Београдске општинске новине

Го.д. XIII.

— 35 —

Б рој 9.

ма је соиственик помијаре или нужиика и не тражио. VIII. Председиик извештава одбор, да је за регулисање Которске улице још пре две године порушено имање Јанка Баше и да је тада и ирема закону о експропријацији од заклетих проценилаца процењено на 25.288 дин; да управа Фондова наваљује на Јанка Башу, да јој платидуг, услед чега оиет он тражи од општине, да му исплати процењену суму, како би могао измирихи уираву Фондова. По прочитању молбе Јанка Баше, п осталих акта о овоме предмету одбор је рпипо: да се Јанку Баши за његово експроприсано имање у Которској улици исплати на терет регулаиионог фонда двадесет и пет хиЈБада две стотине осамдесет и осам динара према процени извршеној од кварта дорћолског пошто предходно Јанко Баша све терете са тог имања скине и тапију на општину о свом трошку пренесе. Терет управе фондова да општина прими на себе и исти при исплати од процењене суме одбије. XIV. Председник извештава одбордаје Милош Маринкови1> услед решења одборског од15. Новембра 1894 год. по нова ноднео молбу, да се просече регулационпм нланом нројектована улица од Младенове ка Хилендарској и Болничкој; да су ову молбу иотномогли њих неколико десетина грађана из те околине молбама својим АБр. 617 и пошто М. Маринковић трпи велику штетујер не може да на свом имању подиже зграде, ношто му се исто има екснроприсати за ту нову улицу. По ирочитању тих молби о бор је да ее новим реп лационим планом предвиђена нова улица у продужењу Маркове ка Хилеидарској и Болничкој просече и да се потребно земљињте за исту експропише *]I])емм закону о ек< нроприацији. Овлашћује се суд, да експрописано земллинте исплати на г ј орет регулационог фонду признаницама без пгаква интрееа, ако не буде готовог новца у регулационбм фонду а, а терете управе фондова да нренесе на општи ну односно на регулациони фонд.

ПроЈЈене имају се поднети одбору на одобрење. XV. Сходно решењу одборском од 9. Јануара 1895 год. АБр. 8989*94 председнпк извештава одбор, која је лица одредио суд, да буду присутници при ислеђењима кривичних дела. Одбор је арумио: к знању ово саопштење. XVI. На иредлог суда оиштинског од 12. Фебруара 1895 год. Одбор је после поименичног гласања са 22 гласа против 5 (4 нису гласали) г еито: да се удовој почив. др. Калмана издаје из општинске касе на име издржавања шес десет динара месечно до њене смрти. Издатак овај да се стави у буџет расхода за 1895 и остале године. редовни састанак 16. Фебруара 1895 год.

Председавао члан суда г. Мих. II. Живадиноввк, од одборника били : г. г. Твхомир Ј. Марковић. Ср. Ј. Стојковић, Благоје Милошевић, Михајло Михајловић, Живко Кузмановић, Љуб Марковић, Гортаков Мидовановић, Никола Бонткови 11, Јеротије А. Миливојевић. П. Ћелић, Дим, Милојевић, Љуб* Кал,евић, Спасо X. Ристић Шокорад. Коста Петровић, А. Ћ Кумануди, Н Д. Стевановић, Вел. Анти11 Стеввн П. Поповић, Миленко Марковвћ, Ђ. Николајевић-Хаџи, Ђорђе Димитријевнћ, СоФроније Јовановић, Јарослав Безуха, Дим. Гавриловић, Јанаћ Константмновић. Ј. Алкллај. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 13. Фебруара 1895 и примљен је без измена. II. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 811- и 785, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је пзјавио: да су му Ђорђе ГГетровић кафеџија и Коста Живковић кројач непознати; да је Ставко Васовић кафеџија доброг владања и средњег имовног стања. III. Председавајућп износи одбору на решењепредлог суда за установлење дезин®екционог завода. Одбо]) је одлучио: да се о овом предлогу као хитном решава у првој седници што за овом долази.

