Београдске општинске новине

Год. XIII.

26 -

Б рој 7.

Марковића донео акта о куповини коња н калдрми у Споменнчкој улици и да је епреман да на те нитернелације одговори. Пошто господа интерпеланги нису сада у седници, то је одбор одлучип: да г. председник на ове интерпедације одтовара онда кад интерпеланти буду у седници. IV. Председник износи одбору на решење молбу Димитрија Ћирковића овд. трг. и бившег закупца нијаце „Зелени Венац" да му општина плати кирију за досадање унотребљавање зграда, које је он подигао. По нрочнгању његове молбе АВр. 6103.|94. и мишљења општинског правозастунника одбор је ацлучио: да се овај предмет врати општинском правозаступнику да поред поднетог мишљења поднесе исцртан извештај о стању ове ствари. V. Председник износи одбору на решење нредлог главног школског одбора, да се даје квартирина двојици нензионисаним учитељима с тим, да они буду дужни замењивати поједине учитоље, кад су одсутни. По прочитању тога нреЈлога АВр. 8567[94. одбор је решио: да се преко овог предлога пређе на дневни ред. VI. Управа варошке трошарине нредлаже, да се од сада на суво месо (пршуту н пастрму нанлаћује само трошаринска такса од 20 пара ио килограму а не и касапска аренда од 80 пара ио килограму, ношто је сувнше много наплаћивати обе таксе на предмет, који се продаје ио ценп испод једног динара но килограму, По прочитању тога предлога одбор јс пешио: да се на суво месо (пршуту и паетрму) што се у Београд уноси не напдаћује више касанса аренда предвиђена чл. XXX. правила о слободном кдању стоке и продаји меса у Београду и његовом атару, него само трошаринска такса од 20 пара по килограму с тим, да се остала наређења члана XXX поменутих правила најстрожије врше. толиким биткам* сатрвеие нашим иобедним 0|)ужјем, да ради свог снасења и вере хриш ћанске нређу сви на нашу стра^у и уст»ну аротив Турака на оружје, те тим одговоре нашој побожној и очиаској жељи,"^) овн ја новеља нроглас нрокламапија. По речима пак: „Обећавамо вама сви ма наиред номенутим народимд и земљама, ца задржите ираво на вероисиовест , своју, слободу бирања војводе , нривилегије и ирава, да ће те слободви бати ид свакога јавнога терета и данка, осим у случају рагне но требе, кад ће те за ваше соиствено сиасење и одбраву, начином добровољао^а данка, давати помоћи по могућстау, којом ће се моћи издржавати наша војска, зе^љ I бра нити, и ратни терет свосити. Ослободите ли се од јарма турскога, све Кемо довести у сталну форму и одговарајуКи ред, ао

( Ј ) „Ошпеа рори1оз рег ипјуегзаш АИзапЈаш. Вегујат, Му81 ат, Ви1§апат, ВШвМат, Пипат, Масе«1отат, Каве1ат, соизНћг^ов, аНавдхе ргосшсја а ргаеШсСо ге#по Нозћ-о Ипи^апае Лереп(1еп1ев, отиеврие аНов оори1о8 вии 1н<,'о (;игсЈсо §етеп4е, 8ћеп1§пе ћог1ат1гН, рш е!; р Легпо >Го81:го (1евШегао соугеаропЛепЈеа, тћас Јат ГауоуаћШ оссазЈоие аМШз (о4 с1а<11 1јиа рег У181пе1а агта Нозкга Тигсагип тћ-јћив, ^го зиа 8а1иЈе ек Нћег4аНопе, ге11§10пе§ие сћгшаиа рготоуеш1а, 0т1е8 •аД раНех п 8("гф асссЛап*, сои!га Ригсан агта аитап!"

