Београдске општинске новине

Год. XIII-

- 112 —

Б рој 28.

Но наглашује се то, да ће општина имати нраво, да између поднесених јој пројеката по горњем програму, задржи за себе онај, који би од њене стране позвати вештаци као најповољнији нрепоручили. У таком случају исплатиће опгатина дотичном конкуренту, на име трошкова око израде планова и осталих докумената, суму која неће моћи бити већа од 15000 др. у злату. Елаборат конкурента са којим се погодба закључила буде, постаје од тога дана општинска својина. При подпису уговора о зајму и радовима, којим ће се све појединости ближе одредити, имаће дотични конкурент да но ложи један милијун динара у злату на име куације народној банци у Београду. Од суда општине града Београда 11. Јуна 1895 год. АБр. 3445.

Н А Р Е Д Б А Управа вар. Београда, актом од 14-ог Марта тек. год. ЛБр. 374. саопштила је суду ово&е наређење Господина Министра Унутрашњих Дела од 8-ог Марта тек. год. СБр. 1928. да се од 15-ог Априла тек. год. отаочне каламљење лица и деце у овој вароши. Судопштине београдскенаредбом од24-ог Марта тек, год. ЛБр. 324. позвао је грађанство града Београда, да по овој наредби поступи. Но како се овом позиву суда врло мали број грађана одазвао, то суд по други пут позива све становнике ове вароши, да сваке Недеље од 3 до 5 часова по иодне доводе или доносе радп калемљења, 1. Сву децу која до сада нису никако пелцована. 2. Сву децу која су пелцована пре седам и нише година, п 3. Да до])у сва одрасла лица, која или ннкако нису пелцована или су пелцована пре седам и више година.

СРПСКН У СШИЦИ ПРОТИВУ ТУРШ СИ Н1Р0ДН1СЕОБШ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈ СКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИОАЛИ Р. АГАТОНОВИЋ н П. М СПАСИЂ. Л^адемијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовданском наградом оагит. БеоградскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и елавними чужоју славоју". Карамзин. (НАОТАВАК) Као што се из тока расправе види важила је максима : у колико су више бечком двору грозили, било спољни, бало увутарњи непрајатељи, у толико је исти више обасиоао обећањииа и привилегијама народ сриски, увиђајући неоиходаост, његове храб ре мишице; што је бечки двор био одрешевијих руку, тим је више кињио Србе, ограничавајући ии сваком згодном ирили

Калемљење богиња вршиће се у згради „Црвеног Крста" и у згради врачарског кварта. Ко од се родитеља овоме позиву на време не одазове, биће кажњен по тач. 8. чл. 21. закона о уређењу санитетеке стру ке и очувању народног здравља. Од суда општине Београдске 27. Маја 1895 године ЛБр. 614. у Београду.

ОБЈАБА

Према решењу одбора општине вароши Београда, право на слободан улазак са колима у варошки реон, имају само она лица која на топчидерском брду имају винограде, и то за време од 1.Маја па до 1. Новембра. Они који хоће да уживају ову повластицу, треба уверењем опшинским трошаринску управу да увере, да на топчидерском брду имају винограде. И кад то учине добиће од управе свеску од 100 комада^ карата, за које ће платити 50. пара. Овим картама само се три пута дневно може бесплатно у реон ући више не, иначе мора се редовна такса платити. Карте се при улазу, на трошаринским линијама, морају увек предати финансу трошаринском, који ће их ради контроле жигоеати и задржати. А на бесплатан улазак имају права само она кола у којима се вози онај на кога карта гласи или његова породица. Кола товарена са водом, дрвима и дрвеним предметима немају права служити се овим картама. Таљигаши, који станују ван реона, имају право дневно једанпут бесплатно у реон ући, и то пре подне. Бр. 487. од глав. управе општинске трошарине 1. Јуна 1895 год. Београд.

