Београдске општинске новине

Број 26.

— 105 -

Гоц. XIII.

Двн. пр. Ш. Од цркве. 187 , Од таксе и прилога . . . 2000'Свега прихода каее новога

тробља 33800*Расход. 1. Особље. 281., Благајннку хонорар . . . 1000'282., Надзорнику 2200 - 283., Свештенику 1200'284., Црквењаку , 840* 285., Зидару, гробару .... 1400 286., Осам раденика гробарских 5760 - 287., Чувар гробља .... 840*288 , Баштован 1200.—

Џ. Потребе. 289., На потребе за дркву . . 200'290., На одржање парка гробљанског 1200 291., На набавку материјала и за зндање гробница .... 6000292. На нумерисање гробова . 600* 293 , На набавку алата . . . 300*294., На огрев и осветљење . 400Свега расхода на управу и одржање иовог гробља . . 23140*295., Кад се ова.ј расход одбије од прихода, остаје вишак у . 10660*33800 Који се вишак има унети у касу као готовина касе гробљанске. IV, Одборник г. Срета Ј. Сгојковић пита, на што Је утрошен досадањи приход трошарински. Застунник председника иајавио је: да ће као одговор на ово питање поднети рачун о приходима трошаринским. V. По нрочитању акта протопрезвитера београд<жог АБр. 2555. одбор је решио: да се Миленко Стевановић овд. трг. разреши од дужности тутора дркве Саборне да би уиилостивили лава османлијског, ради одржавања сенке некадање своје самосталноста, они се боре (од 1385—1459). чисто за његову корист. У Малој Азији код Ав горе синуви Лазар-оглини обарају ве прегледне редове татарске и задивљују својим ^унаштвом Та^ерлана; код Никоноља срнски оклонннци на турској страни обарају увек војске охолих Маџара и ноносних Франдуза под Жагмун1Гом; а досељени Срби с Арсенвјеи Ш. 1691 године у битци код Сланкамена у одсудном часу са Михаљевца под Монастирлијом сатиру Турке и решавају битку у корист Ђесароваца. — Маслите, да они отуда добијају користи — Не! Туђин се кити њиховои победои, а они и даље таваре црне даве. Јер кад Срби оста више своја огњишта и одоше нод заштиту <Јечког ћесара, они су, уклањајући се ис пред искрштених Турака, н&шли на горе, крштене , Турке, који нису ни веру — светињу њихову — иоштедили, и који су се политичкои слободом његовои титрали, као каквои ситницои, обећавајући ии златна брда, саио у онин тренуцииа, кад им је била потребна храбра иишвца српска, а чии то пр< ђе, они су их неиилице гонили.

по молби својој изабрав на његово место за тутора Косту Глишића бакалина ВА. НРЕДНИ САСТАНАК 30. Маја 1895. год.

Председавао заступник председника г. Мих. П. ЖивадиновиК. од одЛорника били: г.г. Миленко Марковић, С. Т>. Јорговић, Ферд Розелт, Стеван П. Ноповић, Мдаден Николић. Горчаков Миловановић, БлагојеМило I евић, Со®роније Јовановић, Сава Иетровић, Живко Ку шановић, Љуб Марковић, Дим. Милојевић, Коста Петровић, М. Милаошновић, М. Ж. Маринковдћ, Др. Никола X. Николаћ, Спасо X. Ристић-Шокорац, Дим. Гавриловић, Ђ. Николајевић-Хаџи, Ср. Ј. С.гојковић, Љ. КовачевиК, Михаило Махаиловић, Н. Д. Сгвва оаић, Јанаћ Костандиновић, Ј. Алкалај I, Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 29. Маја 1895. год. и примљен је без измона. II. Одборник г. Др. Никола X. Ннколпћ трижи, да се одреди стручна крмисија, да каже, да ли Фундирање пркве одговара земљишту и да ли се на томе Фундаменту може продужити зндање цркве без опасности. Заступник председшЈка оЈмворчо /« : да је суд општински таку једну стручну комисију одредно пре одлуке одборске и да треба сачекати њен извештај пре него што би одбор другу одређивао Ш. Одборник г. Дим. Милојевић тражи, да се унес/ у записник ова његова питања управљена на председништво приликом решавања о буџетској позицији за грађење цркве за дунавски краја,) кад су заклети кметови и одборнпци данашњи ? б,) кад с, г зрклети једни п Други? в,) кад је купљено земљиште за грађење цркве за дунавски крај и ко је решио, да се то земљиште купи. Одбор је одобрио : да ова питања уђу у записник. IV. Сходно одлуци одборској од 10. Маја 1895 год. АБр. 3128 председник надзор. комисије за електр. осветл. и трамвај објашњује одбору, да Ако из ближе посматраио ратовања Ћесароваца у Србији 1688. год. а нарочито 1689. год. видећеио да Немци не би сиели продужити рат с Турцима, „ла небеше у овоме (ратовању) више Срба него њих самих и да не водише рат у главноме Срби, а Немци да ии беху кадри помоћници и вође" (') Али зли поступци Ћесароваца у брзо отуђе од себе одушевљене Србе и поеледица тога је пораз за иоразом, које Ћесаровци претриеше. Недаћа Ћесароваца и обећавања бечких ћесара с једне стране, а страх од турске освете с друге стране учвне, те Срби нод вођством свог патријарха пређу у Аустрију. Од косовскога страшнога по раза није српски народ стигла већа несрећа, него ли овај прелаз на земљвште Угарско и Хрватско. Стара Србија опустела је, да буде нова отаџбина арнаута; она постадв спријечком српскоие плеиену, да не узиог не у будуће тако ласно сегнути преиа егејскои и јадранскои иору. Оадје нестаје отаџбине Срба, овде опет буду тако расути, да не иогу створити своје отвџбине.^ 1 ) Ј 1 ' Годипшица Н. Чупића. књ. VI. стр 162. ,1; 8га 1<Љ1а8 Т. 1)\'је.ч*од. ов1. 81ауошје, I ст.р 156.