На сирово месо без разлике, да се наплаћује и даље једиа и друга дажбина. VII Председник комисије за осветљење и трамвај г, Ђорђе М. Станојевић извештааа одбор да је саопштио концесиона])у за осветлење, погодбе о струјомерима усвојене од одбора у седници од 19 јануара 1895 год. АВр. 245, и да је концесионар ноелао написмено своје иримедбе на те погодбе. По прочитању тих нисмених примедаба одбор је решио: На примедбу 'друштва да оно сматра садашњу погодбу као моменталну трансакцију између друштва и кдијеиата а не као деФинитивану, одбор је решио. да та погодба није моментална и да се има сматрати као стална све дотле док је обе уговарајуће стране споразумно не измену. " На примедбу код чд 2 погодбе, да друштво пристаје, да приватним претплатиицима спусти цену од 9 - 4 на 9• 0 парахектоват а да за оншт. и држ. потрошаче задржава цену по уговору од 55 пара, одбор решава да цена за прив. претп. буде 9 0 пара а за држав. н општ. 5'5 пара хектоват. Код чл. 5 одбор осгаје при свом решењу да се поклоиац или затварач струјомера запечати печатом друштва и претплатника и да се свако чишћење или иреглед струјомера врши у присуству ирстплатниКа или његовог заступника. Одбор усваја редакцију друштвену чла на 6 погодбе, с тим, да се предложеној редакцији дода: Ако се струјомер поквари, друштво ће га из претплатникове инстанације изнети, оправити, по нова оверити и наместити према одредбама чл. 3. 4 и 5 Што се тиче предложеног новогчл. 11. одбор налази да се сва спорна рачунска питања између друштва и његових претплатника имају решавати по познтивним законима краљев. Србије и да општина није позвата да те законе ма у чему мења, па вашој одлуци и на ваше задпвољство.'' С) И^лизи ,ји !е ова поиељм, уговор, јер се ту набраја шта он све об?ћава. — Иа овога јасно излази да су Срби нрешли у Аустрију и то аод уговором (рег тоЛшп расИ(") иначе нашто би ии Леоиолд I чинио -шолика

( 1 )Ј РготНепшв уоћ18 отшћив ргаесНсНз рориНа е1 ргоутсив.. вегуа^а т рптјз геНдЈотз 8иае сЦ&ешИцие уо1гос1ас Нћег1а(;е, рпуПе^ив е(: шпћпз ехзетрМопет аћ отш опеге рићНсо е! соп{пћи(10пе,„. Ш81 т саави песеавИаПа ће11огит 11) дијћиз рго уев(;га ргорпа 8аШе ас ЛеГепзшпе, реи то«1ит §уа(;т(;ае сопћићпНопЈа, рго рове иесеавапа вићаШа сопсебеИв, сцпћиа сорјае 1Чо81гс розајои* сопвегуап, (1е('епсН роут с1а1 е4 опега ћеШ аизНпеп. Ехсиавт аи(;ет јн«о ^игсјсо, отшат 1П Согтат 81ћаНет е(; ог(Нпет (1ећНпт рго Си(го :к( ги(ит еС 8чизС.сН I уе8("гоп1т ћ<1и($епш8". ('-) Швикер Л8 става у дипл ми од (ј. аир. 1690.: ,лп(:егр1Уе а(1 рагЧеа Ковћ-а.ч ассесШе, 1агев уеаћ-оз сиИигатцие адгогит пои ЛевегпНе" (без етраха пролазиТе у наше нокрајине, огњишта ваша и одређена поља пе останљајте) хвата се само за други део а с љиме и И. Руварад („Јаво " за 1891. стр 2) па отуда изводи да Срби овим нису позвани на сеобу. већ су чак опомиљани да остану. Да би то ноткрепио он изноеи намеру беч. двора за освојењем тих земаЉа, на вели : „не може да остане иамерг да се те земл.е раселе па због тога су све тврдње о неком ,,нозиван.у ' Срба царским натентом или чим сличним н 1 с ћ 1 в(;1сћ ћа IИ в". (РоШ. §е8сћ. (1. 8егћ. 111 1Јп§ ст;>. 9 и даље). Даље се Швикер труди да обори тврђене Бартенштајново да се тада у Вечу • адило ,,да се крену етални и од чести ииућни људи, који у држању свога закоиа не бе.ј ху узнемиравани, да са сТрахом тела и жнвота, добра и имања прелазе ис.-.од туоске власти нод овдашњу овамо". (.Кратак извештај и т д, етр 2 >ј. При иетипаљу тежње за освајањем нових земаља г. Швикер ваборавља на тешке прилике у којимз се Леополдо I. тада иалазио, гледајући

