Београдске општинске новине

ГОД. XIII

БРОЈ 44.

ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-ПУТ Ц е н а : за Србију нд годпну 6 лин на иола године 3 „ за стране земље нд годину 9 „

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 5 ПАРА Д. ОД БРСТЕ

претплату вдља слдти упутницом нд ошптински суд а сбе кореспонденције на уредника

Рукописи не враЂају се ЕЕПЛАЋЕЕЛ ПИСМА ЕЕ ПРИМАЈУ СЕ

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РЕДОВНА СЕДНИЦА 12. Октобра 1895. год.

Председавао председник г. АГихапло М. Богићевић, присуствовао члан суда г. Мих. П. Живадиновић, од одборника били г. г. Др. Марко Николпћ, Н. Антоновић, Голуб С. Јанић, Ант. С. Пеливановић, Н. Спасић, Спасоје Илић, Д. С. Мнлутиновић, Драг. Стаменковић, Др. Војислав М. Суботић, Дим. Гавриловић, Јевта Т. Стевановић, Давид Були, Јарослав Безуха, Јанаћ Константиновић, Михаило Штрбић, Мих. Павловић, Никола Бошковић, Благоје Мплошевић, Љуб. Марковић, Дим. Довијанић, Мил. Ж. Маринковић, Сава Петровић, Стеван П. Поповић, М. Милашиновић, Влад. М. Ђорђевић, Ј. Алкалај, Дим. Милојевић, Михајло Михајловић, Др. Нпкола X. Николић. (свршетдк) XIII По прочитању нротокола и пете лицптације АБр. 6212. држане за давање под закуп права унотребе ђубрета, на којим лицптацијама није никад било ни једног лицитанта, одбор је решио: овлашћује се суд општннски да ово право уступи и без лидитације оном лицу, које се буде за исто иријавило. XIV По прочитању протокола лицитације АБр. 5850. држано за чишћење димњака иа зградама општинским, одбор је решио:

да се чишћење димњака на зградама оиштинским и оннм, које оиштина држи иод закуп, уступи за 1896. год. под проннсаним погодбама Ђорђу Дебељевићу за годишњу цену од две етотине и осамдесет динара. XV По прочптању протокола лицитацпје АБр. 6183. држане за давање под закуп дућана испод читаониие код саборне цркве, на којој није било ни јсдног лицитанта и по нрочптању понуде Ђуре Станојева АБр. 6086, одбор је решио: да се оба дућана испод читаонице код саборне цркве уступе под кирију за .једну годину дана под прописаним погодбама Ђури Станојевом досадањем закупцу, а по цени од. седам стотина и двадесет динара годишње. XVI По прочптању понуде Стојча Стојановнћа п мишљења економног одељења АБр. 6029 да му се уступп под четворогодпшњи закуп општпнско земљшнте између друма крагујевачког и пиваре Вајфертове за обрађивање баштованџпнице за годпшњу цену од 120 дин., одбор је одлучио:

да се за издавање овог земљишта под аренду за баштованџинпцу распише кратка лицитација, на којој да се почне лицитирати од понућене цене од 120 днн. XVII Председник износи одбору на одобрење решење судско АБр. 6084, по коме се уступа под закуп општпнско земљиште код Лаудановог шанца Антону Фнчу за десет година а за годишњу цену од 20 динара. Одбор је решио; да се ово решење судско не одобри и ако је Фич ово земљиште већ заузео, да суд учини, да га одмах напусти. XVIII По прочптању протокола лшштацпје АБр. 6087, држане за давање под закуп наплате таксе фијакерске, одбор је решио: да се право наплате таксе Фијакерске уступи за 1896. год. по пропнсаним погодбама ЈосиФу Здравковнћу а за годишњу цену од трн хиљаде девет стотина шесдесет и један динар.

СРПСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАЕА у вези СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТУЂИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОБИИ и М. П. СПАСИЋ. (Академијски Савет Вел. Школе наградио арвом видовданском наградом оашт. БеоградскеЈ.