је по општинске интересе неопходно погребно лице, које ће Фотометарским апаратима израчу: навати јачину светлости уличног осветлења и да је у тој намери суд и одборско поверенишгво предвидело у пројекту буцета инснектора за. осветлбњб. По саслушању овога објашњења, одбор је решно : да се у буџет расхода за 1895 год. предвидн позиција од три хиљаде дииара, годишње за награду инспектору осветлења који ће уједно бити председник надзор. комисије за осветл. и трамвај. да овај инспектор има само овај хонорар, а да нема никакве дијурне, кад као председник комисије присуствује седницама комисијским. Други члан комисије као кмет, да нема никакве дијурне, а трећи члан комисије, који је ван одбора и суда, а који је инжињер и стручњак за трамвај, да има дијурну од седниде по десет динара и која ће му се дијурна исплаћивати нз партије буџетом за то одређене. Ова се буџетска партија, означена под Бр. 122 буџета расхода за 1895 год. смањује од три хиљаде на хиљаду динара. V. Поводом одлуке одборске од 12. Маја 1895 год. АБр. 3110 заступник председника износи одбору нонова иа решење питање о броју општинских лекара. По саслушању објашњења шеФа општинског санитета, да према здравственим приликама у Београду и према дужностима општинских лекара није довољно само 6 лекара, него да треба њих најмање десет, како је пројектом буџега и предвиђено, — одбор је после поименичног гласања са 16 гласова против 6. који су били за седам и против једног, који је био за шест (тројица нису глаеали) решио: да у општини београдској буде седам квартовних лекара, за сваки кварт по један, а за врачарски два, и да буде један школски лекар са дужностима прописаним. „Изоставши же народ во времја рати, мало што снасен, 'но вео спрва иеечено, по том женски пол и деца норобиена от Татаров предводитељствујушчи Махмуд-бегу Пек скому, котори во огорчеаи срдца за своим домои и имением зачлл с Татари плевити, сећи и ж*-ћи иахне Калкандеанские (рекоии долно и горно иочожские, тетовские), Призрев, Ђаковицу, Пећ, Плав, Беелопоље, Вучитрн, Косово, Мораву даже до Новаго Пазара. Веја би сие земли опостел. цркви Божија попалил, манастирн ограбљена и разорени конечно, лјудие изсечени биша, жене и отрочат норсблени и горшее пленение и разорение било, неже ли во вреија цареи Мурата и Пајазита и зверообразнаго Селима. Вишаја туги и погуби било срискому ваооду, нигко би неостал, разве ашче кто несии во глубину пустинују укрилсја или уишел у немецкују землју".^) Други једаи очевидац вели: „ . . пустил Госцод на серпскују землју: Первое мор и потои и паки ирч и иор в' купе, и пленение и град лјутују, јако ести лјудеи српскни плоти песие, и плоти чо-

;Ч Гласник срп. уч др. кн». XXXIV.