с тога одбацујући предложени члан 11 прелази на дневни ред. VIII. Иредсееник извештава одбор да је управа варошке трошарине склопила ралуне за 1894. год. и нодноси их одбору на увиђај. Но прочитању извештаја одбор је решио: да се овај извештај са прилозима упути одборском повереништву одређеном за преглед годишњих рачуна онштинеких. IX. У свези са реШењем одборским од 29 децембра 1894. год. АБр. 9078, председник предлаже, да се изабере повереништво, које ће нрегледати све општинске рачуне за 1894. год. одбор је одлучио: да се нзбор овога новереншптва оддожи до прве седнице одборске. X. По прочитању молбе А. Ђ. Куманудија, трг. овд стараоцамасе Стојана Стојковића, АБр. 549, којом моли, да сс масено имање, што се сече за отварање улице доње Јованове ка скадарској, цело експроприше ношто не остаје довољно земљишта за употребу, одбор је решио: да се преко ове молбе пређе на дневни ред.

ВАНРВДНИ САСТАНАК 6. Фебруара 1895 год.

Председавао председник г. Мих. М. Богићевић присуствовао члан судл г Млх II. Живадинови11 од одборннка били; г. г. М 1аден Николик, М МнлашинониК, М Крс ик А Ђ. Куиануда, Жинко Кулма овиК, Вигоје Мило иевић, Ђорђе ДимитријевиК, Стев Д Ноповик, Љ. Каљевић Дим. МилојевиК, Спасо X. РистиК Шокорац, С. Ђ Ј јргови К , П. ЂелиК Јарослар Везуха, Никола БошковиК, Стеван ii. ПоповиК, Др Никола X. НиколиК, Горчаков МиловановиК, Н. д. СгевановиК, Михаило МихаиловиК, ,1. Акалај, Дни. ГавриловиК, Лов. РистиК. I. Прочитан је занисник одборских одлука сед ницодржане 1. Фебруара 1895 гол. и нримљенје без измена сем одлуке Вр. 83 која јеуслед примедбе одборника г. Пегра Ђелића примљена онако, како је записана тек после поименичног гласања са 7 гласова нротив 1, (шесгорица су изјавили, да нису били тада у седници, те да ирема томе не моТу знати како је решено.) об^ћања па дозволио и слоб^дан избор војводе , и ур-ђењ« стнња но њиховој вољи? Ова повељ I од 6. Аирила 1690. би нропраћена нислои иатријарху Арсенију у коме га хвали за керност и нриврженост царској ствари, на гд иострекава да „са јакаи угле дом који има код народа оних иокрајина, нарочиго код Албшаца и Раоиј шаца, иоћно

да снасе оно што је у рукама имао, а веК о поновном заузеКу негдашњих вазалија т рагИћиа тМе1м нема смнсла и гонорити. Да је пак Леополдо доиста нозивао Србе на геелење то поред Бартенштајна тнрде а) Ужа конФеренција, која нриликом расирављаља пнтања на к >га сс протежу српскс прив *лв1-иј.!, вели да се под привилегованим Србима треба разум.-ти само они , \ге1сће уегто§е Дег (1атаН§еп Е1п1адии§еп 81сћ ип(;ег сНе Во4та881акеИ «1еа Кајзегв БеороШ ће§е1еп... и (СоШ §есћ, (1е 8егћ. 1и 1Јнс1. стр 9,41. б) М инистарска конФерендија, која у истом нитању вели да се нривилегије односе на оне Србе „«'е1сће аиС (Не Апио 1690 и 1691 (?; ег^апцеие Јпу1а1опаз ;И8 Дет (Мтсћеп дећЈе! ћргићегдекоштеп инЛ 8Гсћ т (1еген РЈпЈћиз гаес1егк'е аззеи ћаћеп (РоН1. ^езсћ, 3. 8егћ 111 ТЈпр. етр. 95.1. За време и догађаје о којима је ) еч, карактеристичне оу речи А. Мајкова , добрл' познаваоца наше историје: . Умножити свој народ народом важнијем не толико но броју колико 1.0 безијерно.ј храбросги и по јавној мржњи на Турке, тај народ добити онда кад Турци шКаху уништити ; АУстрију и кад земл>е по граници веК о 1уЈТјеше од њи' ховиЈех рагова: то јв било врло пробитачно за Аустрнју,онај час понамешга дошљаке по пустој гр ници, аривеза их к ееби ејајним оЈрицањгм, и на тај начин доби вјерне и храбре војнике, који.јој живот чуваше од Тура;а и М џара'-. (Нстор срп. нар. (у преводу Ђ. ДаничиКа) стр. ; 121. II. изд ).