Београдске општинске новине

Год. XIII.

- 58 -

Број 15.

I. и ПРАВИЛНИК ЗА ДЕСИНФЕКЦИЈУ

Члан 1 Кужне болести расвијају се и гаире се меким сићушним, невидним али живим сгваровима, нет/м клицама. Ако спречимо живот и развијање тих клица, или ако их са свим уништимо, снречили смо и уништшш и саму кужну болест. И једно и друго може се постићи разним срествима, а тај цосао зове се десинФекција. Члан 2 Најжегаће кужне болести наших крајева ове су: 1. Колера. 2. Богиње (красте). 3. ДиФтерија. 4. Пегави тиф. 5. ЦгЈвени тиф. 6. Срлобоља. 7. Скрлетина (шарлах). 8. Мраса и фрус. 9. Црвени ветар и бабина грозница. 10. Велики кашаљ (рипавац). 11. Туберкулоза (нарочитн плућа и гркљана — јектика). Нрвих седам болести спадају међу најопаскије. Где се оне појаве, имају се ова правила тачно вршити. За њих је и десинфекција од стране „Градског завода за десинфекцију' обавезна. (Види I. чл. 17.) За болести под 8, 9, 10, и 11. не мора се десинфекција тражити од завода — осим ако то лекар нарочито нареди. Ако би се која од последњих болести појавила у коме јавноме локалу (н пр. гостионицама, школама, радионицама, и т. д.) поступа се као и са болестима од 1—7. Санитетска власт има права да према потреби и ове последње болести прогласи обавезним за десинфекцију. (Види I. чл. 29). Члан 3 Кужне клице множе се по највише у самом телу болесниковом, а из њега изилазе изметинама (колера, тпф, срдобоља, туберкулоза црева); пљувачком, балама, ракотином и другим соковима, (дифтерија, вегики кашаљ, јектика) или гнојем, перути и љусницама (богиње, скрлетина, мраса, црвени ветар и т. д.). Те кужнс материје прелазе с болесника на здраве или непосредно н. пр. кашљем, кихањем, пољупцем, додиром; или посредно, т ј. доспевају у околину болесника, те онда прашином (ваздухом) водом, храном, особама, животињама, хаљинама, стварима, станом и т. д. кужне даље. Члан 4 На тај начин може се здрав окужити. а) ед самога болесника или мртваца и свих њихових изметина и сокова. б) јелом. аи&ем, судовима, хаљинама и стварима , којима се болесник служио, или које су само украј њега биле; в) особама , које су болесика двориле илн тек само посетиле; и г) местом или станом где је болесник илн самртник лежао. С тога је нужно, да се при десинфекцпјп обрати нажња иа еве те прилике. Члан 5 У десинфекцију спада:

