Београдске општинске новине

Год. ХШ.

— Ј 48 —

Број. 34

дратрних метара и двадесет и Један квадратни оантиметар процењено но закону о екснронријацнјина дванаест динара у сребру. по квадратном метру; да Др. Гсрасимовпк није задов.ољан овом проценом н да тражи да квадратни метар нлати ио четири динара. Ио прочитању ироцене од 5 Јуна 1895. год. што се налази у актпма АБр. 3544. и по прочнтању незадовољства АВр. 36.3, — одбор је решпо:

Да се сва ова три предмета упуте грађевинском одеиењу на призрење приликом поднашања извештаја, које се улице још ове године имају калдрмисати. VI. На предлог суда онштинског ГБр. 1159, одбор је решио: Одобрава се кредит од пет хиљада девет стотина двадесет и пет динара за направу скамија чивилука, ормана и столова за основну палилулску школу с тим да се овај посао да на лицитацију. УП. На предлог суда оштинског АБр. 4333. Одбор је решио: Одобрава се накнадни кредит од четири стотине педесет динара из партије буџетом предвиђене на издржавање овдашње снротиње а за иомоћ оној сиротињи, што треба да иде у бању ради лечења, пошто је, решењем одборским од 14. Јуна 1895 год. АБр. 3661, одобрени кредит од хиљаду динара исцрпљен. УШ. По прочитању извештаја комисиј. ГБр. 1135 и 1138, -- одбор је одобрио: Одређење осе у улицама Хилендарској и Јеврејској. IX. Председник износи одбору на решење предлог грађевинског оделења ГБр. 543. о регулисању Св. Савскога краја. По прочитању тога предлога одбор је решио: да се св. савски крај регулише ирема плану и извештају грађевинског оделења с тим да се предходно изиште и одобрење од миннстарства грађавина. X. Председник извештава одбор, да на крагујевачком друму има ирипасти имању Др. Гера- мен У тс нивелете, одбор је решио: симовића један део земљишта регулационог, пре- Д а се доњи део Сеничке улице ниве- XVII. ма одобреној регулацији крагујевачког друма;!лише према поднетом предлогу и да се По прочитању извешта^а комисијског ГБр. да је то зсмљиште од сто педесет и шест ква-1 по тој нивелацији калдрма постави. 834, одбор је решио;

Да се земљиште регулационог фонда на крагујевачком друму од сто педесет и шест квадратних мегара и двадесет п један квадратни сантиметар уступи доктору Герасимовићу по дванаест динара квадратни метар и да му са по наплати процењеие суме изда танија на ово уступљено земљиште. Од тражења у акту АБр. 3623 молилац се одбија. XI. Г1о прочитању молбе Бранка Басиљеваћа којом изјављује незадовољство на решење одборско од 22 Јупа 1895 год. АБр. 3946- и тражи да му се на досуђсну суму плати 6% интереса до исплате, — одбор је решио: Да се молилац одбије од тражења пошто му судском пресудом није досуђен и интерес. XII. На нредлог грађевинског оделења ГБр. 1143. одбор је решио:

Ова нивелација биће привремена и при подизању нових грађевина у тој улици има се давати стална нивелациона линија, која ће се на тај начин поступно извести XIV. По ирочитању - нредлога Грађевпнског оделења ГБр. 995, којим се предлаже измера НивелаДије у Бишеградској улици, како би се избегло поткопавање кућа у тој улици према сгалној одобреној нивелети и по прегледу плана за ову измену, — одбор је репшо: Да се Вишеградска улица нивелише према овом предлогу и плану пошто се ир"дходно изиште одобрење од министарства грађевина за ову нзмену нивелације Вишеградске улице. XV. На иредлог грађевинског оделења ГБр. 1130, а да би се могла поставити зидана ограда око старога гробља, одбор је решио: Одобрава се кредит од двадесет осам хиљада четири стотине четрдесет седам дин. и деветнаест пара за одкопавање до сталне нивелете Светогорске и Београдеке улице. Д се израда овог посла да на ли цитацију. XVI. Председник износи одбору на решење акт црквено-школске Јеврејске општине, да се варошки крај „Јеврејска мала" очисти од ћубрета. калдрмише и регулише.

Одобрава се кредит од две хиљаде ди- По прочитању тога кта, — одбор је решио: нара за издизање ложишта и ка^ана уј д а ее одмах предузме „ишћење тога дорћолској школи, с тим да се овај посао К р а ј а 0 д нанетог ђубрета усљед последње изврши у режији помоћу мапшнског особ- 1 доплаве и да се одмах оправи калдрма у ља управе водовода. главним улицама. ХШ. Односно сталног калдрмисања и регуПо прочитању иредлога грађевинског оделсња лисања овог краја да грађевинско оделење ГБр. 4305)94. год. о измени нивелете у једном шт0 пре поднесе предлог одбору општинделу Сеничке улице и но ит)егледу плана за изском. Док је се Евгеније змдржавао у а< рби с Турцима ока Београда, Млечићи су у Далмацнји водили ратове с Турцима. Њима се још у почетку 1717 г., нридруже Црногорци. Кад за то дознаду Турци, нападну Црногорце са 4000 љјди , но Црногорци

