Београдске општинске новине

Год. ХШ.

— 182 —

Б рој . 40.

5., Који дугују држави порезе више од оног иолгођа у коме се збор држи (члаи 16. закона). Официри и војници стајаће војске не учествују у саветонању ошитинског збора. (Члан 15. закона). Збор Ђе се држати у здању општинског суда. Збор за бирање почиње у 8 сати из јутра а бирачи могу дола* зити на збор до 5 сати по подне, у које Ђе вревде престати пуштање бирача на биралиште, али Ђе се примити глас од свију оних, који на збор до 5 сати буду дошли Од 12 часова до 2 по подне гласање Ђе бити прекинуто. Чи1У1 председник збора каже да је збор започет, бирачи ће (њих двадесет најмање) изабрати из своје средине два лица за чланове бирачког одбора. Од одбора придодати су у помоћ председнику збора одборници г.г. Оергије Станковић и Фердинанд Розелт. Извештавају Ки о овоме грађане београдске суд их ошптински позива, да на збор дођу и испуне своју грађанску дужност, АБр. 5608. 5786. 22. Септембра 1895. год. Београд. СЕКРЕТАР, ПРЕДСЕДНПК БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ. Урош Кузмановић с. р 1нјаило М. Богићевић с. р.

РАД ОПШТННСКОГ ОДБОРЛ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 6. Септембра 1895 год.

Председавао председник г.. Михаило М. Богићеви!!, присуствовао члаи суда г. Мих П. Живадиновић од одборника би.ти : г. г. Сергије Станковић Љу^, Марковић, Софроније Јоваповић, Сп. X. Р. Шокорац, Коста Петровић, Горчаков Миловановић, Благоје Милошевић, Стеван II. Поповић, Јанаћ Константиновић, Ђ. Николајевић Хаџи, Јеротије А. Миливојевић, Никола Бошковић, Јован Ристић, Дим. Милојевић, М. Михаиловић, С. Г Б. Јорговић, Вел. Антић, М 1.1 Ж. Маринковић, Дим, Гавриловић, Ј о?иф С. Јовановић. (СВРШЕТАК^ XVIII. Пред< едник износи одбору на решење извеш тај грађевинског одељења о томе, које улице треба калдрмисати још ове године, а који је извештај израђен на основу решења одборског од 19. Јуна 1395 год. АБр. 3111. По нрочитању тога извештаја ГБр. 1076. одбор је решио: да се за калдрмисање улица, у овом извешгају споменутих, израде иотребни иланови и предрачуни и да се држе лицнтације преко зиме тако, да се само калдрмисање предузме на пролеће 1896 године. Но у овој години да се неизоставно калдрмишу Авалска и Доситијева улица одобравајући потребан кредит за то. СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА у в Е 3 И СА НАРОДНИИ СЕОБШ У ТУБИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСДЛИ р. АГАТОНОВИЋ и П. М СПАСИЋ. (Ј "алемијски Савет Бел. Школе нтрадио ирвом видовданском наградом оишт. београдсжеЈ. Мото: „ПОРД НАМЂ ПЕРЕСТАТ1) БНТ1 УМННМИ ЧУЖИМЂ УМОМГ, и СЛАВНИМИ ЧУЖОШ СЛАВОК)". КарамзинЂ. —4Ф(НДСТАВАК) От сеја аредели од ПеКи, и Новог Пазара и од Лосова, и сва Сервије дадоше сја бегству уз Дунав за Немцем: тогда мног народ христиански Тург^и заробише и у ален одведоше; тогда бист скорб и жа лост велија и ириде аатриарх с народом у Велиград" ( 1 Ј (!) Гласник срп. уч. др. кн,. XX, стр. 13. — Партеније Павловић протоеииђел Арсенија IV. овако опиеује ту сеобу: „ В сен ден арестависја блажених иамјати митроиолит Вел1радскии Мојсеи Иетрович в Белграде (17-411-1730) и

XIX. Поводом решења одборског од 25 Августа 1895 год. Аранђел Живковић иоднео је акт у коме је назначио цену за плац свој у улици 2 Јаблана, који плац намерава општина од њега откупити за школску потребу. Одбор је одлучио: да се о овоме предмету решава у првој седнице за овом. XX. Председник извештава одбор, ди се је г. министар иросвете и црквених дела обратио са молбом, да општина помогне државу новчано у набавци потребних локала за гимназију. пошто су садањи локали због великог броја ђака недовољни. Одбор је изјавио: са највећим сажаљењем, да због преоптерећености општинског буџета није у стању општина, да се овој молби одазове. XXI. Одборник г. Михајло Михајловић пита, да ли се води каква контрола над ириходом оиштинским, што се по вароши купи за сиротињу и ко отвара те сиротињске кутије. Председник је изјавио: да се о овоме нрилогу води тачан рачун, пошто се те кутије увек отварају и новац пребројава пред нарочитом судском комисијом.

XXII. Председник извештава одбор, дајеуавгусту месецу прошла година дана од како су данашњи, одборници и заменици изабрани и у дужност уведени; да према члану 55 зак. о устројству општпна и општинских власти треба половина одборника и заменика коцком да истуии и да се на њихово место нови изаберу. По саслушању овога и ио извученој коцки„ Одбор је решио : да се на дан 24. септ. 1895 год. изврши избор шеснаест одборникч и осам заменика за одбор општине београдске на место оних одборника и заменика. који су новим положајем својим, смрћу или по извученој коцки ирестали бити одборници и заменици. За чланове бирачког одбора. придају се у помоћ председнику општине одборници г. г. Сергије Станковић и Никола Бошковић. По новом положају своме престали су бити одборници г. г. Стеван Д. Поповић,. Љуб. Ковачевић, Никола Д. Стевановић га Стеван Јосифовић; смрћу ирестао је бити одборник Павле Ђ. Радосављевић; услед извучене коцке престали су бити одборници г. г. Љуб. Каљевић, Мијаило Јовичић, Захарије К. 3. Поповић, Фердинанд Розелт, Никола X. Тома, Спасо X. Ристић-Шокорац, Сретен Ј. Стојковић. Софроније Јовановић. Љуба Марковић; Велимир Антић и Петар Ћелић;

Интересно је, да патријархов нротисинђел ншнта ве номиње о овој страшној сечи, коју Турци извргаигае над иобуњеаии

ми днес (27- VII-1737) в ругавскија планини ирибегше страха ради агарјанскаго, иже изгонити бивајут от своих жилишч и градов германскими и Славено Сербскими воинстви, темже и своју лјутост и свиреиост обрашчајут на иравославнија Христиани, взискали злотворити и блаженнеишаго иатриарха Лекскаго Арсенија Четвертаго, но избавилсја от свети их иокровом Богоматере, куино бо из Пекки в^ју ношч ходихом и иридохом до ругове, идеже и иоклад срворихом код станова арбанашка оучреждаеми от них страннолјубезне. Из ругова иаки встав старим с дружиноју, иоиде до Васовика; аз не с мноју дружиноЈу ио три дна иосетих, и иоидох в хас и тами сетахсја иаки с старим идеже иред оутреннју в ношчи свет неким озуарјајушчим, и вставше ио иении оутренним иоидохом с Ворденима в Новому Пазару, егоже взели из руки агарјанскија не без крвоиролија. јако до седамдесет чловека заклати и Христиана и агарјана, џ егдо ми достигохом в Иовом. Пазаре, и наредихомсјео ио два внити в град и иреиочити от иутешсственнаго труда и сутешитисја с тамошними Христиани, сс внезаиу (из ненадно) ириде глас^ јако наши воиници и катани с каиетаном Станишом (Маркови&ем!) отишш и оставили град тшч и иуст и Турци близ иришли, и ми тогда смјатохомсја и оубојахомсја страха, идеже не бе страх у и бегу јахомсја вешчше могаше бегати, друг друга иредварја)ушче и назад обзирајушчесја частју да нас не иостичнут агарјангс и иосјекут, и тако до Студеници монастира великим трудом и оудручением светајушти недели достигохом в 14 августа, и ниже ираздника Богома,тере остави нас тогдашнии страх совершити, но во иутемествии и на, конском јаждении ираздновахом оусиение Богородици, и сигце ирсшедме толици високија илинини достигохом реку Мораву, и јакоже нас турски страх мнјаше саце и другиЈа иаки наш страх, и бегаху от нас мнјаше бити агарјани, и аридохом в ЈКрагуевец и от иутешествија мало иреиочивше^ отидохом в Ниш град, вз)ат уже от Сак-

Србима, које стигогае код Ваљева, кад су нагли за својим патријархом. Наш летопи сац, а и савременаци забележ^ли су тај несрећни догађај за Србе и ево како га Хамер оиисује : Двадесет хиљада побуњених Срба и Клементинаца код Ваљева, које на Колубари лежи на босанској граници^ нааадну 10 000 војника (турских) и посеку све, осии 1 000 људи, међу којима се спасе 300 Клемеатинаца, који се населе у (наставиђе се)

сонов и Германов, идеже неколико днеи иребивше, и мнешче јако свободи хомсја от агчрјан и ктому не будут нас гонити гс иачахом гоститисја и ироходитисја окрест града, и се иаки внезаиу ирисие глас јако Турци ириходјат, и нас иаки оустрагии, јако бегати нам всју ношч иред свјатују неделју и в самим неделним ден гс тако до Белграда иотшчахаггсја бчјашчесја да не оусрјашчут нас на иути безбожним агарјане, но и архидиаконова болезн внезаинаја не мало нас смјате и Богу иокривајушчу достигохом в Белград, и иријаша нас братија с лјубовијгЈ и литием, сице гс в Карловг^е и в шание архиереи и ирочи доволну лјубов иоказујит\ (Глаеник XXIII, стр. 252 253Л