Београдске општинске новине

Год. XIII.

— 50 -

Број 13.

РАД 0ДБ0Р1 ОШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТДНАК 6. Марта 189Б г.

ЈГредседавао председник г. Мијаило М. Богићевић, присуетвовао члан суда г. Мих. II. Живадиновик, од одбориика били : г. г. Стеввн Д. Поповић, П. Т>елик, Михаило Мнхаиловић, С. Т>. Јорговић, М. Милашиновић, Јосиф С. Јовановић, Стеввн П. Поповић, Зах. К. 3. ПоповиК, Благоје Милохпевић, Живко Кузмановић, Ферд. Роаелт, Коста Петровић, Сиасо X. Р. Шокорац, Н. Д. Стевановић, Ђорђе Димитријевић, Дим. Гавриловић, Никола Вошковић, Јарослар Безуха, Љуб. Марковић, Јован Риетић, Јанаћ Коста ндиновић. I. Прочтан је записник одборскнх одлука седшјцс лржане 3. марта 1895 год. и учињене су ове иаменв н доаунч: у одлуци КњБр. 168, да је општина београдска по закону о општинама (чл. 13 тач. 6 и чл. 35 тач. 15) надлежна да одређује који се п}»едмети могу продаваги на пијацама варошким и да полиција има само да води надзор односно реда и здравствености. Да се у овом смислу учини представка господину министру унутрашњих дела. У одлуциКњБр. 166 да други заступник општински пред изборним судом због коцкасте калдрме, буде шеф општинског Ј|»ађевинског оделења. У одлуци КњБр. 176. да члан повереништва буде и г. Мих. II. Живадиновић члан суда, и да то поверенингтво поред осталог каже одбору, да ли се уступање ових плацева мора износити збору на одобрење. П. На тражење српско Француског друштва а по савету надзорне комисије за осветлење и трамвај, Одбор је решио: да се погодби учињеној између општине м српско француског друштва о оверавању струјомера (АБр. 245 и 799) а носле члана 10 дода овај став: „Погодба ће важити за период од три године и то од 1. јануара 1895. год. до 1. јануара 1898. год. Ако ни една од заинтересованих страна на месец

сриски устшци противу ттакд У В Е 3 П СА НАР0ДНИ1СЕОБШ У ТИ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКАРАСПРАВА У ДВА ДЕЛА написали Р. АГАТОНОВИЋ и П. М СПАСИЂ. {Академијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовданском наградом оашт. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славнимн чужоју славоју". Караизин. —4Ф(наставак) Још пре битке код Сенте Евгеније пре поручи бану хрватскои да заузме Вихаћ што би било од веаике користи по околве земље и по сво хришћанство кад би се освојило то место". Бан уз приаоиоћ 6 ну ковника под Ауерспергом (где су били Срби

дана пре истека тога рока не затражи измену те погодбе било у целини, било у иојединостима, она Ке важити још за једну годину и тако даље до истека концесије". Ш. По прочитању акга истражног судије за вар. Београд АБр. 1362 и 1380, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је иајивио : да му је Алекса Јовановић надничар непознат ; да је Ванђел Каранфиловић кафеџија доброг владања и доброг имовног стања. IV. На предлог команде ноћних стражараЈАБр. 1397 Одбор је решио : одобрава се Марку Рацићу ноћном сражару двадесет дана осуства, које ће му се рачунатиод дана кад гастанеупотребљачати. V. По прочитању понуда Јелене Ж. Карабиберовића и Савке М. Жујовић за откуп њихових имања, п по прочитању акта управе народнога позоришта, којим се тражи иомоћ од општине, Одбор је одлучио: да се сва ова три акта ставе на дневни ред кад по реду дођу. VI. По прочитању молбе Николе Миљковића благајника управе Фондова и Жпвка Јовановића књиговође управе Фондова АБр 1077, којом траже награду за прикупљање општинског нрпреза на принос од капитала уложеног код управе Фондова, одбор је одлучио : да се пре решавања о овој молби упита управник фондова, да ли су молиоци дужни по закону да овај општински посао врше п да ли заслужују и колику награду за свој труд. VII. По прочитању реФерата депозитара, члана суда г. Стеве Ивковића АБр. 724имишљења општинског еуда, одбор је решио: из варадинске и карловачке области) доиста нападне Бихаћ, ну Турци са 3.500 пешакх и 500 коњаника добро су се утврдили док су се ови задржали прелазећи преко надо шлих река Они 1. јуна оаседну Бихаћ, раније заузму Слуњ и Велу стену. Ну посада у Бихаћу жестоко се одупре. Наиадачи пострадав при једном јуришу, завађени међу еобои, а дознав да им се Бош њаци спремају у помоћ, морадну напустити овог важног града^ 1 ). Том приликом, као што ће мо доцније видети, помагали су им Срби и Далматинци. После битке код Сенте не могући се унуштати у опсаду Београда принц Евђе вије знајући важннст босансхих Турака, који су свнма ратовима задржавали снагу Хрвата и чинили честе испаде, да би их еломио груне у Босну са 4 000 коњаника, 2.500 пешака, 12 већих и 2 брдска топа( 2 ). Њега 10 октомбра превезу преко Саве Срби Шајкаши. Из Брода му се придружи, че шће помињати пуковник Киба са 300 коња

