Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОГ1ШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЉА 14. ЈАНУАРА 1896.

БРОЈ 3.

недвљно тедан-п-ут Ц е н а : 8а Србију на годину , 0 линара на пола године 1Ј „ За стране зеиље на годину 9

ДВНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ претплату ваља слати упутницом на онштински суд а све кореспонденције на уредника

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ — ИЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Н А Р Е Д Б А Доказано је, да је бобичаво свињско месо, употребљено за храну људску, један од најглавнијих проузроковача побољевању од пантљичаре и других болести. Да би се спречила продаја бобичавог свињског меса за л>удску храну, — а на основу расписа господина министра унутрашњих дела од 17. Септембра 1892. године С ЈУ§ 6722, наредбе управе града Београда од 20. септем. 1892. год. ЛБр. 1334. и тачке 6. ^чана 34. закона о општинама, — Суд општине београдске ПареЈ/ује: 1., Да све свиње, које се догоне у Београд ради нродаје или се транспортирају из Београда, дужан је прегледати општински марвени лекар. Овај преглед вршиће се на марвеном тргу сваког дана од 9 до 11 часова пре подне; а на железничкој станици и у приватним оборима вршиће се преглед, пошто се сопственик свињских брава предходно пријави за то општинском суду — кланичном одсеку. —

Ирасад — сисанчад, не подлеже прегледу лекарском односно бобица. Преглед свиња вршиће, у рејону вароши Београда, искључиво ошитински марвени лекар, а свако друго ненадлежно лице, које се ухвати да врши преглед свиња, биће кажњено најстрожије ио закону. 2., Сваки брав, који буде нађен да је бобичав, одузеће се од сопсткеника; на општинској кланици у приеуству марвеног лекара заклати, месо, језик и срце од њега уништити а сланина и сало предаће се сопственику да истопи маст или прода сапунџијк за кување сапуна. 3., Општински марвени лекар, чим на станици, марвеноме тргу и оборима нађе бобичаног брава, пзвеетићб о томе најближу полицијску власт, која ће одузети брава од сопственика и спровести на кланицу, где ће се са истим поступити у смислу нарећења тачке 2-ге. 4., Тачно врншње ове наредбе ставаљ се У дужност општинском марвеном лекару госп. Димитрију К. Кнежевићу. Од суда општине града Београда 20. Децембра 1895. године АБр. 7580.

ТРАЖИ СЕ једиа веИа засебна куЛа или две омање у близини једна до друге Грађевинско Оделење општине града Београда потребује од 1. маја идуће год. једну кућу под кирију, која има 14 видннх оделења употреблЈИВих за канцеларије. Ова кућа треба да је по могућству у варошком кварту и у близини зграде општинског суда. Исто тако могу се узети и две засебне куће у близини једна до друге, а у варошком кварту или у близини општ. суда, ако имају означени број просторија. Иријаве треба псднети заједно са ценом и условима Управи грађевинског оделења општиие града Београда најдаље до конца месеца јануара идуће год. ГБр. 2251. Из канцеларије Управе грађевинског оделења општине града Београда. 11. децембра 1895. год. у Београду.

СРНСКИ УСТАНИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА у вези СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТШНУ од 1459—1814. год. КСТОРИЈСКА РАСПРАВА у два дела написали Р. АГАТОНОВИИ и П. М. СПАОИЋ. (Академијски Савет Вел. Школе наградио ирвом видовданском наградом оашт. Београдске). (наставак) Турке, који преко Дунава беху навалили на Ванат дочека генерал КлерФајт 28. августа, па их потуче код Ласмаре и заузме Мехадију. У војсци његовој био је командант Срба Фрајкораца Марјан који је доцније учествовао при заузимању тимочке крајине од Турака. Кееарска војска, што је била према Србији и Београду, која је износила преко 300 000 људи (') ушла је ове године у рат врдо позно ; дотле се придржавала, као и Турци, привременог примирја. Главни заповедник Хађик припремао је све што треба за опсаду Београда, али се у исто (,] ка11ау в. ве8с1исћ(е лег зегђеп. в. i. 8. 129,

време чувао од зађевица с Турцима, док се довољно не припреми. Остале европске силе а нарочито Турска и Енглеска, нерадо су гледали да се савезници увећавају на рачун Турске, бојећи се, да се сувише не осиле, и гледали су да томе стану на нут. Јоснф II. зазирући од моћног суседа, краља пруског, који је почео и преговоре с Турцима о гарантовању интегритета Турске, желео је да час пре задоои је Београд , како би имао што бољу залогу, којом би при уговарању мира изнудио од Турака повољније услове. С тога на место оболелог старца Хађика постави за главног команданта војске већ чувеног генерала Лаудона , који је на граници Хрватске учинио извесне бравуре; човека, бистра ума, жилава и снажна и за чудо одважна предузимљива". Августа 17. већ је Лаудон био у Белој цркви у стану главне војске. По његовом доласку одмах се осети живљи покрет. Иротив Турака у Банату он посла једно оделење, које би их спречавало у случају даљег продирања у Банат; са свом осталом војском крену се Земуну. За напад на Београд он изабра прелаз преко Саве, коју пређе код Осгружмице.

Као и за време свет овог ратовања, тако су Срби Фрајкорци и овог пута били у предводници. Михаљевић са својима за све време примирија налазио се на Забрежју, где су му придолазила оделења састављена од српских добровољаца, те је тим знатно увећао своју војскувежбајући је свакодневно у оружју.0 Из Забрежја 10. септембра Михаљевић се крене са Фрајкорцима и поседне околину Остружнице, Сремчице и В. Моштанице, те је тим јако олакшао прелаз главне војске код Остружнице.( 2 ) Друго оделење Фрајкораца под капетаном Влајићем буде послано дубље у Србију да пази на Абди-пашу који са 30 000 људи беше допро до Ћуприје, да у случају опасности помогне Београду. Треће јако оделење под мајором ЛукиКем би послано на Ваљево , да пази на Турке и да одржава везу са Шапцем. Он код Кличевца још боље утврди шанац, који су чува.1и 1 800 српских устаника. „Тако је Лаудон разделио Фрајкорце, да су ови образовали дугу одбранбену линију од (,) ргетпнјге тћеппаћте е1с. 8. 280 ( 2 ) на истои меету, етр. 287.