Београдске општинске новине

БРОЈ 17.

ГОД. XIII.

ЛЛЛуЛЛЛЛЛ /^У^А^УУЧЛЛЛЛАААЛЛЛЛ^ЛАЛАЛЛЛЛЛЛЛЛЛ/ЧА^ЛЛЛЛЛЛЛЛАЛЛ/ЧЛ ЛЛЛЛЛЛЛЛАЛ^АЛ^УЛЛЛ^А^ЛЛЛААЛ'^^У\ЛЛЛ^ЛЛААЛАЛ^АЛАА^У а ЛЛЛАЛЛ'ЧЛ.--ЛЛААЛ Л/УУ^Л^У^ЛЛЛ/^У^^ЛЛЛЛЛ^ЛЛЛЛ^УУ^ЛЛЛЛ^У^АЛ/У^^^ЛДЛЛ^^УУ^ЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ^^ЛЛЛЛЛ^УУ^ЛЛЛ^У^^ ЛАЛАЛАЛЛЛАЛЛЛЛЛЛЛЛЛЛ

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАН ПУТ Цена за Србију: 8Д ГОДИНУ 6 дин. НА Т10ЛА годинв 3 „ НА отране 8емл.е НА ГОДИНУ . . 9 „

МЕДЕЉА. 16. АПРИЛА 1895.

ЦЕНА ЈЕ 0Г/1АСИМА 6 пр. ДИН. ОД ВРСТЕ претп1ату ваља олати унутницом на општипокн суд а сее кореспонденције на уредника Рукописи не враЂају се НЕПДАЋЕЛА ПИСМА НЕ НРИМАЈУ СЕ.

шпшпшппшпл

ПРЕОТОНА БЕСЕДА КОЈОМ ЈЕ ЊЕГОВО ВЕЛИЧАНСТВО КРАЉ АЛЕНСАНДАР I. ОТВОРИО СЕДВИЦЕ НАРОДНЕ СКУПШТИВЕ, САЗВАВЕ за 1894- гу год. у нишу

Поштовани иосланици, Потреба Србије, да се иолитичке страсг ти стишају, мир и ред утврде у земљи, да се сви посветимо озбиљнои и плодном раду, осећање Краљевске дужности према Мојој Отаџбини и Мои Ииену, довело Ме је до решсња, да прошле год прокламацијом Својом од 9-ог маја обуставим Устав од 1888-ме године и вратим у важност Устав од 1869-те године. Ја сам вас позвао, драги Ми представницн драгог Ми Народа, да са вамх приступим извођсњу најпречих преобрлжаја и решавању најважаијих питања за правилан развитак државног живота. Као што Мој верни Народ свагда уз-а Ме чврсто стоји, тако ћете и ви помоћи Ми да поведем Огаџбиву оном циљу, који сам Себи ставио као њен Краљ и као потомак славних Ми предака из Народае Диаастије Обреновића. У дубоком уверењу, да ће вама, представницима вазда вернога Ми Народа, на срцу лежати, да Ме у Мом задатку одушевљено, искрено и родољубиво потпомогнете, Ја вас поздрављам свесрдном Својом Краљевском добродошлицом. Поштовани аосланици, У низу великих задатака, који Ме очекују, а који ће ујемчити уредан народни развитак, подићи углед Србије, оснажити њен трговачки и привредни живот, спада и Моја чврста и непоколебљива тежња да вегујем и гајим исправне односе Србије врема свима државама. Држећи се тога правц«, Ја сам у току последње године предузео путовања намењена том циљу; посетио сам моћве и пријатељске Владаре двеју суседввх нам царевина и иодвео Његовом Величанству Султану Цару отомјшском Абдул Хамид-Каву II и