а) ЧистоКа самога болесника и околине његове; б.) ЧистоАа и ароветравање аростора где болесник лежи; и в.) Склањање и уништавање кужнога или сумњивога материјала. Члан 6. Болесника ваља сваки дан умити и пропрати. Кошуље и креветске простирке и навлаке ваља — ако је икако могуће сваки дан просвлачити, а и друге ствари, чим се загаде, чистим замењивати. Патос се не чистп метлом, нојо се сваки дан брише мокром крпом замоченом у слабу карболки. (Види I. чл. 28). Члан 7. Собу где болесник лежи ваља често и по дуже проветравати. Зими се отвори с поља доње, а изнутра горње окно, па се онда засторј епусти. Где се пећ изнутра ложи, ваља јој често врата отварати. И светлост дана —- нарочито непосредна — помаже чистоћи ваздуха. Члан 8 Кужне клигџ из сумњивог материјала могу се уништавати: а.) Сагоревањем. б.) Еључаном водом. в.) Еараболком. (Види I. чл. 28.) г.) Воденом ааром у нарочитим апаратима. Члан 9. Чим се посумња на коју кужну болест, вал>а болесника одвојити од здравих. Где нема за то згоде, преноси се болесник у нарочито оделење болнице, за кужне болести. Ако се не пренесе, ваља му одредити засебну собу — по могућству здраву, склониту и са свим оделену од саобраћаја. Из ње ваља претходно изнети све, што није за болесника за преке потребе — а нарочито ћилиме, слике, наките, резарије и т. д. Члан 10. Заарљану ареобуку , кошуље, креветске хаљине, простирке, крпе и све што је за прање, ваља одмах (у самој болесничкој соби) потопити у слабу карболку, из собе изнети, и у раствору 24 сахата држати, па их тек онда у прање дати. Праља нека их најпре пб сахата прокува у кључалој води, па тек онда опере у цеђи и сапуници. Што не подноеи прање и натапање, предаје се касније „Градском Заводу за десинфекцију" (Види I. чл. 17). Члан 11. Кужне изметине болесника, који болују од колере, тифа, дифтерије, скрлатине, срдобоље, туберкулозе (плућне, грчене и цревне) хватају се у нарочити суд у коме је на дну (за четвртину целе садржине) јаке карболке, па се онда сипају у нужник. У кужне изметине рачуна се: код колере бљувањак, поган и мокраћа; код дифтерије скрлста, шарлаха и туберкулозе (плућне и грлене) јпто болесник искија, искашље, израче и испљује; код тифа, поган п мокраћа, а код срдобоље сама поган. Члан 12. Кужни болесници од колере, тифа, и срдобоље, не смеју ићи на нужник. Где се ма и једном то десило, вал>а седало нужника добро испрати јаком карболком. И у

цев нужника треба усути 3—4 литра екоро гашена креча. (Види I. чл. 28). Члан 13. Осим болесника, не сме нико у болесничко] соби јести или иити , а јела и пића не смеју се држати крај болесника. Остаци болесничких понуда одмах се уништавају (сагоревају) а употребљени еудови (нарочито кашике, виљушке и ножеви, оперу у кључаној води Члан 14. Употребљени завоји одмах се спаљују а инструменти, испирају се у јаком раствору карболке. Најпотребне остатке од лекова боље је никако из собе и не износити. А, ако се износе не смеју се (н. пр. кутије с прашковима, пилуле) спаљивати, него с њима вал>а поступити ио наредби лекаревој. Члан 15 Где се осећа какви задах, вал,а добро ироветравати, а не вреди кадити. Члан 16. Кужног болесника треба да двори једно а иајвише двоје поузданих лица. Где их је више, ослањају се једно на друго и сметају једно другоме. Посете нису дозвољене. Члан 17. Кад болесник који је боловао једну од првих седам болести. (Види I. чл. 2.) оздрави ; кад се куда иронесе или умре , мора то или лекар, који га је лечио, или глава породице, домаћин и газда (или заменив,) одмах јавити Физикату, да се на стапу и стварима изврши обавезна десинфекција. Хоће ли се то чинити и у случајевима оних болести што су побројане у I. чл. 2, под 8, 9, 10 и 10. зависиће од нахођења лекара, ксји је болесника лечио, или санитетске власти. (Види I. чл. 2.) Члан 18. Пријава море бити писмена. по нарочитом обрасцу (ако је од лекара) а може бити и усмена (ако је од приватних лица). Члан 19. У пријави мора се тачно означити кварт и улица, број куће и стан, број окужених простора и врста кужне болести. Члан 20. На сваку таку пријаву гааље „Градски завод за десинФекцију", своје десинфекторе и кила , те извршују десинФекцију но утврђеним правилима (IV). Томе послу не сме се нико противити Нарочито је забрањено, притајити коју окужену ствар или простор. Члан 21. Ствари за десинфекцију предају се заводу на реверс. Тако се и примају а за штету јамчи власт. Члан. 22. Где је окужена соба једини аростор , у коме се може становати, а ваља га десинфиковати, општинска власт ће се побринути, где ће се међу тим укућани сместити. Деси ли се да домаћи немају ни иреобуке, него би морали онако окужени међу здраве, позајмиће им општнна најнужније, док се њихове хаљипе и ствари не десинфикују.