Мото : „ПОРА НАМЂ ПЕРЕСТДТ1, БИТВ УМННМИ ЧУЖИМЂ УМОМЋ И СЛДВННМИ ЧУЖОК) СЛАВОИ." Карамзинћ. (НАСТАВАК) Не имајући нигде савезника на страни, Марнја се обрати на своје поданике, иа ту заиста и нађе помоћи. Мађари који се и данас хвале својим измишљеним „Мог1аганг рго ге^е по81;го, до душе много су обећавали, али су мало учинили, јер им је сама Марија приметила да много обећавају а мало дају.') Али главна помоћ или уираво рећи

језгро одбране аустријске били су Срби, иа и наша браћа Хрвати ннсу изостајали. Чисто немачки извори иризнају, да је од целокупне војске аустријске 113.544 самих Срба било на 65.615 људи 1 ј не узима)уЛи ту нередовне чете иандура (Срба), који су били страшило непријатељима. По Шлезији Горњој Аустрпји, Моравској, Чешкој, Баварској, Италијн, на Рајни и у Холандији, | Срби су се борили 2 ) храбро и одушевљено иуних осам година за престо Хабсбуршки, надајући се отуда извесној користи; али као год што је и раније у много пута бивало, тако је било и овог пута. Марија Терезија, као и њени преци, самоједонде

Уатсек Рг. 8рес1ћ1§еасћ. с1. МШ1аг§гепге, В. I. 8. 475 — 478. — Г. Смичиклас у својој Повјести Хрватске у цатриотском одушевљељз' вели: да је Хрвата било „до 50.000

људи" на иде тако далеко, да чак и ирослављене српске пандуре под пустоловним баровом Фраљом Тренком прибраја у „нередовите" чете. Р1со1 (Павловић) оииеујућп страх и ужас који су исти задавали у земљама, које су походили, умесно вели: „Срби лишени начина, како да се ивуче, постану веома погодна оруЈја немачким страстима. Њих цељаху као дивље зверове, у којима треба само скотску ћуд распалити, па ее онда љима послужити као оружјем" (Срби у Угарској I. 133). Ј ) Ове цифре и сувише јасно поклзују: ко је овог пута спасао Хабсбуршки дом, да ли Срби са 65.615 л>уди, или Мађари са ииховим „Мопатш'." 2 ) 0 учествоваљу Срба у рату за наследство аустриј ског престола, види опширније у Ваничековој Врегја^ексћ. (1 МПЦагдгепге, В. II. 8. 326—401.

ласкала и обећавала, много што шта народу срнском, док је он лио иотоцима крви своје за очување престола њеног, а чим би он био у сигурности, ова ревњнва католичкиња пуштала би и сувише узде језунтнма, те су чинили нечувена насиља, гонећи Србе због вере 1 ), а тако исто рђаво штитила и од осиљених Мађара, који су гледали да Србима нашкоде у свакој даној прилици. Овај рат за наследство аустријскога нрестола, заврши се ахенским миром у Октобру 1748. г. По том миру Марија Терезија одржи за се престо свога оца, потпомагана једино од Енглеске, изгубивши само Шлезију ; а Француска, која највише иђаше на то да се разделе земље Хабсбуршке, не постиже своје намере. За одлпчно н храбро држање српскога народа у овом ратовању најбоље нам све-

! ) Швикер износн подробно рад и тежњу М. Терезије, да преко дворске депут^ције поради на унијачењу Срба, у чеИЈ т је нарочито помаже грОФ Кенигсег. Они на томе раде г у највећој тајности" кријући то и од мађар. двор. канцеларнје, и пазећи д* ништа не дође до знања српском свештенству и народу. Брутадио заузимаше манастираМарче и спречаваље српск ;г духовништва у раду, прелази сваку меру, јер су се при томе служили евима могућим срествима. При том унпјаћељу нарочито се одликоЈао генерал Патачпћ. (РоШ. безсћ. (1. 8егћеп Јп ТЈп^агп, 8, 151 — 155).