Београдске општинске новине

Год. XIII.

— 84 —

Број 21.

7. Они над којима је стециште отворено до свршетка; 8. Они, који су под старатељством; 9. Они, којима устав (последња тачка 48-ог члана) забрањује бирати.

Сваки бирач може бити изабран за народног посланика, ако има још и ових погодаба (чл. 22 зак. изборног). 1., Да је навршио 30 година: 2., Да плаћа годишње преко 30 д. у име непосредне порезе, и 3. Да не спада у изузете чл. 48. устава земаљског.

Избор ће се вршити у здању општинског суда (чл. 26. зак. изб.) Гласање ће отпочети у 8 часова пре подне и трајати непрекидно до заласка сунца (чл. 27. и 33 изб. зак.), И тада ће бирачки одбор, ма да сви бирачи нису дошли и гласали, по чл. 33. поменутог закона решити и огласити, да је изборна скупштина свршена. Сваки бирач може само лично дати свој глас (чл. 20. изб. зак).

Од Суда општине београдске 21. Априла 1895. г. АБр. 2505.

секретар, Урош Кузманови^

заступник нредсед. оншт. београдске члан суда, М. П. Живадиноввгћ

РАД ОДБСРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 4. Маја 1895. год.

Председавао 8аступник председника г. Мих. П. Живадиновић, од одборника били; г. г. Н. Д. Стеванови11, Ср. ЈСтојковић, Љуб. Марковик, Михаило Михаиловић, Сава Петровић, Ковачевић, Живко Кузмановић, Благоје Милошевић, Сергије Станковић Горчаков Миловановић, С. Ђ Јорговић, Јо-сиф С. Јовановић, Никола Вошковић, Др. Ни кола X. Николић, Јанаћ Костантиновић, Стеван П. Попоић, Јарослав Безуха, Зах. К. 3. Поповић, Љ. Ковачевић, Спасо X. Ристић Шокоран, Јован Ристић. I. Прочнтан је записник одборских одлука седнице држане 25 Априла 1895 год. и примљенје без измена. II. По ирочитању акта господина министра народне привреде АБр. 2515 и 2736, којима се тражи, да одбор изабере кандидате за члана и заменика у контролном одбору управе Фондова, одбор је решио: да се господину министру народне привреде предложе као кандидати за чланове

контролног одбора управе фондова г. г. Никола Спасић, Милан А. Павловић и Тодор Ђурић трговци; и за заменике г.г. Никола Вулковић Соломон Ј. Азријел трговци и Сергије Станковић пензионар. III. Застушгак председника нзвештава одбор да је уирава вароши Београда актом изјавила, да кућа у Јевремовој улици бр. 7. коју је општина узела нод кирију за смештај канцеларије благајнице управине, није подесна за ову намеру и да је унравитељ вароши у интересу општинском решио, да се те канцеларије привремено сместе у згради унраве вароши али да општина учини извесне доправка на истој: По прочитању тога акта АБр. 2686, одбор је решио: да се унравитељу вароши изјави захвалност на оваком чувању општинских интереса; да се решење одборско од 25. Априла 1895 год. АБр 2578 о узимању под закуи куће у Јевремовој улици Бр 7. не извршује и да се о томе извести кварт

дорћолски; да се извести управа, да је оп штина намерна, да за управу вароши и и њена одељења сагради модерну и доста пространу зграду а да је међутим предуззла дороке да се и жељене доправке учине. у1 Заступник председника износи одбору на решење молбу трамвајског друштва, да се допусти, да електрични трамвај може возити до парног купатила и да се за вожњу од Св. Савсоког дома до парног купатила наплаћује но пет пара. По прочитању те молбе са мишљењем над зорне комисије ТОБр. 85, одбор је на предлог одборннка г. Николе Д. Стевановића решио: да трамвајско друштво може електричним трамвајем возити од Св. Савског дома до парног купатила и да за ту вожњу на плаћује по пет пара од особе тако, да се пруга од савског присташшгга до парног купатила дели на три дела и да вожња на сваком делу кошта по нет пара, и то од савског пристанншта до хотела „Српске Круне а 5 пара, од хотела Српске Круне до

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У в Е 3 И СК НАРОДНИИ СЕОБШ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА написали Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЂ.

Л V адемијски Савет Ђел. ИЈколе наградио арвом видовдан\ском наградом оишт. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и славиими чужоју славоју". Карамзин. —"ФФ(настдвак) У години 1689. ратсвања у Далмацији нису била оиако жива као прошлнх гоцина; томе је узрок зазирање од бечког двора, који је нерадо гледао продирања њихова у

Босну и Лику. Мљечићи су утврђивали само нриморске градове, Книи, Сењ и друге, а и Морлаци су чинили ређе исиаде. У октобру ђенерал Молино пређе Неретву у в&мери да заузме Габелу. Да би олакшао заузеће исте нааадне на С1си1:е1и1, но ту му се одупру око 3000 турских коњаника. Али код 5000 Морлака стану отстуоати, мораде да одступи и Молино са својих 2000 нешака. И тако овог нута пропаде покушај да се Рабела заузме.^ 1 ) Године 1690 кад су Ђесаревци у Србији губили битку за битком и град за градом осили се херцеговачки паша Зенаглија и спреми 3000 коњаника и пешака, да о Ускрсу нападне у Далмацију на нове пограничне поданике мљетачке. За то дознаду Никшићани и доставе, али их паша преду хитри и пороби. На глас о томе наоружају се сви Срби па у друштву с Мљечићима под Молином дочекају Зенаглију и страшно га потуку: 400 јаничара и 300 спахија остану на бојном пољу. Отму им сву пљачку и заробе сав пртљаг, оружје и заставе, па и самог Зенаглију пашу са (!) 1Лс Гге^НјЈе ТћеИпаћте е1в. 8. 169—170.

60 снахија.^ 1 ) Пашу у ланцима прикажу народу у Мљецима. Охрабрени овим успехом Морлаци из Шибеника и Бервика оиљене и разоре тврђаву Филиповић (РћШррешк), заробе 45 Турака, па се са пљачком и 300 Хришћана врате натраг. Из Макарске опет једно оделење испадне до Рабеле и доведе преко 1000 душа под власт мљетачку. Црногорци и Пераштани под провидуром Диодои испадну до Грахова спале место СгћЛешсо са 300 кућа.( 2 ) Ратовање у Далмацији продужено )е 1691. год. али у мањем размеру. 6. марта, исиадне провидир Петар Дуодо са становницима Котора, Кастел-Нова, Рисна и других места аа замак МустаФа Челебије. Турци се у брзо повуку. а ови околину онусте и замак разоре. (наставиће се)

(') На истом месту, стр. 75—76. ( 3 ) На истом месту, стр. 76 77.