Београдске општинске новине

Год. XIII.

- 211 -

Број 47.

656 Одборско повереништво за зајам и радове подноси извештај свој о проучавању нацрга уговора што се има закључити са В. X. Линдлејем и К. Чокеом о грађењу кеја и канализације у Београду, сходно решењу одборском од 25. Окт. 1895. АБр. 6587. По нрочитању тога извештаја одбор је решио: да ошлтина београдска закључи са В. X. Лиидлејем из ФранкФурта и К. Чокеом из Арау уговор о врховном иадзору и о руковођењу са радовима око израде планова и око извршења самога грађења канализације и кеја у Београду према нацрту уговора АБр. 6587 и примедбама повереништва АБр. 6587 и ових Кад Линдлеј и Чоке изјаве да пристају на примедбе повереништа, да се ово решење изврши и уговор потврди код надлежне власти на српском и немачком језику с тим, да за општину буде обавезан само српски текст уговора.

0 Б Ј А В А Дешава се, да многи продавци кућа и зграда у овдаш. вароши остају дужни извесну суму новаца управи водовода за утрошену а неплаћену воду у истим зградама, без да о томе известе купце тога имања, који после има неприлике са управом водовода. Да се ово неби више дешавало, даје се на знање овдаш. грађанству, да сваки куиац имања у овој вароши, предходно тражи од продавца истог имања књижицу о плаћеној води, иначе ће купац имања бити дужан неплаћену воду платити, која је у тим зградама утрошена. Из суда општине вароши Београда 25Ј8—1895 год.

учествовали у знатном броју.( ] ) Рат се заврши стањем као што је пре било са неким малим изменама границе. За све те велике услуге тамошње наше браће, ево како им се одужила лукава Хабсбурговка М. Терезија. Године 1764. ■састала се мађарска дијета (скупштина). Као и раније и овог су пута Срби захтевали да дијета призна њихова права и привилегије. М. Терезија на то овако одговара: Сраски народ није нипако иризнати народ моје краљевине Угарске, веЛ Један од оних који се само трие; а у нарочитом декрету вели: сриском народу неКе се никада доиустити иристуи на дијети.[^) Рад на унијаћењу не само што је дозвољавала, већ је Марија као ревњива католичкиња предузела, да то ревњиво и изведе; па је сваком згодном приликом, гледала да што више ограничи сриске иривилегије , које је обећала да ће „свето" чувати. Срби су С 1 ) Наш летописац о томе воли : „и Сербли били со шнима у аомоК краљици " (Гласник срп. уч. др. XX, 17) Ну Ваничек је за ово меродаван, он помиње да је у овом ратоваљу било 11 регемената Траничара Орба , а број њихов ставља на 88.000 људи (8рес1а1 §еасћ. <1. М. ^гапге ii, 448). ( 2 ) 8с1шлскег Е. Ј. с1г.: РоШ. ве8с1]. (1. 8е1 'ђеп т 1Јп§агп, 8. 224 и 225.

ЛИЦИТАЦИЈЕ На дан 15. т. м. од 2—5 сати по подне, лицитација за набавку (90.000) 45.000 кгр. овса а 45.000 кгр. јечма за исхрану коња возова општинских. Кауција се полаже 600 дин. На дан 16. т. м. од 2—5 сати по подне, лицитациј а за издавање под закуп леденица на Дунаву. Услови и остале погодбе, могу се видети сваког дана, у канцеларији економног одељења, где ће се и лицитација вршити. Позивају се лицитанти да одређеног дана до1 )У и лицитирају. АБр. 6707, 6704, 6709 и 6711. — Од суда оиштине београдске, 3. новембра 1895. год. у Београду.