ком раније ујемчена права и слободе. Ова максима понављала се и ионавља се мо жемо рећи, и до даиа данашњега, као за кон у судбини нашег народа под хобсбуршком династијом. Нзиме је бечки двор, као прутом, шабао незадовољне магнете мађарске, нагонећи их на разне устуике. У тренутцима, кад би незадовољни Мађари бзли у надмоћности, онда је несрећни народ српски био ситна монвта, којима еу били намиривани бесаи магнети мађарски, јер је бечки двор предавао Србе на милост и немилост разјареним Мађарима. Поред свега тога Срби су у стотинама прилика ноказала своју оданост дому хабсбуршком и у неколако пута сп&сли га од очит« пропапти. За све то награђивааи су само презаим обећањима и шареним пергаменлма, га којима су биле исиисане иривалегије народа српског, које иису никад у жлвотпривођене! За јовакву судбу народа српског већиаа иародвих иеторика (П. С. Срећковић, Ст. Новаковић, И. Руварац, Г. ВатковићС) Св. Накетић и други) па чак Ј ) Г. Витковић у Гласнику срп. уч. друштва кљ. XXVIII у чланку: „Кратки поглед на прошлоет Срба у Угарску", иде тако далеко, да криви Арсенија III. што

Н А Р Е Д Б А Суд општински приметио је, да многа лица јашући на коњу или возећи се на колима, прелазе преко макадама израђеног У појединим улицама а нарочито у Фишекџијској, Душановој и Споменичкој. Пошто су макадами израћени искључиво за шеталишта и пролаз публике пешке, то суд општински овим ставља до знања свакоме, да .је пролаз са колима и коњима преко -макадама и тротоара у опште забрањен. Ко противно овој наредби уради биће кажњен. АБр. 3761. Од суда општине града Београда, 23. Јуна 1895 год. у Београду.

0 Б Ј А В А

На дан 26 ов. мес. у 9 часова пре подне, извршиће се лекарски преглед оних сиротних лица, која су суду општинском поднела молбе за новчану помоћ, да могу ићи у бање ради лечења. Тога истога дана извршиће се и распоред помоћи, која им се има дати. Преглед ће се извршити у сали суда општинског. Сва она лица, која су поменуте молбе предала суду, позивају се да горњега дана у означено време предстану суду општинском. Накнадног прегледа неће бити. АБр. 3746. Од суда општ. београдске 22. Јуна 1895 год. у Београду.

РАД ОДБОРА ОШНТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 14. Јуна 1895. год. Председавао председник г. Иијаило М. Вогићевић, присуствовао члан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника били: г. г. Љ. Ковачевић, Ср Ј Стојковић, М. Марковић, Горчаков Миловановић, Благој« Милошевић, Ф. Розелт, Стеван П. Поповић, Ј. Константивовић, Зах. К. 3. Поповић, Спасо X. Р. Шокорац, М. Кротић, М. Михаиловић, Мил. Ж. Маринковић, Ђорђе Дгмитријевић, Дим. Милојевић, Јован Ристић, Дим. Гавриловић, Н. Д. Стевановић, Јарослав Безуха. I.' Прочитан је записник одборскпх одлука седнице држане 8 јуна ов. год. и у одлуци књ. бр. 403 учињена је доауна : и неки вође ове ееобе. а нарочито Арсеније Ш. Чарнојевић, који се повео за лепим обећањима бечкога двора, те превео толике Србе у Угарску, да се потуцају од немила до недрага, гоњени и презирани, лијући потоцзма крви евоје и звливајући сваку стопу нове отаџбине, на којој се нису смели звати својима! И имају право! Али неки од њих иду тако далеко, да су готови, ца Арсенију Ш. одреку и оне заслуге, које му беспристрасни судија весме прећутати.( 2 ) није заједнички радио са бунтовницииа мађарским нротив двора бечког; не унуштајући ее у могућност, да би Србе ти исти Мађари можда још горе гонили по поетигнућу свога циља, о чему еу они дали доцније доста доказа. Да то истакнемо, дао нам је повода Факт, да је око половине нашег столећа морала пропасти намера нашег неумрлог кне8а Михаила, да се ттриближи мађарским незадовољницима. — Мисао о алијанцији међу Србима и Маџарима против бечког двора заиста је, достојна свачије пажње, јер би то било ноуздано срество, да ее и једни и други ослободе несносног туторисања бечког. Али бар до сада Мађари нам нису дали довољво гарантије, да би пошго вали ,наша права, нит' покагали довољно воље за узајамно помагање против ваједничког прогивника. ( г ) У томе се нарочито одликује Св. Никетић у чланку „Историјски развитак српеке цркве", где и8носи Чарнојевића „као човека малодушна и са свим слаба политичара", што не стоји, као што ћемо мало доцније видети. — На супрот овоме неки безимени писа I у чланку „Народни конгреси прзвославаих Срба у Угарској" ове осуде против Арсенија Ш. навива „најсмелије парадоксе, којв се оштроумно бранити могу", и ту „парадоксу упоређује са парадоксом ао којој неки историци жале, што