Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЉА 11. ФЕБРУАРА 1890.

БРОЈ 7.

2ЕЗЛЛЗЕ И Е Д Е Л=> И О ТЕ Д АН-П^Т

Ц е н а : За Србију на годину 6 лннара НА 1Ј0Ј1А ГОДИНВ 3 8а стране земље на годину 9

ЦВНА ЈВ ОГЛАСИМА 6 ПАРА. ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРКТПДАТУ ВАЉА СДАТИ УПУТНИДОМ ПА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСИОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА

РУКОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. — ИЕПЛАЂЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

ОБЗ Према правилнику за инсталацију водовода по зградама града Београда, несме се инсталација ни у једној згради пре предузетино хпто овдашћени инсталатер не поднесе Упр. водовода план за сировод воде на одобрење ; па и тада акоУпр. водовода план одобри, мора се опет инсталација подврћи проби на притисак од 10 атмосФери под надзором техничког органа Упр. водовода. Међутим Упр. водовода приметила је у последње доба, да се многи инсталатери ових прописа не придржавају, па не само то, но да и сами сопственици зграда у варљивој обмани да т;х ннсталација тто јеФтиније стаје, узимају по све неспремне л>уде за вршење ових послова мислећи, да јеј сваки шлосер и клонФер способан за вршење истих. Услед овога често се дешавају разне жалбе : као да се инсталација сваки час квари, да им вода по кад што у подрумима излива, да им водомери показују већу потрошњу но што они мисле да су потрошили и. т. д. и. т. д., те тим

наносе на првом месту и сами себи штету па и самој општини. Управа водовода скреће на ово пажњу сопственика зграда у престоници и упозорује их да у будуће ни један сопственик зграда не узима за нову инсталацију водовода по зградама илп за оправку већ постојеће инсталације она лица — шлосере, клонФере и т. д. — којинемају при себи легитимациону карту од Упр. водовода да могу те послове вршити. Та карта мора да буде датирана од ове 1896. год. i Еоји од сопственика зграда повери израду другом неовлашћеном лицу тај нека све штетне последице сам себи пришпие; Управа водовода не само што ће применити казне према таким господарима зграда, но ће им с места дал>у употребу воде обуставити. Из канцеларије Уираве Водовода 1. Фебруара 1896. г. ВБр. 400.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РШДОВНИ САСТАНАК 25. Јануара 1896. год. Председавао пррдседник Леоградске општине г. Мнхаидо М. Богићеви^ј; присуствовао члан суда г. Мих. 1Т. Живадиновић; од одборника били: г.г. А. Ђ. Кумануди, Коста Петровић; Јанаћ Констандиновић, Стеван П. Поповић, Влад. М. Ђорђевић, И. Козлић, Јосиф С. Јовановић, Д-р М. Николић, Сергије Станкоиић, Д р. С. Милутиновић, С Ђ. Јорговић, Сава М. Џеваировић, Никола Бошковић, Јарослав Бевуха, Сава Петровић, Дим. Гавриловић, Љуб. Марковић, М. Милашиновић, Ђорђе Димитријевић, Дамљан Стојковић, Д-рВпјислав М. Суботић, Михајл > Михајловић, Др. Николић, Благоје Милошевић, Светоаар Н. Шва^ић, М. Штрбић, Мил. Ж. Марииковић. I Прочитан је заиисник одборских одлука седнице држане 18. Јануара ов. год. и примљенје без измена. II Председник износи одбору на мишљене молбе, којима се траже уверсња о нородичном одно.су. По ирочиташу тих молби АБр. 221, 523, 626 и 610, одбор је изјавио мишљеље, да се молиоцима: Милки жени пок Милана Јовановића бив. таљигаша, Михајлу Г. Ристићу секретару министарства иностраних дела и његовом брату Радомиру,

СРПСЕИ ШАПИЦИ ПРОТИВУ ТУРАКА У ВЕЗИ СА НАРОДНИЖ СЕОБАМА У ТУЂИНУ од 1459—1814. год ИСТОРИЈСКА РАСЛРАВА у двл дела написали Р. АГАТОНОВИЋ. и П. Ж. СПАСИЋ. (Аиадемијски Савет Вел. П1коле наградпп ирвом вг^довданском наградом оагит. БетрадскеЈ. (наставак) Ну ово су само лепе жеље нашега народа, које се овог пута не остварише, јер као што смо раније поменули Аустријаје по свиштовском миру целу Србију оставила Турцима. За Ћесаревцима прешли су и многи Срби, што су они с.катрали као знаменито мможење раднух руку. (*) При ранијим сеобама Срби су само гледали да нађу само сигурна склоништа од Турака, и не промишљајући много о судби која их тамо чека. Овог пута преставници ондашњих Срба о том пресељавању, приликом молења за станове и припомоћ, веле: „Обаче боље си нам било у нашој земљи бистру воду иити, неже ли (') ГгетШцге ТћеПпаћте е*с. 8, 274.

овамо (у Ћесарији) кафу с млеком и шеЛером варити.С) Ну у правој наготи излази политика аустријска тек приликом напуштања Србије. По њиховом упуству митронолит београдски Дионисије Поиовић (родом Грк) са црквеног амвона говори народу, да је Србија повраћена Турцпма „што је народ погрешио", и позива га, да се покаје за то, па праштајући му упућује га како ваља прибећи под крила царсгса, „како смо се једном у име Божје и заклели, да ћемо евагда бити вјерни ноданици и који одстуие од овога „јурамента и заклетве нека знаду да ће им верху главе увјек боравити ггвев Божји".( 2 ) За тим им излаже декрет Леополда II у коме им се одричу многе повластице. Оне иак који неће да иду овај митрополит овако куне: „А који пак неће да пређе, тај слободно нек остане као Турчин с Турци, или као Чивутин, јербо који свој јурамент и заклетву не чува, он није Хриетијанин, него једна лажа пред Богом и царем."( 8 ) За ове услуге овај Грк (митро-

(') Гласник ерп. уч. друштва, књ. XX стр. 60. ( 2 ) На истом месту стр. 96. ( 8 ) На истом месту стр. 97.

полит) добије у ћесарији будимску епархију. — Као што се види Аустрија је овде у своја кола упрегла чак и „служиоца Божјег олтара" — само да ностигне своје намере! Пре него што завршимо оваЈ иреглед, да се зауставимо за часак и на Србе у Ћесарији. Напред смо споменули да су они и у овом, као и у ранијим ратовима, учествовали у знатном броју (преко 100 000 људи); само је штета, што су нам савременици оставили врло мало података о њима, јер су их вазда рачунали уз Ћесаревце и не помињући их засебно. Ван сваке је сумње да су се одликовали на бојном пољу, јер од тога им је зависила наклоност двора и заштиИавање њихових интереса од насртаја Мађара. Као год што је Аустрија заваравала Србе у данашњој Краљевини Србији, да за њен рачун лију своју крв, тако је и са онамошњом нашом браћом вазда се служила да укроти Мађаре који су ■— незадовољни нешто Ј осифовим реФормама и од чести великим дацијама, а узбуђени догађајима у Француској, где јеуслед револуције све врило, гледали да поврате своја стара права.