овој лицитацији није било лицитаната; да ј е> Здравко Албахари, овд. поднео понуду са кауцијом, да се њему уступи под закуи попаша под истим погодбама, за годишњу цену 1004. дин. а од 1 Јануара ове до 1. Априла 1897 год. По прочитању тога извештаја, АПр. 400 и понуде Здравка Албахари АБр. 19, одбор је р>ши'ода се попаша на општинским утринама уступи под закуп понуђачу Здравку Албахару према прописаним погодбама за го дишњу цену од хиљаду и четири динара а за време од 1. Јануара 1895 год. до првог Марта 1897 године. VI. По прочитању протокола лицитације АБр. 623, држане за давање под закуи три плаца месарска на вел. тргу с доње стране, на којој лицитацији није било лицитаната, и ио ирочитању ионуде Мике Костантинови1>а овд месара АБр° 569 да му се месарски илац бр. IV. е доње страно уступи за 30 динара месечнс кирије, одбор је рсшпо : да се месарски илац на доњој страни вел. трга под Бр. IV. устуни под закуп Мики Констангиновићу овд. месару за тридесет динара месечно до 1. Маја 1895. год. За давање под закуп још неиздата два месарска плаца да се држи друга лицитација, VII. Председник извештава одбо]). да је према решењу одборском од 8. Децембра 1894 год. АБр. 8685 држана лицитзција за давање нод закуп чишћења помијара и нужника али да није било лицитаната: да су иосле лицитације ноднели понуде за овај посао Јулка Свет. Јовановића и Петар Б. Јоакимовић. По прочитању протокола лицитације АБр. о25, нонуде Јулке Свет. Јовановића АБр. 670 и Петар Б. Јоакимовића, одбор је решуо: да се чишћење нужника и помијара у Београду уступи Петру Б- Јоакимовићу за време до црвог Јануара 1898 год. иод по годбама, изложеним у Јљеговој вонуди од 3 фебр. 1895 и решењу одборском од 8. децембра 1894 год. АБр. 8685 с тим, да свако ч5уре за износ нечистоће мора бити измерено и мера на бурету изложена, као и да мора увек издати признаницу о наплати, „На основу ове нашт^тне двиломе, а уз иршнЈМоћ издаиих пвсоша и иринрауљенвх средстлва за иревос досчу (рвски исеље вици у увутр&шњост Уга^ске — у Арад, Сегедвн, ФивФкирхен, Мохач, Стојви Београд, Будкм, Севт-Авлрију, Ерљаву, Грав, Коморав, Ђур и т. д. Бегувци не буду иримљевм у варош, већ се иаставише вовајвише под шаторима оио места, у градовима су радо примани, јер овде вршаху људи потр^бну оружаву службу. Бароши иак не гледахублагова < бескућеве бегувце^ 1 ). А ппа ,је с в»пЈштен1М 1лј*џ6квом весрећвих бегункца? Ево како са болом у души осисује вастувело стање ваш ветовисац (очеввдац) : „мвогоплодпаја и изобилваја, и мвоговариднаја землја серпскоја заиусте вс]а, и гради вси, и села всјн аапустеша, и мовастири царски велици и цериви красвие писави]а златом завустеша и жертвеници и олтари свјатвја идеже ириво1нашесја без кровваја жертва, тамо нине (сада) и нечисти вродатсја вверие дивии. Тако бо аоступившему греа ради наших и тако по0) УсШпскег II. Ј.: Р о Ј1Ј! Оце8е1|еЈ11е а. 8ег1)- 111 Ј'вдагм. 8. 15 и 16.

гибохом на безаконије ваше јак^же древвии ИзраиЈ ('). А налуђер рававкчки вглв : ..Б том же ритв бист велико вле-вевме и расхичавие м лапушчевие в сеи сербскои земли -Ј радовом в варошам и селам и мовастирем згорелвм јак< же и вкшгм манастиру Раваимци новечво је бист запушчевие. Тогда турци одкрише церков и покров оловни скввуше"( 2 ). Али је брзо дсшло до заваде међу исељеницвма и ставовнвштвом, аужбе су јјолазиле двору и од једве и од ДЈуге страве. Ну к«ко је бечки двор мислио да и даље ратује, то је гледао да за се задобије и вривеже Србе, па их декретом од 4. Марта 1661. ослободи од обласвог суда (СошШа ^епбћ&ћагкеИ;) и од издржавоња војске преко зиме( 3 ). Срби и нсред свих ових повласгица и слабоштина, које су мало поиповање, тражили су да на меето ухашпенгг Ђур1)а Бранковића добију новог ^светоеног поглавицу, који би их колико толико наттвћавао ; па ослањајући се на нраво све-

С 1 ) Спомдник У срп. кр. акад. стр. 82 ( 2 ) На истом месту, стр 37 (») Усћшскег Н. Ј- Ј^оШ. .вевск. I). 8еМ. ш 1Јп§. а. 17.

чено повељим од 6. *ирика 1690 „РготЛ 1ш8 уо!)18 . . . еПуешНсјие Уо1УО(1» е НћегШе) (Обећа^амо вам . . . слободан квб> р војводе, < вв мзберу за воч^оду Јовапа Монастирлију (србвва из Коморина). Двор бечки дослелан ссби вије моЈао а да и (.во враво ре скучи, те 11. априлн ва молбу владике И. Ђаковвћа и Адама Фелдварца па гледаше врилику да му га вреда нотврди МапастЈ'рлЈ!Ју за иодвојводу (ујсе БисЛогеш)^).

(наставиие се]

С 1 ' У декрету своме од 1 априла упућеном свој војсци угарској и њиховим старешинама цар вели : „Ои .рогЈвг ишуег818 Уоћ18ас 8ш §и 18 ћеш^пе сотпнШтпв иЈ; зепо шапДашиа иЈ аиргаСаЈпш Јоапнеи МонавЈетћ! рго УЈсе 1)1с1оге вепШ Казсјлнас а^поасаЈм, еЈ ћопогеНа! ешжЈеш аисЈогИаМ пШат га <1ела§е1м циетасЈтосЈпт На уов ЈасНгак еззе ђет§пе еорЛШшиб" С тога вам скупа и појединима уљудно препоручујемо, Као озбиљно заповедау о да горе Јована ШонастирЛије признате зг; подвојводу племен < раси сија неког (српскогЈ и да га одликујете достојанством, истог; ни у чем да га неограничавате, што ће те ви извршити драговол.но, тако, као што сс надамо" (Гдасник