Београдске општинске новине

Год. ХШ.

- 190 —

Број. 42.

њан Стојковић хлебар 416 гласова. Бла гоје Милошевић бербер. 415 гласова, Спаса Илић гостионичар 416 гласова, Кандидати Јован Ђуровић, Алекса Јо вановић, Јовица Барловац, Ђорђе Митић) Јован Смедеревац и Анта Боди за одбор нике добили су само по један глас. Збор и рад на њему текао је целога дана уредно. мирно и но закону. Пошто су на овај начин дати гласови скупљени и упоређени бирачки одбор на основу члана 21 и осталих закона о општинама Оглашава, Да су на данашњем збору изабрати ансолутном већином гласова за одборнике: Мијајло Павловић трговац, Никола Спа* сић трговац, ^нтоније Пелива* новић члан касац. Драгутин Милутиновић проФ. В. Школе, Давид Були тргов. Драгутин Ста* менковић секретар држав. савета, Настас Антоновић нредсед. вар. суда, Сава Џевајировић ћур* чија, Љубомир Марковић инж. Димитрије Довијанић дирекгор гим. Мијаило Штрбић кројач, Мван Ко иић инж. ДрагутинВеличковић књиговођа, Др. Воји* слав Суботић^млађи, Драгутин Настић трговац, и Владислав Ђорћевић бакалин; и за замени* ке: Јевта Стевановић ироФ. В Школе, Ђорђе Богдановић трг. Др. Марко Николић хемич. Светозар Швабић, трг Голуб Ја* државзли на згоднвјим меетвма, док су срнски сељаци са женама, дец м и стоеом узмицали Београду.^ 1 ) Ну ратовање Срба до бровољаца раздиковало се од ратовања српске војеке, која је била правилао уређена, као и свака редовва војска. Они су, искупљеаи у засебве чете, под командом сво.јих харамбаша или буљубаша, које су звали хајдуцима и аандурима, ратовали често сами, одвојено од Ћесгреваца, водећи тиме аеку врсту гериле-четвичког ратовања.( 2 ) Сад да видимо, шта су босански Турци радили, па да завршимо ову годину ратовања. Бан хрватски креве се из Костајнице и Дубице на Козарац у намери, да га заузме једног петка, кад су Турци у џамији били. Турца то цримете и одбију Хрвате, 96 њих убију, а 50 заробе у бежању, па на скоро отму Дервент. Турци из Новог робили су око Костајнице. Бан Естерхази код Зриња, којк је до његова доласка бранила посада, потуче Турке и претера их преко Уне, гонећи их до близу Бањалуке. Но везир босанеки Али-паша

( х ) Б1е ГгепуЈН^е ТћеПпаћте е4с. 8. 263—267. ( 2 ) Годишљица Н. Чупића, књ. У1П, стр. 320—21-

нић трговац, Дамњан Стојковић хлебар, Благоје Милошевић бер* берин и Спасоје Илић гостио* ничар. Сиискове датих гласова, који се састоје из 95 табака проши* вен^х и иечатом утврђених за* једно са овим записником предају се суду на постуиак. оредседник збора иредседник општ. веоградске Мијаило М. Боги&еви^, деловођ Урош Кузманови^, ЧЛАНОВИ БИРАЧКОГ ОДБОРА: Спасо X. Ристић-Шокорац, Фердинанд Розелт, Самуило Пијаде, Сергије Станкови4.

0 Б Ј А В А

На основу чл. 70. закона о непосредном порезу, порески одбор за град Београд позива све грађане и грађанке града Београда, да од данас па до 15. ов. месеца закључно, поднесу своје попуњене пореске пријаве за разрез пореза за 1896. годину, без разлике, да ли је ко променио своје имовно стање или не. Пријаве ће на реверс предавати сваки своме кварту, где ће и непопуњене пријаве добити. Чиновннци, пензионари и други држави и општински службеници предаваће прнјаве оном надлештву где плату примају, које ће их непосредно послатн пореском одбору. Пријаву су дужни учинити: а.) за малољетнике, душевно болесне, распнкуће и масе у опште, — њихов старалац, заступник и бранилац; б.) за оне који нису у месту, њихове из&ђе им на сусрет и сусбије их. Црногорци и Херцеговци, док је бан ратовао с Турцика скоче на оружје у намери, да заједнички с њии војују. Али боеааски иаша уђе с војском у Херцеговину и исече многе главаре; те им намеру осујети,^ 1 ) Још нам остаје, да видимо, шта су у рату с Турцима поствгли Руси, савезницн Ћесареваца. Руее је на Дњестру предводио раније споменути Миних; али не с онаком срећом, као прошле године. Турци под командом султана (кримског) СаФађираја и беглербега Вели-паше ратовали еу успешно с Русима на Дњестру с 40000 људи. Во|ска руска није толики страдала од Турака колико од болести и оскудице у храни. На Црном Мору такође су ратовали без уепех ; само Ласки потуче кримске Татаре, али се ипак мораде повући у Украјину. Успесв Турака противу Ћесареваца извесно су бвли узрок, што су Руси порушили раније заузете тврђаве турске Оџаков и Килбурн и својевољно се натраг повукли. Ратовања у овој (1738) години свршила су се срећно ЈУ Натшег v. Ј .• Оезсћ. с1. оат Еејсћеа, В. IV. 8. 348 — 349. _ 8 т 1 б 1 к 1 а 8 Т.; Роу . ћгу. књ. II. стр. 310 до 311. — Мндаковић Д.: Ист. Цр. Горе, св. II. стр 114.

деловође, помоћници или њихови прнродни или законити заступници; в.) за све правне личности, "друштва, еснаФе. фондове, новчане заводе и т. д. управници тих завода или њихови заступници; г.) за жену нли децу — муж, односно отац; д.) за млађе, њихове газде који их плаћају види чл. 61. (иоменутог закона); У пријави мора бити забележено: 1.) кварт, улица н све зграде; 2.) на шта се зграда употребљава, (за кафану, гостионицу, дућан, магазу, лебарницу, канцеларију или за становање, свако посебице); 3). годитња кирија, вредност ове ако сопственик сам седп у њој, или за ма који део стана у коме сопственик станује. Кирију за сваки стан треба носебице ставити а не укупно, а сопственнци да за своје станове назначе да су за личну употребу; 4.) године старости, које је вере и чији је поданик, али ово са ч,оказом; 5.) године н имена (цело име и презиме) свију чланова фирме или задругара. Сви који мисле да се користе чл 22., 37., 56. и 68. закона о непосредном порезу имају уз пријаву поднети и дока зе Сваки онај, који јк личног пореза ослобођен већ раније, нека то неизоставно у пријави назначи. Ео ио овој објави не иостуии, ирема томе Ие се ирименити чл. 96, иоменута закона, јер се шКе рок иродужавати за иоднашање пријава. У Београду 1. Октобра 1895. године, ПОБр. 1. Из канцеларије пореског одбора за варош Београд.

::о Турке освојењем Нвша, Ужица, Мехадије, Оршаве, Смедерева и својевољвим порушењем Квлбурна и Оџакова. Велики везир врати ее са победоноевог похода из Ниша у Цариград.^ 1 ) После узалудвих преговора о миру, до ког се не дође због великвх вахтева турсквх, обе сгране отаочну се преко зиме сиремати за рат. Иесаревца под командом маршала Оливаја Вадиса имали су на 57 000 војнвка, не рачунајућа ту зватан број срп. народне вотске и сриске лобровољачке чете. Поред Валиса истичу се Најпер и Хилдбург Хаузен, као команданти одедења. Турци нод великим везиром Мухамед-нашом са 125 000 војаика крену се у јуну 1739 г. из Ниша и унуте се Беогр«ду. Ћесаревци иод В^лисом нређу нреко Дунава код Панчева у Србију и утврде се код Вишњице, а једно оделење под Најаергом пређе ореко Дунава и утврди се код Винче, да послужи као заштитница, Турци се изне нада нојаве код Гроцие (Хисарџика) 22.

С. Ггазег: Истор. рата 1737—29 стр. 66—68. Наттег v. Ј.: безсћ. с1. оат. Кејзћез, В. IV. 8. 347—349