Београдске општинске новине

Год. XIII.

— 88 -

Број 23.

На поеледњим иразном табаку назначено је, колико је према азбучном списку свега би» рача дошло и гласало, што је цео одбор бирач* ки потписима утврдио и скупу објавио (чл. 35 избор. закона.) Понгго је све ово урађено бирачки је одбор на основу чл. 36. избор. зак. приступио скунљању и упоређивтњу гласова, колико је који бирани добио, па је нашао: да је према азбучном спиеку имало право г.тса 5.954 грађана. да је према азбучном списку дошло и гла* сало 1000. бирача да је према овоме апсолутна већина 501. да је на овој изборној скупштини истакнут К10 кандидат за народног посланика само Мијаило Штрбић кројач из Београда и да су сви гласачи дали за њега гласи према чему је до* био 1000 гласова; да у току рада бирачког одбора и за време трајања изборне скупштине није против рада

и нротив овог избора поднета ни усмена ни писмена жалба. На основу овог резултата и чл. 37 и оета> лих чланова изборног закона бирачки одбор једногласно ОГЛАШАВА да је за народног посланика за варош Бео* град за трогодишњи скупштински иериод 1894, 1895, и 1896 год. апсолутном већином гласова изабрат Мијајло Штрбић кројач из Београда. На основу овог записника одбор је нап^сао, потписао и у руке предао пуномоћство иза* браном посланик} 7 . Овом заииснику додаје се свеека ушивених 17 табака на којима су бележини гласови и имена бираних. Записник је овај пред збором прочитао пред седник бирачког одбора. Сва акта поверавају ее иредседнику бирачког одбора да их према чл. 51. избор. зак. пошље надлежним путем Народној Скупштини.

ДЕЛОВОЂ Урош Кузмановић с.

ПРЕДСЕДНИК БИРАЧКОГ ОДБОРА ИЗбОРНЕ СКУПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ, Мијанло М. Боги-ћевигћ е. р.

ЧДА0ОВИ ОДБОРА :

Коста Црногорац с. р. Коста Днмнтрнјевн-ћ с. р. Матеја Пантић с. р. М. П. Живаднновић с. р.

ШСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У В Е 3 И Ск НАРОДНШ СЕОБШ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИОАЛИ Р. АГАТ0Н0ВИЂ и П. М СПАСИЂ ^ ^адемнјски Савет Вел. Школе наградио арвом видовдан[ском наградом општ. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам переетат бит умними чужим умом и сдавними чужоју славоју". Карамзин. —4!®*(НАСТАВАК) У јуну ападну Турци на Црву Гору и поробе јз, а кад за то дозна Дуодо причека их у једном клавцу отие их заробљену, многе посече н аароби 4 заставе. У јулу Сулејман-паша скадареки пође у Далмацију мамећиравије

одбегле Хришћане, ну нри једпом сукобу изгуби 150 људи и мораде се вратити на траг.(') При крају ове годкее одреди ђенерал Молино 2000 Морлака нод Савишом и нешто коњице на Купрес. Јуриш на грид то је најславвије дело Савишино, „где с четом својом учипи триста јада од Турака, почем је касобу купреску запалио и множину непријатеља ноубијао, разоривши нај после мост, те више од 300 Турака у воду потону.( 2 ) У години 1692. ратовање би настављено, али с више прегнућа. На граници се непрестано четовало, ну ти су се испади оби чно свршавали с повећом пљачком и не колико десетина заробљених. Јуна 26 исте године испидне једно велико оделење Морлака( 3 ) из Шибен:«ка од 8,000 људи, ссво.ји (V Па истом месту, стр. 191 - 192. [ 2 ] Петрановић В. Сг. Ујепас за 186 стр. 209. [,] С м и ч и к л а с описујући овај догђај вели : „Дигло се осам хиљада Хрвата испод Шибеника 21.јуна продру 8а четири дана далеко у Турску и доведу до п> т хиљада Кршћана, да их наместе у Далмацију" » здржавајући се од сваког коментарисања овог места, ми само напомиљемо да Смичиоас заборавња, да у наведеном месту у примеди у Тћеа1гит Еигорасит XIV, стр. 250 ншде се неаомињу Хрвати, веК се помиље само . ЛУаДеп^Шск (Јег Мог акеп." Морлади. Које су пак народности далматински Морлаци то смо рзнијв номенули.

место В]1а1о у Восни и продре на четири дина хода далеко у Турску. Нри повратку доведу 5000 Храшћааа, од којих 1300 беху способни за оружје. За тим се пусте у Албанију и освоје Габрово и добију силну пљачку. За овим упаде паша херцеговачки са 1000 Турака у Далмацију, но ири заузимању једног омањег места услед експлозије, коју су приредили Мљечани, иропадне он са 400 Турака 28. септембра. Око 700 Срба погоне остале Турке мнсге их посеку и допру чак до реке Таре на граници Србије и до места Сге<1гешк (ШехпМсћ).^) Ове године постиже Црну Гору велика иедаћа, Сулејман паша екадарски дигне во јску на њу, па на Вртијељци потуче Црногорце, где наде и Пивљанон Бајо са 60 својих другова. За тим изађе на Цетиње, иа га раскоиа,( 3 ) али не могав се задржатн у овој кршевитој земљи врати се натраг. Шго је ово Сулејман постигао Милаковић иаводи да је томе узрок бегство

р] Б1е Гге1\уП1§е ТћеИпаћт е1. 8 108—199 ['] На иетом. месту, стр. 200.