Његовом Царском и Краљевском Ааостолском Величанству Цару аустријском и Краљу угарском Фрањи ЈосиФу I уверење о Мојој и Мога Народа тврдој жељи да са Њиховим државама и пародима одржавам и развијам везе доброга суседства и најискренијег пријатељства. Носетивши Његово Величанство Цара немачког Виљема II, Ја сам Му однео и изјавио поштовања Моја ш Мога Народа, као и жељу да се одрже најбољи односи између Наших држава." Тежак губитак, што су га смрћу Његовог Величанства Цара Александра III, претрпели славом увенчана царска породица и братски нам руски народ, изазвао је у осећајима Мојим потребу, да лично одем у Петроград, те да у име Своје и Свог вернога Ми Народа изјавим Његовом Величанству Императору Русије Николи II Наше дубоко учешће, израз Нашег тради цијоналног пошговања и да на самртнички одар царскога покојника положим венац искренога признања и дубоке захвалности. Посета Моја учињена Председвиау Фрапцуске Републике, дала Ми је милу прилику, да му у име Своје и Србије изјавим Наше пријатељство према великоме Француском народу. Ви ћете, поштовани Посланици, разумети и, увереа сам, поделити са Мном осећаје Мога признања и дублке благодар ности, коју дугујем Ја и мили Ми Народ на свима оним доказима пријатељског расположења, које оам добио за Себе драгу Ми Отаџбину приликом Мога путовања. Поштовани иосланици, На пољу унутрашње управе Краљевства Ми, запрема прво место уређење наших државних Финансија. Моја влада, која ужива Моје потпуно и свестрано владалачко поверење, поднеће вам предлоге, којп ће послужити као основ за успешан рад у томе правцу. Ја те предлоге препоручујем варочитој пажњи Народ. Представништва. Како је Моја намера, да у скоро, по довршењу најхитнијих послова у овом сазиву, позовем Народно Представништво у

сазив за 1895 ту годину, то ће Моја Влада томе сазиву подвети многе већ сиремљене законске предлоге ? који се односе на уређење Финансијске, привредне, војне, просветне и осталих грава државне управе. Ја очекујем од вас, да ћете ви, делећи Моје уверење о потреби сталвости у државним пословима, свесрдво потпомоћи Моју владу в брижљиво приступити решавању оних предлога, које вам она буде поднела. А сада, објављујући да су седнице Народне Скупшдине за 1894-ту годину отворе не, желии вам срећаа рад. 13-ог Априла 1895-те год. у Нишу. Аленсандар с. р. РАД ОДБОРЛ ОПШТННСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 10. Априла 1895. год. Председавао заступмик председника г. Мих. П. Живадииовић, од одборника били; г. г. Стеван П. Поновић, Горчаков Миловановић, Вех Антић, Љуб. Марковик, Зах. К. 3. Поповић, Младен Николић, Никода Бошковић, Ж ибко Ку8маноаи11, Ферд. Розелт, Спасо X. Ристић Шокорац. Ј осиф Јовановић, Мил. Ж. Маринковик, Јарослав Безуха Благоје Милошевић Сава Петровић, Дим. Милојеваћ. Л ј, Ковачевић, Јов. Ристић. 'Борђе Димитријеввћ. I. Прочитан је записник одборскпх одлука седнице држане 23. марта 1895 год. п примљен је без измена. II. По прочитању акта истражног судије за вар. Београд АБр. 2037, 2002, 2038, 2206, 2170, акта управе вар. Београда АБр. 2139, СБр. 4699 истражног судије за вар. Београд АБр. 2157, којима се траже уверења о вжадању и имовном стању извених лица, одбор је изјавии:

да су му непознати Исаило Настић, келнер, Живојин Остојић послужитељ, Исак В. Арон трг., Спира Ристић практикант, Тодор Шуман опанчар, Радован Јовановић џамбас; да су доброг владања и сиротног имовног стања Живојин Балугџић, журналиста и Прока Чекеревац бив бакалин.. Ш. На тражење VII. пуков. окр. команде ОВБр, 560 да се одреде лица пз одбора општинског за регрутну комисију, одбор је решио: