Београдске општинске новине

Год. ХШ.

— 160 —

Број. 37.

р — Детаљне планове ових справа у раз мерн 1:20; са назначењем њихове моћи ношења. Уз сваки од поменутих пројеката конкуренти има ће да поднесу, 1 — Техничке и опште услове; 2 — Опис и оправдање свију диспозИција и нрорачунавања; 3 — Ценовник свију радова; 4 -— Прорачун коштања. Да би конКтурентима олакшала склапање горе набројаних пројеката и докумената, општина вароши Београда ставља им на расположење у канцелари.јама свога грађевинског оделења. 1 — Извештај експерата са прилозима; 2 — Цртеже пројекта за канализаиију, кеје је нзрадио општинскп грађевински одељак ; 3 — Нројекат кеја израђен од истог одељка; 4 — Котиран план вароши са назначењем квартова 1: 2500; 5 — План вароши са изохипсама у размери 1: 10000 ; Уз то важи примедба да се ови планови и цртежи стављају на углед само ради обавештења да се види шта је до сада у том правцу урађено и на шта ек сперти у своме извештају указују. Конкуренти, предузимачи радова. мораће, пра поднашању горе означених планова и докумената, поднети у исто доба и плано финансирању зајма општинског од десет милијона динара у злату на основу закона од 15. Јуна 1884 године, од кога се сваком конкуренту предаје по један примерак. Напомиње се уз то, да онај конкурент са којим се погодба закључи, остаје у обвези за извршење радова све до коначног довршетка истих и да преноса уговора ни у ком случају не може бити. Оваке понуде имају се предати суду општине београдске најдаље за три месеца

од дана објаве овог стечаја у београдским општинским новинама. У понудама мораће се означити н рок опције, т. ј. време за које конкурент остаје у обвези са својом понудом а понуде ће се уважити само у том случају, ако се уз њих поднесе: 1-во Кредитно писмо од једне од прнпозна тих светских банака, које ће имати да оцени српска народа банка у Бео граду, и којим ће једна од тих банака изјавити да за дотичног конкурента јемчи у суми од једног милијона динара у злату; 2-го Сведоџба о способности предузимачевој, издата од признатих стручњака, којом се доказује да је конкурент изврпшо већ сличне радове бар од исте важности, као пгго су ови који се овим раснисују; 1 — Извештај експерата са прилозима; 2 — Цртеже пројекта за канализацију, које је израдио општински грађевин ски одељак; 3-ће Пунообвезна изјава о року у коме лонкурент мисли да може азвргаити горе поменуте радове. Разуме се по себи, да ће општина уступити радове и финансирање зајма ономе конкуренту, чија јој се понуда као најповољнија свидела буде, без икаквих даљих обвеза наспрам осталих конкурената. Наномиње се још и то, да планови и остала документа оних конкурената чије понуде неби биле уважене, остају њихова својина, и вратиће им се одмах по оглашеном резултату стечаја. Но наглашује се то, да ће општина имати ираво, да између поднесених јој пројеката по горњем програму, задржи за себе онај, који би од њене стране позвати вештаци као најповољнији препоручили. У таком случају исилатиће општина дотичном конкуренту, на име трошкова око

израде планова и осталих докумената, суму која неће моћи бити већа од 15000 др. у злату. Елаборат конкурента са којим се погодба закључила буде, постаје од тога дана ошптинска својина. ■ При подпису уговора о зајму и радовима, којим ће се све појединости ближе одредити, имаће дотични конкурент да по ложи један милијун динара у злату на имекауције народној банци у Београду. Од суда општине града Веограда 11 Јуна 1895 год. АБр. 3445. РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА ВАНРЕЕНИ САСТАНАК 24 Августа 1895 год. Иредседавао председник г. Михаило М. Богићевић, лрисуствовао члан суда Мих II. Живадиновић од одборника били: г. г. Никола Бошковић, Горчаков Миловановпћ, Јеротије А. Миливојевић, Јанаћ Константиновић, Сава Петровић, Н. X Тома, М Милашиновић, Мил Ж Маринковић, Др. Н. Николић, Сп. X. Ристић Шокорац, Љуб Марковић, Ј. Алкалај. I. Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 8. Августа 1895 год. и примљен. је без измена. II , По нрочитању акта Управе вар. Београда и њених оделења АБр. 5183, 4992, 5120, 4879, 4926, 5164, 4925, 4820, 4911, 5104, 4911,5181, 5105, 5180, СБр. 13100, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, Одбор је изјавио: да су доброг владања и доброг имовног стања Михајло Рашковић бив. члан Управе вар. Београда, Љуб. Живковић адвокат, Васо II. Поповић шпедитер, Павле Убавкић трг., Вилхелм Баганац индустријалац, Радован Ј. Крупежевић, чиновник царински; да су доброг владања и сиротног имовног стања Марко Трнковић капарош, Марија жена Атанасија Јунгића чиновника царин ског, Таса Драгутиновић шнедитер; да су

