Београдске општинске новине

Год. XIV.

— 19 -

Број 5.

уговор о закуну куће Јанаћа М. Јанковића трг. из Београда за стан УП пук. окр. команде т. ј. од 1. Нов. 1895. до 1. Нов. 1897. год. за цену од 5280 дннара за обе године, половина које суме нада на терет ове општине но закону, н да је оверен препис тога уговора послало онштини на управљање и извршавање. По прочитању тога уговора и акта окр. начелства АБр. 5410 одбор је решио, прима се к'знању ово продужење уговора о закупу куће Јанакка М. Јанковића за стан VII пук. окр. команде и препо}>учује се суду да се по њему управља. XVII], На предлог председника општине а по тражењу председника изборног суда за расправу спора између онштине и А. Перишона и комп. због калдрме, АБр. 187, одбор је решио, да се из касе општинске а из партије буџетом одређене на калдрмисање Београда изда председнику изборнога суда три стотине динара за исплату дневнице изборних судија, што на општину пада. РКДОВНА СЕДН.ИЦА 18. Јануара 1896. год. Председавао председник београдске општине г. М. Богићевић; присрствовао члан суда г. Мих. П. Живадиновић; пд одборника били: г. г. Д. С. Мидутиновић М. Милапшновић, Јосиф С. Јовановић, Сава М. Џевајровић И. Козлић, Сава Петровић, С. Ђ. Јорговић, Љуб. Марковић, Н. Спасић, М. Михајловић, Влад. М. Ђорђевић, Н. Антоновић, Д-р Војислав М. Суботић, Дим. Милојевић, Мил. Ж. Маринковаћ. I, Прочитан .је записник одборскпх одлука седнпце држане 11. Јануара 1896 год. н нримљен је без измена. II, По нрочитању акта управе вар. Београда н шених одељака АБр. 290, 871, 426, 498, којима се траже уверења о владању п имовнолј * стању извесних лица, — одбор је пзјавио, да су му непознати: Мита Димитрије Ђузалковић пиљар, г Бо])ђе М. Ерстић шпекулант, Лазар Јовановић обављач, ЈБубомир Трајковић шлосер, Глиша Станишић лео је да потребне реФорме у земљи изведе одозго са висине царског престола, те да тиме усрећи народе над којима је владао. Његове ре<т>орме удариле су на јак отпор — због новачења и тежње за германизовањем — код мађарске аристокрације, која је опет тежила да што више ограничи деснотску власт бечког ћесара; па и духовништво, погођено реФормама Јосифовим , стане му одлучно на суирот. Као плод свега тога јанише се: буна биготних Белгијанаца, на што их подстаче незадовољно католичко Свештеистве; и јако незадовољство племства мађарског и сталежа хрватског против царских реФОрама. Јосиф II савладан тешком бољетицом, притешњен од спољних непријатеља, заплетен у рат с Турском, уз то у земљи владаше велика узрујаност па и отворена буна с правом је назвао себе несрећним; па би принућен да, ради умирења земље изнутра, једним актом од 28. јануара 1790. године укине многе до тада заведене реФорме, и да поврати стари поредак. У сред свију ових недаћа једино га тешаху повољни извештаји с бојног поља од генерала Лаудона, али он не дочека крај