Примање питомаца у Љубичевску школу за коњарство При управи државне ергеле у Љубичеву, иримиће се у 1-ву годину школе за коњарство двадесет и два иитомца. Сви они, који би желели ступити у ову школу, треба да се на дан 21. Новембра о. г. тачно у 9 сах. пре подне јаве лично управи државне ергеле у Љубичеву и тада ће их комисија, састављена из управника државне ергеле, једног лекара и шталмајстора завода, све прегледати и према њиховој способности примити или одбити. Погодбе под којима неко може бити примљен у ову школу, ове су: 1., да је српски поданик; 2., да има допуштење од својих родитеља да може ступити у ову школу; 3., да је свршио најмање четири разреда основне школе, а по могућству и који разред продужне или које средње школе, што ће давати првенство; се томе по могућству одупирали, али не са великим успехом. Једини човек који се, из германских интереса, заузимао за Србе то је био министар М. Терезије, Бартенштајн. Он је препоручивао праву и беспристрасну строгост, као и потпуно одржавање српских привилегија. Борба Срба са бечким двором, око очувања вероисповести и скупо стечених привилегија, продужавала се је и даље, кад јаче кад слабије, па се није завршила ни смрћу М. Терезије. Као год што је М. Терезија брутално поступала са Србима, и поред толиких њихових заслуга учињених непосредно њој, и гледала да у својој држави има што више католика, на је поводом тога јако због вере гонила Србе, исто је тако гледала, да и своје владавине увећа. Кад грамжљиви суседи (Аустрија, Русија и Пруска) 1772 г. реше да поделе, унутарним метежима изнурену аристократску републику иољску , и М. Терезија после веће борбе (! ?) пристала је како је обично неки историци каде — да ступи у савез отимача; те тиме у место да спасе несрећну Пољску, од грамжљивих јој суседа (Пруса

4., да је доброг владања; 5., да има најмање тринајест а највише петнајест година; и 6., да душевним и телесним особинама и способностима одговара позиву, коме ће да следује. За првих пет погодаба, треба сваки да поднесе писмене доказе. Питомци ове школе имају бесилатно наставу, храну, одело и све остале школске потребе. Наиомена. У овој школи у првом семестру прве године иредају се питомцима ови предмети: 0 пожртвовању за Краља и отаџбину, о грађанским врлинама и о моралу; 0 Српству и српским земљама с нарочитим погледом на земљопис Краљевине Србије; Српски језик; Основи из науке о коњу (хипологије); Нега и кретање коња (хигијена); 0 познавању, употреби и неговању, одгајивачког, јахачког, теглећег и товарног нрибора (теоријски и практично); Наука о неговању и чувању здравља (хигијена човека); Гимнастика и војно вежбање; Јахање сваког дана; Рачун; Цртање; Певање. Доцније, пак, у следећим семестрима продужаваће се јахање, гимнастика и т. д. и даље, а теоријски нредмети (анатомија, Физиологија, екстеријер, хигијена, теорна еквитација, о седлу и седлању, о узди и уздању, а тако и сва друга знања о коњу и његовој употреби) разгранаваће се према успеху питомаца. Сем тога увршћиваће се постепено и други предмети као Фуражна ботаника (како познавање тако и начин добијања зелене и суве хране за коње и нега пашњака) вожење, поступање са ко■ и Руса) а она се, заузеКем Галиције и Владимирије захвали Пољацима за оне •, неисилатиме услуге Јована Собјеског који ■ -— као што смо раније (II. стр. 21 и 22) • видели — 1683. г. са својим храбрим По• љацима спасе Аустрију и Хабсбурговиће ј од извесне пропасти, р аз бивши том П р И . • ликом Турке пред зидинама ћесарева Беча. • Неки веле да је Марија подписујући при• станак на деобу плакала од туге(?) за Пољ, ском; али су за њу, карактеристичне речи, њеног противника краља пруског Фридриха , II, које је поводом тога рекао: „Она увек . плаче, али увек и граби" (Е11е р1еигаИ: 1оијеига, е! ргепаИ 1оијоиге)." , На исти начин скоро задобила је М. , Терезија и Буковину , са малим делом Вла. шке. Кад је Катарина II водила вишегодишњи рат с Турском, па задобивши Лрим приближила се Дунаву , то изазове завидљивост на бечком двору , те М. Те. резија 1772. г. скупи војску у Угарској , иоради иосредовања. (Наставиће се)