Београдске општинске новине

Год. XIII.

— 207 —

Број 46.

давање под закуп цубока, кога општина добива од стоке која се коље на кланицама општинским. Кауција се полаже 3000 дин. II. На дан 14. т. м. од 2—5 сати по нодне, лицитација за издавање под закуп права на вађење леда са река Саве и Дунава. Кауција се полаже 600 динара. III. На дан 15. т. м. од 2—5 сати по подне, лицитација за набавку (90.000) 45.000 кгр. овса а 45.000 кгр. јечма за исхрану коња возова општинских. Кауција се полаже 600 дин. IV. На дан 16. т. м. од 2 — 5 сати по подне, лицитација за издавање под закуп леденица на Дунаву. Услови и остале погодбе, могу се видети сваког дана, у канцеларији економног одељења, где ће се и лицитација вршити. Позивају се лицитанти да одређеног дана дођу и лицитирају. АБр. 6707, 6704, 6709 и 6711. — Од суда општине београдске, 3. новембра 1895. год. у Београду.

0 Б Ј А В А Одељку Управе државне ергеле у Добричеву треба 20 коњара (јахача) за пастуве, који ће се у заводу спремити да буду и добре старешине пастувских станица. Погодбе за пријем ове су: 1. Да нису старији од 30 година; 2. Да су писмени; 3. Да су потпуно здрави; 4. Да телесним кројем као и душевним особинама (наклоношћу ка коњу, одважноцима. У то време нико друш није био нашој војсци од иомоКи, сем Срба, који су једини то учинили и нама верни остали... а ми сад терамо такве људе. У овоме по■стуику тек онда увиђамо своју иогрешку, што смо их отиустили, кад станемо да цемимо дела њихова. и ( 1 ) У јеку ове сеобе Срба из Ћесарије у Русију нису остали на миру, од те опште струје, ни наша браћа у Црној Гори. А што и њих није задесила та зла судба, има се захвалити памети неких разумнијнх синова њених. У то време у Црној Гори био је владика Василије ПетровиЛ, кога је пећки патријарх А. Гавриловић посветио у чин духовнички и имао је да замени владику Саву, човека благе и тихе нарави. Крајем 1750. г. налазимо Василија у Бечу под титулом „Православни митрополит црногорски, скендериски, Приморја и једног дела Албаније и викара патријаршиске столице у Пећи." А у аудијенцији захтеваше од М. Терезије, да му, као заступнику пећ. патријарха, преда утвари које је из Пећи однео А. Јовано( Ј ) Известија о похожденију и т. д. стр. 157 — 158.

шћу ирема коњу и хитрином) одговарају за ову службу; 5. Да нису тежи од 75 килограма; 6. Да су служили у коњици или пољској артиљерији сталног кадра; 7. Да су нежењени; и 8. Да су доброг владања. Храниће се сви у заједничкој менажи, која је прошлог месеца у заводу основана. Сваки је обавезан да набави и носи прописно одело. У почетку је плата 40—50 динара на месец. Пријавити се треба лично на дан 8. новембра ове године у 8 часова пре подне комисији у Добричеву код вароши Ђуприје, којом ће се приликом извршити и лекарски преглед, над свима који у службу ступити желе. Бр. 1562. Из канцеларије одељка управе државне ергеле, 20. октобра 1895. године у Добричеву.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалски, Теразијски, Варошви и Врачарски: 1. Од собе II кухиње шга мањег дућана са собом 025 д. 2. Од две или три собе, са кухињом нли већег дућана са магазом . . . . 0 70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале . . . 1'50 д.

За квартове: Дорћолски и Палилулски: 1. Од собе п кухиње, или мањег дућана са собом 0-20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом .... 0'60 д. 3. Од четири или впше соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале . . . I - — д. Од суда ошптине београдсме 28. Августа 1892 године. АВр. 9449.