још еа већон војскои, зашаз у гудуре црногореке, буду нотучени. Њих 600 иад в у а 200 буду ЗЈфобљени.^ 1 ) За овим н&п?.дну Морлаци на туреке земље и цљнчкаху, не далеко од Сења и Дуна. А потиомоФнути од Ал. Моћенига редовном војском заузму

их

разбију, па упадну у Туреку, и вока[2аппе, на г<1аници дубровачкој, и. том нри

места оољачкају поробе и зилобију 1000 коња. Да би то оеветили, Туци се крену

М и ј у ш к о К у ј у н џ и ћ, капетзн у Врибица, доцније је погинуо код Смедерева. Рието Ракик. ЈДа није син капет. Раке, когаТурци ааробе 1738, ири еудару вод села Вад ие?Ј Родом ив Поасаревца, — на крајини од Видина стража. Гаврило Жудовић, канет. уГолупцу родомХерцеговац — на крајини Дунава стража. Коста хапстан у Параћину, родом Цинцарин, погинуо ј0 на Рашки крепка стража од Ниша. Марко Синђелић обор-лаћман |поручик| родом и8 Вишеграда, погинуо на Јабучју код Ужица. Јован Косанић г&ор-лаћман, родом из Толетина — страшан Турком. Јовгн Мајур у МаГданпеку, родом Немац, у Мајданпеку и Хомол.у — страшан Турком на крајини. Мато Нурић, капетан. родом „Римјанин" страшан Турком на крајини. Ето те Ј0 капетане поставио принц Евгеније „у Србији по крајини то јест до Мораве и преко Мораве." 'Види о овоме Гдасник II, стр. 225—228-2 Нема сумше да су се Срби под овим капетгнима, јуначки борили против Турака до Ћосаревце, ида су управо они и очистили Орбију од Турака ио иаду Веочрада.

ликом з&робе 150 Турака.( 2 ) У јуау из Спљета предузе Моћениго нохож на Мостар, са 5000 редовне војсве и е Морлацима нод вођством Влије Јанв овиЛа ( 3 ) који се са ево^ 1 \л ,.„.ранима јунички < дликовао, за нагр&ду вл&да мљетачка повиси му плату ва 45. дув. месечно. У овом ноходу задобију вулику пљачку, и доведу под заштиту млетачку 200( 4 ) ернских нородица.( 5 ) За сввм се Моћевиго упути на Јиовсћ! (Мивс1п), тврди град на границн Херцеговине, недалеко од Котора, који с далматинске Стра^е заклења Сењ Аћшвва, Дуаре, ПрЈторје Мекарско и Вер-

246.

ЈЧ 1)је Ггепт1П§е ТћеЛпаћте, е!с. 1-Ј Наттег v. Ј. СЈессћ. (1. оат. КеЈсћес, Н. IV. 8. .56. • | П е т р а и ч в и ћ Б. (Јг. УЈепас за 1861. стр. 209 — 210Ј 4 ] Натшег вели: ^апвепд Кг1е§ег <1ег бгаиге Мов1аг 8со>'1а1о шк! Оогапге ша уепеИашзсће већЈеШ тегрПапг1. Јвеасћ. (1. озт. Ке^сћез, XV. 156.|

горац, а с херцеговачзе стране отвара пут за Ливно (Оаиго). Тгацгог (СгКићивеМ , РосИе^1 и Мостар. Ту нађе на 6 000 Турака који у брзо отетуие. Ноеада се преда и нападача добију, поред хране и муниције, још 20 тонова. З&узећем овога места био је отворен пут за Херцеговину, али Млечићи ћекајући иа исход код Београда, не нннадаху тамо, већ отиочну н падања од Касгел нова' н ванадну на Антивар , као н»]ближе место Будви и Паштровићима. Но у томе не успу јер Турцвма 26 окт. стиже номсћ од ссадарског наше.( 2 ) У архинелагу су Млечвћи им&ли више успех*. Ова раговења Мјгечића с Турцима нродужева су и у 1718. Тако, владика Даиило договорив се са млетачкии већем, о уза јамној одбрани, у ввг. 1718. у друштву са Шелембургом, к< ји доведо лз КрФа сухоиутку војску, нападне на Улцињ и опседне га. Турцк су јуришали одважно, ну буду сузбкјени, и изгуле иреко 1000 мртвнх. Али, када се већ очекивала предаја

I 1 ' 1Не РгеЈтеНТЗе ТћсИпаћтс е!с. '8 246—547. Д Наттег v. . Ј ј : Сгезсћ. Л..оЗт. Кешће®, ЛШУг-З. 156. — БЈе Гг, 'Ј-ћеИпћате; е!8. 8. 247. Ну овд;е се говори о нападу на У лцињ, гневдо гусареко а'не на'Антивар.