Београдске општинске новине

БРОЈ 8

ГОД. ХШ.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ Цена за Србију: за годину 6 дин. на нола године 3 „ на стране 8емл.е на годину . . 9 „

РАД ОДБОРЛ ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 9. Фебруара 189В г. Прсдоедаиао нредседник г. Мих. М. Боги)>еви1| нриеуствовао члан суда г. Мих. II. ЖивадиновиК, од одборннка. били; г. г- М. Николи!), М. Милашинови^ Ср. Ј. Стојковић, .Бу(5. Маркови)., Сергије Станкови!., II. ИелиК, Горчакоп Милованови!., С. 'II ЈоргОвиК Мил. Ж. Маринкови1|, Љ. Каљевн11 Јарослар Безуха. Снасо X. ГистиК Шокорац, Никола В о 1 икови 1| Ве I Аити1|, Блмгоје Милотевић, Стеван II. Поп6ви11, .1. Алкалај, Бор^е Димитријеии!., Лим. Милојевић, Зах. н . 3 Н опови 1 ј II. Д. Стгванови!! Живко Куамавови1|, Михаило МихаиловиК, К. Нгт^овић, Л. '1.\. Кумануди, СоФроиије ЈрвановиК, Јов. ГнетиК. Др Никола X НиколиК

Прочитан ј'с записник одборских одлука ссднице држане 6. Фебруара 1895. год. и примљен је без измена. II. По нрочитању акта истражног судије за, варош Веоград АБр. 794, 783, 792, 769. 782, 793, 794. којпма се траже уверења о владању н имовном стању извесних лица, одбор је пајавио: да је Јоца МарковвЉ овд. трг. доброг владања и добраг имовног стан.а; да су доброг владања и сиротног нмовног стања Миленко Капларевић терзија, Милош Белић

обућа]) и жена му Марија; да јеПстарО. Миленковић сараф'доброг г.ладања и средњег имовног стања; да су му ненознати Танасије Радоин!. пшекулаит, Андрија Лосимовић Светолик Павловић — Белотренић, бив трг. помоћници, Милан Вељковик и Јоца Костантинови11 келнери, Мнлутин Стојковић бив. онанчар; Петар Цветковић бив. кафеџија Рајко Иванови]1 бакалин, Кос.та Гвозден Димитријавић бив. трг. помоћник, Лазар Мићић бакалин, Миливој Којић трг. иомоћник и Јулијана Матејић овд. III. 11о прочитању молбе Владислава Ђ. Илића овд., који трожи уверење о имовним стању и заради, одбор јо решпо : да се преко ове молбе иређе на дневни ред. IV. На представку нредседннка онштинс одбор је иајавио: да се решење одборско од 19. Јануара 1895 тод. АБр. 278 односно издржавања Томаније удове Илије Т Бучића Перииш-

ЦЕНА ЈЕ 0Г71АСИМА 6 ПР. ДИН. ОД ВРСТЕ претп1ату на.ђа слати упутницом на оппггппски с д , а све кореснонденције на уредпикд Рукописи не вра^ају се негтллтјепа ггисма ие примају се. ттгттттгтттттттуггуттуггтггттттгггггттггтттгуггтгтттттттттттгттг

ћа и њенога болеснога слша односи сако на повингење тога издржања и ла према томе остаје у снази решење одбо]»ско од 12. Јануара 1895 год. АБр. 7170|94 односно поклона напред изузете суме. V. Иредседник извештава одбор. да с\ Београдска Перза н Београдска Трговачка Омладина актом АВр. 416 изјавили захвалност општини београдској, нрва за учињену помоћ од 5000 дин. а друга за помоћ од 500 дип. за њену школу. Одбор је арумио : к знању ове изјаве захвалности. VI. У свезп са одлуком одборском од 6. Фебруара 1895. год. АБр. 854 продседник извештава одбор, даје суд прибавио преиис акта. којим Нерпшон и комп. траже преко полицијске власти изборни суд за расправу снора између општине и њих о грађењу коцкасте калдрме. По прочитању тога акта одбор је рвшно: да се одговори полицијској власти, да нема предмета за суђење изборног суда у овоме питању и да одбор због тога нема

СРПСКИ У СТЛННЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА у в Е 3 И СА НАР0ДНИК1СЕОБАМАIТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКАРАСПРАВА У ДВА ДЕДА написали Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЋ.