вић — Шакабент, као и дозволу да купи милостињу. Интересна је молба његова у којој он вели да је Арсеније III. Чарнојевић „рођен Црногорац," чија се престоница Пећ налази у Црној Гори; а за Србе који дођоше са Шакабентом, вели да су то Кучи и Васојевићи, Из Беча оде владика у Арад, а одатле у Карловце по утвари. Ну митрополит Ненадовић, одузме му знаке архијерејске и затвори га у Крушедолу, а-дакле се наскоро избави номоћу руског посланика на бечком двору. Ослободивши се затвора, оде у Русију, па успе да обнови старе везе.(') 0 владичину раду и бавлењу у Русији С. С. Пишчевић нам је оставио драгоцене податке у својим „Известијама." При првом доласку у Москву, почетком г. 1754. он је тамо застао владику Василија, где се бави неколико година, просећи милостињу „као што се обично бестидни калуђери вазда шетају и траже прилике, како да се обогате, па и овај владика радећи на томе истоме, управио је предлог сенату, изјављујући, да може користити (\) Зсћгвгекег Л. Ј. <1г.: РоШ. Сгеас11. с1. 8егђеп ш 1Јп§агп, 8. 135 — 138.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ

I. Димничарство: а) За чпшћење димњака (цилиндера) без разлпке иа снратове 0'20 д. б) За незидан шпархерд 0'20 д. в) За узидан . . . , 0 - 40 д. г) За велпки узндаи шпархерд у гостионицн 0'50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0 20 д. ђ) За чишћење нростог димњака . . . 0'10 д. е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећпма 0 - 10 д. ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са више пећи .... 0 - 20 д. з) За паљење димњака (цилпндера) без разлике на спратове 0"75 д.

II. Гробарпна: а) Гроб за децу 7 - — д. б) Гроб за одрасле 12*— д. в) Мала гробнпца 55б - 52 д г) Велика гробница III реда . . . 998-93 д. д) Велика гробница П реда . . . 1099'93 д. е) Велика гробница I реда . . . 1684'57 д.

III. Пражњење помијара и нужника: а) Од кубног метра 7'00 д. б) Од акова 0 - 35 д.

ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ ЗА МРТВАЧКА КОЛА а) Проста кола са 2 коња . . 10 - —■ д. б)-Кола са анђелима са 2 коња 18'— д. в) Стаклена кола са 2 коња . 24'— д. г) Стаклена кола са 4 коња . 60 - — д.

НАРОДНО П030РИШТЕ Недеља 5. Дневна представа: Булинарови, комедија водвпл у три чпна, написали Морис Ордано, Албен Балаберг и Анри Керул, превела с Француског Станка Т>. Глиншћа. — Вечерња нредстава: Потера. Уторнпк 7. Богат мајдан, комедија из јавног жпвота у три чина, написао Дон Томас Годридес Губи, превео са шпањолског Хаим С. Давичо. Русији, и превести из Црне Горе неколико хиљада народа на службу; издајући се да је у Црној Гори, самосталан и независан господар, као и да му се сав тамошњи народ покорава. Па што он, у своме повратку, буде објавио, то ће сав народ на његову заповест ирећи у Русију, ако би био одређен путни трошак( х ) и официри који би их примили на аустријској граници, где буде било згодно, ради спровођења." Сенат прими овај предлог, а царица Јелисавета одобри, одреди комисију, и преко посланика на бечком двору затражи( 2 ) слободан прелаз ЦрНогораца преко Аустрије. (Наставиће се)

( 1 ) Сам владика Василије привнаје да је поводом тога добио' више од 5.000 дуката маћарлиах (Милаковић Д.: Ист. Цр. Горе, II. 117). ( 2 ) Ово износи Швикер по архивским изворима, као и то : да је министар Каунид одбио руски захтев, јер би се тиме Аустрија замерила Порти (РоШ-Оезс.ћ. (I. 8егћ. ш Цп§. 142 -1451.