Београдске општинске новине

Год. XIII.

Број 10.

да есна® зидарско-тесачки актом АБр. 1060 тражи да купи од општпне земљиште за подизање еснафског дома ; да Петар Манојловић актом тражи објашњење, да ли се под еувим месом има разумети п меео у саламури, које се не може другачије иродавати него као суво. Одбор је одлучио: да се сва ова три акта ставе на дневни ред за прву седницу за овом. VII. Председник саошптава одбору да је друштво београд. трамваја, на акт суда којим му је саопштена .одлука од 6 Фебруара 1895 год, АБр. 853. одговорило да не пристаје, да се питање о наплати трошаринске такс.е на кола трамвајска кад у варош улазе одложи, него тражи да се то питање у изборном суду пресуди. По црочитању тога акта АБр. 998, Одбор је решуо: да изборни суд састављен решењем одборским од 9. Јануара 1895. год. АБр. 230 расправи питање, да ли општина београд ска има право да наплаћује трошаринску таксу на трамвајска кола кад у варош улазе. Међу тим док се ово не расправи да се та такса наплаћује редовно. VIII. Председник објављује, да је на дневном реду читање извештаја кланичне комисије и суда општинског о приходима кланичним. Како комисија још није поднела свој извештај, то је одбор одлучио : да се овај предмет одложи док комисија извештај не поднесе. IX. Пошто шеФ оншт. санитета није у седници, да даје иотребна обавештења по предмету о установлењу дезинФекционог завода, одбо]> се чдлуччо : да се о овоме предмету рзшава у првој седници за овом X. По прочитап.у молбе Јована Дилбера овд. апотекара АБр. 8213, којом моли у име грађана дунавског краја, да се регулација дунавске улице измени и по прочитању акта г. Мииистра грађе-

вина АБр Ј437 од 2. августа 1894. (ГБр. 1672) којим је већ једном овака молба одбијена, одбор је решио : да се регулација дунавске улице изведе према новом регулационом илану одбијајући молиоца од тражења. XI. По ирочитању иретниса г. Министра просвете и црквених дела АБр. 8379, којим позива општину да помогне државу у снабдевању средњих школа београдских подесним локалима тиме, што ће о свом трошку подићи зграду за једну гимназију или да поклони држави зграду за основне школе за дунавски крај, одбор је решио : да се извести господин министар просвете и црквених дсла, да општима београдска увиђа потребу .за локале за средње београдске школе, али дајој је, према садањим новчаним прилнкама п великим трошковима око грађевина. које има да предузме, за сада немогуће, да државу помогне у овој потреби. XII. Одборнпк г. Пикола Бошковић примећује да нзвршења судских пресуда п решења иду врло сиоро, и пита зашто се не узме још који извршилац поред оне тројице, који су сад у служби, Члан СЈ 7 да г. Мих. Живадиновић о/повара : да сада има свега четири извршитеља и да ће се новим буцетом предвидити више, па кад тај буџет ступи у живот, онда ће се извршитељска места одмах попунити. XIII. Одборник г. Никола Бошковић примећује, да општински лекар за кварт сагчмалски није на време отишао једном болеснику на позив његов. Пошто је нредседник пзјавио, да ће наредити шефу оиштинског санитета да на ове неуредности обрати иажњу, одбор је иреаоручио : суду, да поднесе одбору писмен реферат о дужностима оппгпшских лекара. XIV. Одборник г. Никола Пошковић сазнштава, да | концесионар за осветлење вароши нри укопавању

спроволника и полагању кабла квари тротоаре али ихнеоиравља као што треба. Одбор је ОЈлучио: да суд општински нареди концесионару, да све тротоаре поправи, које је он покварио, као и да препоручи општинском грађевинском одељењу да на ово у будуће мотри и сваку неуредност отклања. XV. Председник онштине одговарајући на интернелацију одборника г. Јеротија А. Мшгавојсвића учињену у прошлој седнпци АБр. 1067, изјавио је, 1 да Лудвиг Рис прима плату из буџетске партије одређене за надконгролора кланичног и да ће остатиу служби онштинској све донде, док се не докаже, да је у служби несавесан и штетан по општинске интересс : 2 да суд општински нпје отпусгио контролоре због тога, шго је одбоЈ) одобрио тај иредлог комиснје тек у прошлој седници, кад је интерпелација учињена. Одбор се је з адовољио : овом изјавом председника општине XVI. На нисмено иитање неколицине господе одборника АБр. 992, односно кауције главног благајннка Ђорђа Ж. Нешића, председник одговара, да је Ђ Ж. Нешић за кауцију од 20.000 дин. дао интабулацију на првом месту на имање Косте Јанића. које вреди 27.000 дин. Одбор је ир имио: к знању овај одговор нредседника оп штине с тим да се у једној од идућих седница решава, да ли је уложена кауција г. Г Б Ж. Нешића довољна за безбедност о 11 штин ских и нтер еса. XVII. Одборник г. Јерогије Миливојевић нзјављује, да је дозна:), да је суд ошптписки дао пошлшцини онштинским чиновницима нозајмицу из опшгинске касе а није тражио иретходно одобрење. од одбора Нродседшп:. је изјавио : да ће у првој седници за овом одго ворити на ону интерпелацију.