(Академијски Савет Вел. ЈЈТколе наградпо ирвчм нидовданском пагралом оашт. београдскеЈ. Мото: — „Иора нам нерестат бит умними чужим умом и елавними чужоју славоју". Карамзии.

(наставак) А сад да потражимо узрок сеоби Срба у Аустрији. Беликог везира МустаФу оста вилисмо под зидинама Ниша, који га је оп сео са 60000 људи. Он их 16 авг. понуди на условну предају, но горди и поносити Штаремберг одби то. „Турци сад почну бомбардовати Ниш приближивати му се са укопанвм путеввма у чему су их руково

дили учени Фравцуски ивжињери". Штаремберг испадне ноћу 18 августа и поквари мм то, потукавши многе Турке. Али кад Турци жешће навале на град, и Штарем берга р*ве, па му покажу ћесаревеке за ставе које је Текели у боју е Х»јслером задобио, опсађени понуде предају и 9. Сеа тембра 1690. МустаФа прими пред»ју са слоборвим изласхом. но у путу Турци не одрже реч, већ оољачкају Иесаровце који се једва дочепају до Смедеревл а 22 септембра сгигву у Веоград. Турци се за њима упуте право ва Београд рушећи и секући ва иуту све што дочепају. Ово су најтежи дани. који су урезаии дубоко у судбипу народ& сраског. Срба остлвљени од Иес&роеца нису смели иоверити се рззјараним Чурнџм*. аротив којих су рећ две годпне отворено војевели 71. а страну Ћес*рввгцж им&јући пред очима страшан пример с Арбавасима, које Турци по иредаји немилице исекоше, и згталгсл се огромна, мас& Срба различна. и ио иолу и ио годинамл бежеИи исиред оштрице м&ча 1урсчога и „многоб^ојне сркске иоуодиг^са и&т^иј&\>хои склонигие се у Аесарски лое гор" т^ажеКи себи склоништа од освете

туџскее. А кад турци заузсше Смедерево и злгрозе Бепграду „ Сербли же влезоша вли и струги (лађе), и бист стругов до десјати тисјагич и иобегоша вси рекои Дунаем иротиву води и ириидоша иод град Вуду котори ест иод' цесареи иод Турками же нитко от Сербое не оста, но вси цесару иод дашасја и седоша окрус реки Дунаја и ио иним горама( 1 )

(V Спомепик V. срп. кр акад. за 1890. стр. 32, Ово стоји под годином 1691 (погретино) — Летопис раванички ставл.а (погрешној сеоПи у проле^е 1691.ивели: „иатрпарх Арсение ЧерноевиИ пз ПеИи даце сја бегу уз Дунае аа Иемцем, с иеколико владика, земле сербское, иноци мнози от сејее предели и народ СбрбСКИ МНОГ, мужески аол и жепсги, дадоше, се бегу с аатрггархом уз Дунавза Немцем. Тогда пиак.ц манастира Равангсце взеше мошчи свјетаго гнмее Царја кнјаза Лазара сербскага од свјатее обители, храм еозиесенски, от его саздана бист, и с ирочими адиЛари церковних иоидоше от иредели сеја и . (Тлаеник с. уч. др. XX, 8) — Годииу сеобе разни историци јзимлли су тако: 1 ,е §е1' Тј. узима сеобу у 1691. г. <а 35—40(00 породипа (Шз! с!е Г Апћ' Нпп§п, 328), У иречегс узимаје такође у пролеКе 1691. 1Ме Гег!) рпу. Уег11, — соп^гезве ип<1 бипоЗеп — по „Јавору ва 1891 стр. 170); Ј. сН. V Еп§е1 узима годиву1690 за сеобу српску (веаећ. (1. пп^в. Еешћ, В. V. 149—150,^ Ј. II. 8сћ\ујскег узима сеобу срба 1690 (РоШ. ^е8сћо1 8ег1> 1П ТЈп§' стр. 10 и 416) ато се вади и из једвог мивистарскол нредлога: 01) тогп п1сћ1 сИевег Кајгјаећеп (српскол) Ка11оп е1пеп еј^епеп Раћчагећеп, те (1ер аеМепг Уо1к апио 1690 апа (1ет ТНгкЈвећеп ћеИШсг(?ећ'сие ЕггћЈвсћоГ Агвсптв Сгстоу1сћ ^еуевел, ап§еЛеЦ& 1аа8сп \уо1Н" (РоШ. Везсћ. (1. 8ег1». 111 Ш§. 74 ; А. Мајков узима тако1)е да је сеоба била 1690 г. и то под уговором (Ист. срп. народа