I 1 ,; Види леп опис ове опсаде у В. Р. Лопашића • Шћае 1 ћШа«ка кгајта, 8. 106—110. Ј 2 Ј Наттег V. Ј: везсћ Л.: оат. Кешћз, В Ш. 8.930.

одобрава се кредит од хиљаду сто седамдесет и осам динара за исплату дефицита Нетра Д. Јевремовића бив. изврши теља с тим, да ошптински правозаступник сваку издату суму из касе општинске за исплату овог дефицита осигура и наплати из кауције Јевремовићеве и осталог његовог имања, у колико кауција не би залегла VIII. По прочитању акта и процене земљишта у доњој Јовановој улици, између имања Марка Велизарића и Ђоке Миловановића с једне и Николе Р. Поиовића с друге стране под АБр. 8297 и 8497, из 1894 год. одбор је одлучшг. да одборник г. Ђорђе Димитријевић и општннски инжињер изађу на лице места и да извиде са чега је произашло ово празно земљиште између приватних имања и поднесу одбору извештај. IX. Поводом писмене интерпелације одборника г. Љубе Марковића. учињена у прошлој седиици односно грађења калдрме у споменичкој улици, одбор је одлучио : да одборници г. г. Мих. Крстић, Петар Ћелић и М. Мш-ашиновић проуче акта о овоме предмеху и поднесу одбору своје мишљење на решење.

РЕДОВНИ САСТАНАК 9. Марта 1895. год. Председавао члан суда г. Мих. II. Живадиновић. од одборника били; г. г. Сергије Станковић, Никола Бошковић, Благојв Милошевић, Мил. Ж. Маринковић, Стеван П. Поповић, Горчаков Миловановић, Живко Кувмановић, Сава Петровић, Јосиф в. Јовановић. Младен Николић, Коста Петровић. Стев Д, Поповић, Спасо X. Ристић Шокорац, П. Ћелић, Ср. Ј. Стојковић, Љуб. Марковић, СоФроније Јовановић, Љ Ковачевић, Дим. Гавриловић, Љ. Каљевић, Ферд. Розелт, Михаило Михаииовић, Ник. Д. Стевановић, Др. Ник. X. Николић, Јарослав Безуха, Ђорђе Димвтријевић, Јанаћ Константиновић, Дим. Милојевић, Ј. Ристић. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 6. Мчрта 1895 год. и у одлуци КБр. 188, учињена је доауна:

ника и до 2.000 пешака Срба Крајишника. Једно оделење Хрвата имало је да нападне из Хрватске према Бањалуци. Другоме је нак оделењу Ћесароваца био задатак да забавља Турке око Београда и Шапца. Јевђеније у брзо продре дубоко у земљу заузме Добој , за тим Маглај; Жеиче морадиу узети на јуриш. Командант Срба пуковник Киба 19 окт. заузме Врандук. А Јевђеније све даље цродираше уз реку Босну. Хришћани су врвили у масама хришћанекој војеци а Турци су бегали Сарајеву. На брзо се јави Јевђеније пред овом великом отвсреном вароши ; Турке растера, варош попали а миого хиљада Срба поведе собом^ 1 ), јер због позне јесени и рђавих путева мораде напустити мисао о потпуном покорењу Босне, па се 22. окт. врати натраг пре«о Саве у Осе к( 2 ) Одатле Јевђеније оде у Беч. Док се ово у Босни догађали, оделење што је под ђенералом Робитином забављало

1^" Натт ег v. Ј : весаћ. озт. КеЈсћез, В. Ш. 8.903. ;«| Г>1е РгешИ. ТћеПп. е1с. 8. 217—224. — Т. О. Ви- ј ловски узима д» је овом приликом иовео собом Евгеније на 40 000 Босанаца које је наеелио у славонској војној граници (1Не УШкег Оеа1еге1сћ 1Јп§ап18, В. Ш. XI: П1е ( 8егћеп П1 аНШЈсћеп Ип^ага, 1п Оа1шаИеп. Војшеп шк1 ш