мати за јуриш. У том изађу из града три Србина и преиоруче му, да нападне на каиију. Ова му и помогоше тиме што евратише пажњу Турака, Ђесаревци иривукоше тоиове. За то време друго једно оделење од 200 Срба с једног виса тукло је по.аду с леђ». Кад Турца иримете тоиове врло близу капији, понуде предају са слободним излавом. Ђесаревци то једва до чекају и уђу у град 2 окт. 1737. год.( 1 ) Ту оставе иосаду од 200 људи са још доста Срба из околиае, који су се с Турцима борили уз њих; одатле се Ћееаревци поврате Ваљеву, где је 11 окт. стигла и СекендорФова војска из Чачка. Друго оделење Ћесареваца, које је иод херцегом Хилдбургхаузепом и баном хрватским вападало на босанске Турке, вије показала жељене усаехе. Под Хилбургхаузеном било је 11 922 пешака поглавито Срба Граничара и 4 345 коњаника. Пу ковник Раунах водио је 3 000 Личана и Сењана нешака и 500 хусара. Херцог 15 јула пређе Саву, а Раунах са својом војском оперисао је у пределу између Удби

1 БЈе Кгегш%е ТћеЛпаћте е*с. 8. 258—260. дишн,ица Н. Чуцића, кн>. VIII. стр. 286—289.

Го-

не и Грачаца^ 1 ). Оо пређе р&није од главие војске па оаседне Островицу и јако иритесни иосаду, која се јуначки бранила. У том се иоЈаве у помоћ, на Белајском аољу близу Вакупа, 5 000 Турааа под Ћајом и Чауш-Осман бегом. С њима Раунах заметне 20 јула бој и буде страшно иотучен, јер не беше осигурао уредну одстуинацу; 325 Граничара и 278 Немаца поред 300, ко^е заробљених, које рањених, надну на бој ном пољу с њиме заједно.( 2 ) Прешав Саву херцог се упути Вањалуци , па је убрзо опседне и 3 авг. дође Нл 12 корака близу утврђења. Алн везир босански Али паша, човек „вичан послу, мудар, коме не беше равна, иазио је на ред и спречааао бушка рање по народу, мотрећи на еве агитације".( 3 ) сазове све земаљске поглаваре ва одбраау зеиље, па се с војском унути у помоћ Бањалуци, коју је одважво бранио Али-Бошњагс. Њему придође и војска са Балајског поља, ко]а је ранијом победом

(') Уапјбек Гг.: бресЈа^евсћ. (1. МНШег^гапге е1с. В. II. 8. 315—316. (®) На истом месту, стр. ' 219. -- Наштег V. Ј: беасћ. (I. езт. Ке1сће8, В. IV. 8. 338, (°) Ргааег: Ист. ратов* у Боснц од 1737 —1739 (с енглеског), стр. 6.

над Раунахом омогућила већу иомоћ Бањалуци. На 30 000 Турака утврде се на Иласком брду и 4. авг. нападну на херцога. Борба је била очајна, у којој се нарочито Вараждинци одликоваше; пу кад коњица стаде уступати, пешадијом завлада неред, те се много њих у Врбасу подави. На страни Ћесареваца је губитак 883 људи, од којих су 603 мртви и рањени. Турцн оставе на бојном пољу 700 мртвих и задобију 12 топова, 2 300 шатора, много барута и оружја. Ћесаревци се врате награг у Градишку 25 августа са 11270 сиособних и 5 158 болесних људи.( г ) Још у почетку војне херцог Хилдбург х&узелски и бан хрватски Естерхази иосвађају се око врховне власти и сваки је радио за свој рачув; то је и допринело да у овој години не учине никаква успеха. Бан хр ватски пошао је на Бихаћ, па опседне Вужим,( 2 Ј ну кад Турци код Бањалуке одрже победу, он мораде напустити опсаду, бојећи се, да Турци не нагрну на хрватску гранвцу.

(!) V а п 1 6 е к Г г: 8рес1а ]$?е8сћ. а. МНМег^гапге е1с. В. II. 8. 220—222. ( 2 ) Наттег V. Ј. безсћ. (1. озт, КеЈсћев, В. IV. 8338—339 .