Београдске општинске новине

Год.ХШ

— 120 —

Број 30.

новници пристану, да калдрму о свом трошку израде, онда да се и калдрмишу. Место где долази нова црква Св. Саве И улице ОКО ње, да се калдрмишу, иошто сенајпре њихова регулација изведе. Авалска и Зорина улица, које су изложене великом саобраћају а нису калдрмисане, да се калдрмишу како би се отклонило оно силно блато, које се после сваке веће кише наноси у Крагујевачку улицу испред „Славије" и често чини саобраћај немогућним, а општину .излаже великом трошку око одношења нанетог блата. Осим овога, Авалска јеулица продужење Теразија и ускоро ће нову цркву добити а Зорина улица је изложена великом сточном прелазу за марвену пијацу, те их и са тога разлога треба калдрмисати Молбе за калдрмисање ових улица постоје већ, а донето је и решење да се калдрмисање изврши, када прилике дозволе. Остале улице тога краја, остају за сада као што су док се најпре регулацпја тога краја не изведе. V. Врачарски крај. Пошто су улице у овом крају доста Насељене, а осим тога наносе велико блато у варош, то да се оне улице, које су већ ннвелисане и имају тротоаре, калдрмишу, као што су: Писарска, Милутинова, Орловска, Сјеничка; а оне пак улице, које нису још нивелисане као што су: Мостарска, Вишеградска, и Борова, да се најцре нивелишу, па за тим доцније калдрмишу; за сада да се позову сопственици. да у овим улицама направе тротоаре о свом трошку поред својих имања. Троугаокод рударског лабораториума а поред крагујевачког друма, да се засади, а банкет поред тога лабораториума, да се откопа и калдрмише. Осим овога да се израде за сада пешачки пролази из Сјеничке и Мајурске улице на крагујевачки друм. СРПСКИ УСШИЦИ ПРОТИВУ ТУРШ У в Е 3 И Ск НЛР0ДНИ1СЕОБШ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА напиоали Р. АГАТОНОВИЂ и П. М СПАСИЋ. А^адемијски Савет Вел. Школе наградио првом видовданском наградом оишт. београдскеЈ. Мото: — „Пора нам перестат бит умними чужим умом и едавними чужоју сдавоју". Карамзин. — <§& (наставак) Леополда I. који умре 1705. замени син му Јооиф I. који за кратке владе своје, једва угуши мађарску буау, највише по моћу ерпсжог народа, али оает мораде, хтео не хтео, признати Мађарима њихове старе повлаетице а Србе превари, пр&зним обећањима и потпасама, као што тако радише с оностраном браћом нашом и остали бечки цесари, од како с њима имају поела.^ 1 )

( 1 ) 3 е ч е в и ћ М.: Историја општа, шб . I стр. 594.

Споменичка улица као улица саЈЗ врло јаким саобраћајем, да се у оном делу, који је нивелисан и има тротоаре калдрмише, а део између Сарајевске и Фрушкогорске улице, да се спусти на нивелету и калдрма претресе. Фрушкогорска улица, која има старупокварену калдрму, да се нивелише и калдрмише а сопственнци позову и тротоаре о свом т]к_' ку израде. Кнез ЈИИлошева улица, од Лондона до војне академије, да се поправи шеталиште, изради и засади дрвећем, пошто је то једна од најглавнијих улица а осим тога остали део од војне академије до монопола дувана, већ је готов. Овај део Кнез Милошеве улицетребада сепо сврпгеној канализацији калдрмише коцкама, пошто .је то једна од најглавнијих улица и велики пад има. У железничкој улици, да се калдрма претресе. Улице од железничке ка бари венецији, остају као што су, докле се њихова регулација не изврши и док се не наспу. Нова улица што води од железничке станице поред житне пијаце и преко параносовог хана у Савску улицу, да се због житне пијаце и везе са осталим улицама савскога краја калдрмише. Празни плацеви поред те улице да се заграде, да се не би блато довлачило пред железничку станицу. Пут од станице ка дрварама да се оправи. Тобџиска пијаца, да се засади: Кожарска улица, која има много да се насипље и канал у њој изради, да се за сада сиоји рампом са улицом што води станици, како би се олакшао саобраћај из савског краја, кроз ту улицу за станицу. IV. Савамалски крај Како су улице у овом крају махом калдрмисане то да се изврше мале оправДок је бечки ћесар био заузет угушењем буне мађароке, Турсаа је обраћала пажњу Русији, од куда јој прећаше опасноет, јер цар Петар Велики увећаваше Флоту на Црноме мору. Да до судара дође највише су допринели кримеки кан и го сподар молдавски Дииитрије Кантемир. Први престави султану потребност рата против Руеије, наводећи како је она у споразуму с рајом да се дочепа Румелије^ 1 ). А други обећа Петру Великом помоћ, ако се пусти дубље у турску царевину, те тим наведе Петра на танак лед. Уз то и Карло XII побеђени краљ 1иведски, много је допринео да порта вавојшти на Русију. Непријатељ ства отпочну у марту 1711. Руси у брзо ародру до реке Прута, но ту буду опко-