славне вере) без утехе деце и сродника иреиинуо, д« цела таква имовина ирипадне архијепископу и црквл, исто тако и кад којв архијепископ и епископ умре, <'ве да је архипепископу. Најпосле да сви од архијепископа зависе, као од своје црквене главе, како у духввнии тако и у светов вим стварима; то најмилостивије хоћемо и заповедамо^.^^Да ов јликом милошћуобаепе патријарха бечки двор био је покренут ко ришћу аоју је имао од народа српслог, као и тим што је народ српски увек држао у Шаху имајући за се патријарха, којим је могао по вољи управљати цигљим украће њем материјалних сретстава. Рачун се продужио и ове (1691) год. Лудвиг XIV гледао је ди отргне Пољску од савеза са Аустријом а преко свога по сланика Шатонева подбадао Турке на рат па чак и савез иудио само да што више ( 4 ; .Дшшрег аппјти, е1 111 ео, рискМ ех 1р810 ^гасеј гЛив Ссизо1а1;1опе РгоНт (Т Сопзао^ 1Лиеопт н Иа (цпв (1есе(1егеп1 ех 1ипс 1аНб оттз »иђв^апИа 111 Агсћј—Ерјвсорит е1 Еи1е81ат, поп аеси8,81 Агс1п'-Е[)Јзсори« е! Ерјзсориз (['.икрјмт тоП а^ив 1аПз еМат отиш 8и1)з1апН . 1П Агс1и-ЕрЈккорит (1еуо1Шпг. Беп1дис и( отпеа ађ Агсћс ВЈласоро, (атриат СарН (1 §ио Есс1а81асИсо 1ат т брМШаН, циат 8а1си1ау;1и8 (1ерепЛеи!; сНчпепИвбћпе УоНпииз е! нПетич":

заилете Ауетрију на Истоку. Леоиолдо I. је иак гледао да иривеже себи Пољску удавши ирицезу Јелисавету за Јакова сина краља пољеког. Ну при свем том Аустрија је увек зазирала од Пољске. „Савез с Пољском иоказао је своје дејство у ирвом ноходу иред Бечом. Па и по сле је Пољска својом диверзијом задржа вала Татаре, а за исту циљ задобила аа савезнина руског цара (ОтозбГигбГеп уои Мо8каи)('). Пре ио што ће ес у ма)у кренути ве лики везир са главном војском Београду, на гравици су се дешавали чести иса&ди у којил>а су се нарочито Срби одликовали. Да иоменемо неке: Тако каистан Додер еа 300 Срба дочека код Плока Турке који су изагали у иљачку; њих 200 нобије а 40 еа 2 заставе заробе. После овога 12000 Срба ставе се у елужбу ћееару( а ). Другок приликом 300 Срба еа 60 хајдука заузму нод својим капетаном, Карастатар( 3 ). При једном исиаду на Ириг посеку више ТуС 1 ) К1орр 0.: Бав Јаћг 1683. 8. 475. ( 2 ј В1е Тг. Тће(1еп с1в. 8. 82. (') На истом мсстј ', етр . 83

рака и заробе 70 товариих кола('). Кад се иаша ђакаовачки враћао из Београда Срби га опколе побију му пратњу и заробљсна одкелу у Осек. При сударању код 1емишвара заробе 40 Турака и 250 грла стоке, код Оршаве пре1;у Дував па код ЈХугоша растерају 1000 Турака( 2 ) новонаименовании под војводом ирву нробу учине заробивши 2 товарне турске лађе на иуту из Бидина за Београа, 5 кид Кулича. и 2 гвожђем натоварене код Мораве( 3 ) Под ђенералги Г. Штаренбергом и иодвојвод Срби заусму Ш &б&ц и Митровицу , у даљеи иродирању допру до Пожеге , ну буду иринуђени да одстуце. Каиетан Антоније потуче еа Србима једно Јако оделење Туреко с оне стране Дунава код Оршаве. Тог иута за узму Срби утврђено место Јаковаг^ (Јако уа г( 4 ). У овој годиви (1591) ваилазимо на сеобу Срба Вос&тц^., њих 200о прииорани глађу у пролеће ове године одселе се у

(Ч 1)је Ег. Тра1п 81. 11(') 'На истом месту стр. 84. ^ 3 ) Па истоа месту стр. 85 ( 4 ) Па истои месту стр. 86.