| калФа, Илија Гавриловић калФа, Сава Ђерић калФа, Драгутин Ристић, шегрт, Милан Тодоровић бив. шегрт, Владимир СтеФановић обућар н Милан Поповић калФа берберски. III, Председник износи одбору на мишљење молбе којима се траже уверења о имовном стању и породичном односу. По прочигању тих молби АБр. 548,614,402, 899, 113, 480, одбор је изјавно мишљење, да се Јеврему Живковићу абаџији, Петру Трпковићу овд. и Марији Д. Миланковић удовој може дати тражено уверење; да се Смиљани удовој Проке Вуковића и Петру А. Ђорћевићу новинару не може дати тражено уверење; да се Стевану Маринковићу фил . II год. може дати уверење о томе, да његовн родитељи нису у стању да га о своме трошку школују, према своме имовном стању. IV, На молбу Раке С Мутавџића ГБр. 2303 а но преддогу грађевинског одељења, Одбор је решпо, одобрава се молиоцу Раки С. Мутавџићу, осуства од дужностн до петнаестог Фебруара 1896. год. закључно ради лечења. V, По прочигању молбе Милоша Пон-Јовановог овд. берберина АБр. 7631, којом тражи да се ослободи дужносги нрпсутнпчке, одбор је репшо, да се преко ове молбе нреће на дневни ред. VI, На нредлог протојереја београдског АБр. 310, одбор је рентио, да за 1896. и 1897. год. буду тутори цркве вазнесенске: тлавни Михајло Јанковић каФеџија код „Пауна" и помоћни: Стојан Милић трговац, Михаило Хорватовић абаџија и Харис Елидис бакалин. ' ономе ратовању, које се продужи 1790. године, већ умре у Бечу 20. Фебруара исте године. Њега замени брат му, Леој иолдо 11 ., који је дотле уирављао Тосканом у Италији, и који беше права супротност карактеру ЈосиФа II. Одан духовништву на сву меру он у свему поповрати стари поредак, само да унутра у земљи како тако одржи мир, пропустивши да се користи успесима на б01 *ном пољу; јер не 'могаше да се противи државама западне Европе. Због врења у земљи и изнурености од ратовања он се пожури да час пре дође до мира. 11у пре тога да кажемо коју о Продужењу ратовања у 1790. години. Положај Аустрије у који је запала по смрти ЈосиФа II. није дозвољавао да енергично продужи рат с Турском, већ се морала да ограничи више на одбранбено ратовање. Прослављени војсковођа Лаудон морао је ићи са знатним делом војске на пруску границу; па зато се и војска у Србији само старала да очува заузете пределе. Ну ипак је било омањих сукоба, које ћемо укратко да сиоменемо. Раније смо

VII, Председник нзноси одбору на решење предлог срнског акционарског друштва за клање и прераду стоке, да се друштвена кланица подигне заједно са општинском и да се за ову заједничку кланицу п оборе употреби општинско земљпште звано „Џеханово," Краљево испод штала и Симоновићево испод Карабурме. По прочитању тога акта, Одбор је решио, да овај предлог проуче и поднесу одбору своје мњење одбору на решење г-г. Др. Н. X. Николић, д-р Војислав М. Суботић, Иван Козлић и Јосиф С. Јовановић одборнипи, д-р Д. Т. Николајевић шеФ општин. санитета, Дим. Енежевић општ. марвени лекар и Милан Симић управник трошарине. VIII, Продседшш износи одбору на решење извештај одборског повереништва, изабратог у седници одборској од 25. окт. 1895. год АБр. 6593 ради преглдда пзвешгаја кшпговодства, о прекораченим буџетским кредитима у 1895. год. По прочитању тог мзвештаја одбор је решио, одобравају се сви накнадни кредити тражени извештајем књиговодства АБр. 6593 95. год. с тим, да се у будуће ни код једне иартије не сме чинити прекорачења без претходног одобрења одбора, као једино надлежног за ово; да се не смеју чинити издатци у текућој на рачун идуће године, и да се рачуни сваке иоједине године плаћају из буџета оне године, у којој су учињени. IX По прочитању пзвештаја грађевинског одељења ГБр. 2213, да је при грађењу ограда око основних школа Палилулске и Дорћолско израђено више посла за 2401-84 дин. који јо вишак и нарочита комисија констатовала, одборје решио, одобрава се две хиљаде четири стотине и један динар и осамдесет и четири паре из кредита за грађење основних школа за исплату вишка радова на подизању ограда око палилулске и дбрћолске основне школе. впдели, како је покушај видинских Турака, да се Фетислам поврати и Ђесаревци сузбију, остао без успеха, једино благодарећи енергичном држању српских Фрајкораца и ћесарских хусара. Само у Адакалу остала је и даље турска посада, опкољена од Ћесареваца. Још у почетку 1790. годане, како им је била прекинута свака веза, они почну патити од глади; па то их најзад и нагна да помисле на предају. Поред овога у граду се десијак земљотрес, који су Турци сматрали као рђав предзнак, па већ 16. апрпла утврде нредају са слободним излазом, а 20. априла изађе 2 000 бораца и непуна хиљада становника, оставивши 161 топ и друге муниције.(') За то време Ћесаревци су водили рат с Турцима у Влашкој око Еалафата , и позову сву војску из Ерајине. Они наместе мост код Прахова на Дунаву и већи део оде у Влашку, а само мала посада остаде у Ерајини. Кад за ово дознаду Турци упуте се преко Тимока у Србију и допру до Џањевца. Тесаревци им изађу

(') Годиштица Н. Чупића, кн. I. стр. 143—144.