Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРДДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЉА 7. ЛАНУАРА 1896.

БРОЈ 2.

ГЕЗГ 3 3 ГЕЗ И 1ЕЗ Д Е л=> н: О ЈЕД^Н-П-^Т Ц е н а : г За Србију на годину # . . • 6 линара на 110ла године г 3 „ За стране земље на годнну . 9

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СДАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ. — НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Н А Р Е Д Б А Доказано је, да .је бобичаво свиљско месо, употребљено за храну људску, један од најглавнијих проузроковача побољевању од пантљичаре и других болести. Да би се спречила продаја бобичавог -свињског меса за људску храну, — а на основу расписа господина министра унутрашњих дела од 17. Сеитсмбра 1892. године ПМ 6722, наредбе управе града Београда од 20. септем. 1892. год. ЈШр. 1334. и тачке 6. члаиа 34. закона о општинама, — Суд општине београдске Наре ђује : 1.. Да све свиње, које се догоне у Београд ради продаје или се транспортирају из Београда, дужан је прегледати општински марвени лекар. Овај преглед вршиће се на марвеном тргу сваког дана од 9 до 11 часова пре подне; а на железничкој станици и у приватним оборима вршиће се преглед, пошто се сопственик свињских брава предходно пријави за то општинском суду — кланичном одееку. - -

Прасад —- сисанчад, не нодлеже прегледу лекарском односно бобица Преглед свиња вршиће, у рејону вароши Београда, искључиво општински марвени лекар, а свако друго ненадлежно лице, које се ухвати да врпга преглед свиња, биће кажњено најетрожије ио закону. 2., Сваки бр.ав, који буде нађен да је бобичав, одузеће се од сопственика; на општинској кланици у присуству марвеног лекара заклати, меео, језик и с])це од њега уништити а сланина и сало предаће се сопетвенику да истони маст или прода сапунџији за кување сапуна 3., Општински марвени лекар, чим на станици, марвеноме тргу и оборима нађе бобичавог брава, — известиће о томе најближу полицијску власт, која ће одузети брава од сопственика и спровести на кланицу, где Бе се са истим иоступити у смислу наређења тачке 2-ге. 4., Тачно кршење ове наредбе ставаљ се У дужност општинском марвеном лекару госп. Димитрију К. Кнежевићу. Од суда. општине града Београда 20. Децембра 1895. године АБр. 7580.

ТРАЖИ СЕ уедна веИа засебна куКа или две омање у близини једна до друге Грађевинско Оделење општине града Београда потребује од 1. маја идуће год. једну кућу под кирију, која има 14 видНТ1Х оделења употреб .љивнх за канцеларије. Ова кућа треба да је по могућству у варошком кварту и у близини зграде општинског суда. Исто тако могу се узети и две засебне куће у близини једна до друге, а у варошком кварту или у близини општ. суда, ако имају означени број просторија. Пријаве треба поднети заједно са ценом и условима Управи граћевинског оделења општине града Београда најдаље до конца месеца јануара идуће год. ГБр 2251. Из канцеларије Унраве грађевинског оделења општине града Београда. 11. децембра 1895. год. у Београду.

СРПСКИ УСТАНИЦ1 ИРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДНШ СЕ0БА1А У ТУ1ИНУ од 1450 —1814. год ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА напиоали Р. АГАТОНОВИЋ и П. Ж. СПАСИИ. {Академијски Савет Вел. Школе наградио првом видовдансжом наградом оашт. ВеоградскеЈ.

(наставак) 0 овој екснедицији Букасовићевој немачки извештаји (*) кипте гневом на Дрногорце — а по њима и г. ('мичиклас — окривљујући за неуснех Вукасовићев „■1геи1о§еп Моп1епе^гтегп." У томе иду тако далеко, да окривљују, Црногорце за незаузеће Скадра, јер се Личани бојали „теггоШегеу гоп с1еп Моп*епе&ттегп". Овом неусиеху Вукасовићеву не треба се чудити, јер се Црногорци нису радо предавали ма коме туђинлу — у овој прилицн •бечком ћесару - - да се под његовим ружовођењем боре иротиву Турака, знајући: ,да 110 их ови оставити на немилост Ту- !

['] Егеш11Н§е ТћеПпаћте е1,е. 8. 76—77. р] 8тјсјк!а8 Т. Р оу . ћгу. књ. II. стр. 3(55—367.

рака, чим се с њимабуду измирили. Аврло је могуће да су зазирали од њих, с обзиром на Вукасовићево шуровање с Бушатлијом. Сад да кажемо коју о стању у Црној Гори по одласку Вукасовићеву. Чим он оде, руски утицај доби пресудна значаја, томе највише допринесе рад Марка Ивелића Србина из Гисна, којн је био у руској служби. Године 1789. на препоруку Ивелићеву ударе Требешани 29. јула на град Никшић, њима раније посла владика у помоћ Црногорце иод Јовом Гадонићем, евега их је било на 4 000 људи. Кад ове опазе никшићки .Турци они се затворе у град. Црногорци чекаше дуже не би лп Турци испали из града и наишли на заседу, али, кад ови то не учинише, они запале и опустоше околину града, иокупе стоку, убију 29 Турака и многе ране. ГТа шест дана после овога подгорички паша испадне са 500 Турака у Кучи, иопали 15 кућа па се врати. Датоосвете дигну се Кучи 16. августа у друштву са Васојевићима, Пиперимаи Белопавлићима, растерају подгоричке Турке и попале им усеве.(') ( х ) РгепуПНде ТћеПпаћте е4с. 8. 29Р. — М и л а к овиК Д. Истор. Црне Горе, III. (Н. б. сп. 173) отр. 155.

Док се скадарски паша бавио на х]>ватској границн, Црногорци употребе ту прилику, па наиадну на Нодгорицу и Спуж. Чувши за то паша, при повратку из Босне с неусиешне војне, иосла у напред 6 000 људи у помоћ опседиутим местима. Три хиљаде Црногораца ноделе се у два оделења, па 14. новембра изненада нападну на 6 000 Турака са две стране, добар део њих потуку и ране а остале нагнају у бегство. При овом судару Црногорци изгубе 32 мртва и 41 рањеног.0 У исто време Капиџи-паша из Албаније захтеваше од херцеговачких Турака 8 000 људи. Ови изјаве да ће дати храну, али земљу не смеју да оставе незанггићену од Црногораца. Син Османа Бегшатовића из Требиња са 300 људи потера 4 500 оваца и и 800 воиова. За то дознаду Црногорци и њих 600 причекају их на граници код Сињавине , па их изненадним нападом разбију и упљачкају сву стоку. Ту убију Османова сина и 11 Турака, а остали се разбегну, немајући кад од страха да се одупруЦ

(,) КгепуПИ^е ТћеПпаћше е1с. 8. 311- 312. ( 2 ј На истом месту, стр. 311-312,