Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЈБА 4. ФЕБРУАРА 1896.

БРОЈ 6.

н:г;д ЕЉЕСО ТЕДАН-П1ГТ Ц е н а : За Србију НА ГОДИНУ ■ 6 ЛИНЛРА на 110ла годинв в „ За стране земље на годнну 9 „

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВЕСТЕ

1ГРЕТПДАТУ ВАЉА СЈ1АТИ УПУТНИДОМ НА 0ПН1ТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. — НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Нрема пЈ)авилнику за инсталацију водовода по зградама града Београда, несме се инсталација ни у једној згради пре предузетино што овлашћени инсталатер не поднесе Упр. водовода план за спровод воде на одобрење ; па и тада ако Упр. водовода п.тан одобри, мора се опет инсталација подврћи проби на притисак од 10 атмосФери под надзором техничког органа Упр. водовода. Ме1)утим Упр. водовода приметила је у последње доба, да се многи инсталатери ових прописа не придржавају, па не само то, но да и сами сопственици зграда у варљивој обмани да их инсталација што јеФтивије стаје, узимају по све неспремне људе за вршење ових послова мислећи, да је сваки шлосер и клонФер способан за вршење истих. Услед овога често се дешавају разне жалбе : као да се инсталација сваки час квари, да им вода по кад што у нодрумима излива, да им водомери показују већу потрошњу но што они мисле да су потрошили и. т. д. и. т. д., те тим

наносе на првом месту и сами себи штету па и самој општини. Управа водовода скреће на ово пажњу сопственика зграда у престоници и упозорује их да у будуће ни један сопственик зграда не узима за нову инсталацију водовода по зградама или за оправку всћ постојеће инсталације она лица — шлосере, клонФере и т. д. — који немају при себи легитимациону карту од Упр. водовода да могу те послове вршити. Та парта мора да буде датирана од ове 1896. год. Који од сопственика зграда повери израду другом неовлашћеном лицу тај нека све штетне последице сам себи припише; Управа водовода не само што ће примеиитиказне према таким гссподарима зграда, но ће им с места даљу употребу воде обуставити. Из канцеларије Управе Водовода 1. Фебруара 1896. г. ВБр. 400.

0 Б Ј А В А Управи водовода потребно је за текућу 1896. годину разног гвожђарског, инста-

латерског, лимарско-стакларског и бакалског материјала. С тога позива све трговце, који са горњим материјалом раде, да изволе поднети своје понуде најдаље до 12. Фебруара о. год. Списак материјала и мустре могу се видети у канцеларији управе водовода свакога дана од 8—11 нре подне. Кауција се полаже 10 °ј 0 од понуђене цене. Накнадне понуде неће се узимати у обзир. Из канцеларије управе водовода 30. јануара 1896. г. ВБр. 374.

С Т Е Ч А Ј Оставком г. Др. Јована' Јовановића Змаја упражњено је једно место општинског лекара. Ради попуњења истог расписује се овим стечај. Пријаве са потребним исправама примаће се у суду општине београдске до 15. Фебруара о. г. закључно. Од суда оиштине београдске 20. Јануара 1896. г. АБр. 408.

СРПСЕИ КТАИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДНИМ СЕОБАМА У ТУЂИНУ од 1459—1814. год. ИСТОРИЈСКА РАСПРАВА У ДВА ДЕЛА НАПИСАЛИ Р. АГАТОНОВИ и П. М. СПАСИБ. (Академијски Савет Вел. Школе ноградио арвом видовданском наградом оашт. Веоградскеј.

(наставак) У борби су се одликовали капетани: Стојковић и Новаковић, поручици ТриФун Боско Жикић, Станојевић и потпоручик Јакшић и Фрајкоркц Арсеније Андрић.0 И на босанској граници било је више омањих судара с Турцима; ну најважније предузеће Ђесареваца на овој странијесте заузеЈје Цетина (СгеМи). Још 12. јуна опседну град и почну га тући, а 19. јуна разбију помоћ која им беше послата из Бањалуке.( 2 ) Најзад крајем јуна заузму град од Турака и нађу у њему доста

(') Па истом месту, стр. 328—330. ( 2 ) На истом месту, стр. 334—336.

хране и муниције, као и 17 топова разног калибра.0 — Толико о ратовању у 1790. години које је прекинуто рајхенбашким примиријем од 27. јула 1790. го- ј дине. По рајхенбашком примирју Леополдо II обавезује се нагнан од спољних (нарочито Нруске) и унутарњих неприлика — да Турцима поврати све задобивене земље у овом рату. Западне државе: Енглеска, Холандија и Пруска настану да и Русију натерају на мир с Турском, не затежући се да тога ради и војску подигну. Али Катарина II није се дала ни помести ни заплашити. Руси су и даље одржавали победу за победом над Турцима, сатирући им и војске од по 100 000 људи, уз то им заузму многа места. Ово учини те се одуговлачаше утврђење сталнога мира мећу Турском и Аустријом. Најзад у јануару 1791. г. одпочну преговори у Свиштову , узев за основицу аШиа ^ио ап1е ће11ит (стање као н пре рата). Ту се само гледало: „како ће силе једна ирема другој стајати , а што се један хришћански народ показао вредан, да се и за (') На истом шесту, стр. 338.

њ заузму, није ником ни падало на ум." Срби као бунтовници добију од Турака само амнестију, као и да се могу вратити и мирно живети на свом имању. Договори се закључе 24. јула 1791. године свиштовским миром, по коме Аустрији остану исте међе као и по београдском миру, изузевши малу исправку границе. Вредно је поменути да се у овом миру и не помнње реч Србин, сем што се међу ировинцијама, које се имају вратити Турској, помиње и Србија. Тако се завршило трогодишње ратовање, и поред извесних задобивених успеха, жалосним резултатом; и Србија опет потпадне под Турке и иоред свега тога, што су њени синови у овом рату претрпели страшне муке и пролили потоцима своје крви! В. Калај, описујући ове догађаје, труди се да ућутка праведне оптужбе против незахвалности бечког ћесара — за толико пожртвовање и издржљивост Срба у овом ратовању — што се нијепотрудио да при свиштовском миру изради Србима какве олакшице, сем голе амнестије свима побуњеним Хришћанима; па то правда тиме, што је Аустрија 1791. год. била примо-