( 2 ) Н а т т е г v. Ј : Сгеаоћ. «1. оат. Ке1с1ш8 , В. IV. 8. 107. — Сава Владисавик, Србин из Херцеговине, нреддожи Петру Великом, да поаове у помоћ Црногорце, што овај и учиви, послав пуковника Михаила Милорадовића с гранатама у Црну Гору. Црногорци „радо и весело пристану и дигну се на оружје", па попале турске куће око Никшића, Спужа, Подгорице и Жабљака, и ватворе Турке у градове, да пису смели маћи. Али, кад су се надали да ће ове градове задобити, дође глас да се П. Велики морао и.змирити с Турском на Пруту. Црногорци су овог нута успелц да аадрже херцеговачке и босанске Турке, да не иду против Руса. [Д. Милаковић; Ист. Цр. Горе II, сгр. 93—98].

ке, где буде потребно; не регулисане улице да се најпре регулишу, па за тим нивелишу и калдрмишу. У поп Лукиној и савамалској улици да се претресе коловоз у ширини 5—6 метара. Лимска улица, која је веома важна, као веза Саве са центром Београда, да се регулише, нивелише и калдрмише. Варош капија и Топличин венац (шанац) да се регулишу и калдрмишу. Богојављенска улица, испред саборне цркве, да се регулише и калдрмише за сада обичним а после извршене канализације коцкастом калдрмом, код апелације да се калдрма претресе а у осталом делу да се калдрма и макадам поправе. И тако господо одборници видите из овога извештаја комисије, да је она бацила опширан преглед на цео склоп варошких улица и да је истакла за калдрмисање само оне улиие, које су важне, било по својој великој, насељености било због свога ноложаја као везе са већ калдрмисаним главним улицама, а све то са обзиром на стварну потребу и у колико је год могуће било на што већу економију. Ми овом приликом још један пут напомињемо и топло препоручујемо, да се ни једна улица вароши Београда за сада не калдрмише коцкастим каменом већ да се калдрмисане улице одржавају, а некалдрмисане калдрмишу ломљенпм каменом све донде, докле канализација вароши Београда не буде извршена. Марта 1895 год. чланови комнсије М. Крстиб инспектор жел. с. р. Љ. КовачеЕИ^ е. р. Младен Николи! с. р. Фердинанд Розелт с. р. Мил, Маринкови! с. р. Примедба. Са обзиром на велике цене тротоарских плоча, комисија је мишљења, да одбор треба да дозволи да се у оним љени од великог везира, који имађаше голему војску, те се Петар Велики или мораде предати или умрети од глади. Од ове несреће спасе Петра жена му Катарина, „добри ђеније Пегра и Русије", која, поклонив све своЈе драгоцености великом везиру, задобије га за мир, по коме Руси уступе норти Азов и још неке градове, а за то добију слободан иовратак. Овај мир иа Пруту некористан је и вечастан по Русе, ала с погледом на стање, у коме они беху, за порту је још некориснији^ 1 ). Год 1713 у Јуну Русија закључи с Турском Формалан мир, на 25 година. Турска заузета, нешто унутарњим ратои, а поглавито овим рагом с Русијом, није могла да се заплеће у ствари на за паду. Ну после учињевог мира с Русијом, она доби одрешене руке. Прве погледе управи на Млетке, недавно изгубљена Мо реја тиштала је, као жива рана, и она тражаше само повод рату. Па га вађе брзо. Још 1714. дешавали су ее омањи судари и отимања појединих лађа, то, а поглавито ( г Ј Наттег у.- Ј : Оеасћ Л. овт. Не1Сћез, В. IV. 8. 113