојиште [23 дек. 1889] довна 8а етрашну погибвју Ово оделење склонив се за јндним ритом усиешно се Пранило тог дана и преко ноћи умакне к Приштини. — 0 Л узима по Кпе§8-Сгоп1к Оев1. инћ. да ,је пало 3 500 људи [„Браник" ва 1892. бр. 52. — Наш де онисац то овако опиеује ,,Оего года [аогрешно стоји 1891] наставшаго Турци ударигие у зимно времја изненала, невнати Немцу, за еже Лемац бсше воиску расиустио по квартиру, и тако наиадши Турци на Ириштину в не заау [из ненада], и Еачаник и тогда Турци пе тражише пи арава ни крива, но све сабљи иредадоше и мпоге Лемце отиустигие на, в€ру, а Христиани мнози аогибоше иоараше сја и многи парод Христиански заробише"• [Гласиик сри. уч. др. XX 7). ГодТпнњпца II. Чупића, књ IV отр. 146. Ј 3 ј О. К1 о р р стр. 463.