Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЈБА 19. МАЈА 1896.

БРОЈ 21.

НЕДЕЉН О 7Е ДАН-П^Т Ц е н а : За Србију н а годинл' 6 линард на пола годнне 3 За стране земље на годину 0

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТПНСКИ СУД А СБЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА РУКОПИСН НВ ВРАЋАЈУ СЕ. — НЕПЛАЋЕНА ПНСМА НЕ ПРПМАЈУ СЕ

Н А Р Е Д Б А У вези свога расписа С М 2961. од 29III т. г. Г. Министар унутрашњих дела расиисом од 19—IV т. г. СМ 3749, преиоручио је Управи, да Суду Опхитинскрм изда строгу паредбу : I. Да се морају каламити крављим богињама : 1. Сва новорођена деца која су навршила 3 месеца. Изузимају се само оиа деца, која су већ прележала велике богиње или су болеена од какове тешке болести у коме се случају привремено ослобођавају док не оздраве. У местима где владају заразне болести као скарлетина, мраса. диФтерија, рикавац, и т. д. не треба каламнти за време заразе. 2. Саи ђаци ариватних и јавних школа, који нису никако каламљени, као и они којн су у 10. години а не могу лекарском сведоџбом доказати да су последњих пет година прележали праве богиње или са уепехом каламљени. 3. Сви одрасли који нису никако каламљенн. 4. Сви одраслп старији од 10 годнна који су каламљени али не могу да докажу лекарском сведоџбом, да су последњих пет година ирележали праве богиње или са успехом каламљени II. Општински председници или њихоки ј (заступници) дужни су објавити каламљење и одређеног дана присуствовати лично како каламљењу тако и ревизији. Њихова је дужност постарати се за простор у коме ће се вршити каламљење. као и зашто да се сва деца донесу, као и сви одрасли дођу који треба да се каламе. III. Каламљење вршиИе срески (односно окружни) и општински лекари, а могу вршити и приватни, али су дужни сваки случај прописно јавЈтг надлежној власти. IV. Сваки ив је каламљен добиће од лекара пошто овај изврши ревизију, уверење (феду) у којој ће се назначити име и презиме каламљеног, као и даи и година рођења, да, лн је и који пут (са успехом или не) каламљен, н када се опет мора јавити лекару. V. Лекари као и иредседнии.и општина, који не буду вршили своју дужност како

ваља, искусиће последице законске, а родитељи и стараоиџ који своју децу не доведу на каламлење, као и одрасли који сами не дођу на каламлење, биће кажњени први пут са 5—10 динара, и да се опет изврши каламљење, други пут са 10—20 динара, а ако такав случај постане узрок заразп са 100 динара у корист општннске касе. Суд општинскп позива поново све грађане београдске да дођу на каламљење, у противном случају сваки ће бити строго кажњен по чл. 21. Санитетског закона. Калам.љење се врши у згради „Црвеног Крста", у „Сали-Мира и у „Вежбаоници" више Женске школе сваке недеље од 3 до 5 часова по подне. Од стране Суда Општине Београдске ЛМ 453. 8. Маја 1896. год.

ГРАЂАНСТВУ БЕОГРАДСКОМ На основу расписа Господина Министра народне привреде од 18-ог Априла ове године МБр. 195., почев од 10. Маја о. год. извршиће се повремени попис и

и 0СЛ0Б0ЂЕЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ (ОДЛОМАК ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИ.ТЕ XVIII ВЕКА) Мото: „.... Не слави пиеателл, неудоволЋ„стви]м читателеи и даже не му„дрости иравоучителБНОи, нотолкот, „истин^, которал уж« еама собои „дЛшаетсл наиочникомЂ удоволствјл „и полвзн"... КарамзинТ). ОД ГРГУРА ЈАКШИЋА

IПо ирепоруци Академнјског Савета Вел. Школе награ дпла општина бео>радска стотином динара].

Обрађивати буди какво питање из исторнје Црне Горе у перноду, у којем су њоме владике управљале, —- врло је тегобна ствар. Тегобна је с тога што јечовек ту принуђен да има посла с изворима који не само што не исцрпљују главнога задатка, него нису ни обичнИ, кратки историјскп записи, по којима би се ма и приближно тачно могао саставити појам о развпјености н стању грађанског, умног

и религиозног живота у Црној Гори тога доба. У целој историји срп. народа, нема ваља да времена, које би било оскудније историјским податцима, него што је судбина Црне Горе у XVI, XVII и првој десетини XVIII века. Та оскудица или боље недостатак извора, долази у главном, од оних несрећних прилика, у којима се на- I лажаше Црна Гора у то доба. — То је било време непрестане борбе с Турцима.... ЈБуди образованих колико толико, бејаше врло мало тада; а таквих, који би догађаје из народног живота, могли записивати I у кратке летописе: - никако!... Био је можда по негде п какав кратак летонис, који је саставио какав монах у манасгиру; ј али он се није могао очувати, јер су Турци наступајући на Црну Гору увек прво рушили манастире, који тада бејаху једини ј центри народне просвете. Исто тако не може се, ни у којој од страних књижевности, ништа наћи, што бн се тицало црногорскс историје тога доба. Црна Гора ; била је тада сасвим изолована од осталога ! света и странцу је врло тешко било за- ј устављати се на њезиним кршевима, где

никада пуцањ џевердара није престајао • Непрекидно ратовање, дакле, главни је разлог, што ни данас о првим владикама не знамо готово ништа више осем — њихових имена! Оно што знамо о владици Данилу и времену у којем је он Црном Гором управљао, знамо из једног кратког летописа, који се очувао у цетињском маиастиру, из неколико грамата Петра Беликога који су нађени на Цетињу и у Петрограду и из већег броја докумената и сиоменика млетачке архиве, рапорта и релација млетачких посланика на југу словенском. То су главни извори за историју црногорску у почетку XVIII века. Осем тога, има још и неколико писама владике Данила, која су последњих година штампана у г Тласнику уч. друштва и и још неким часописима, као нпр. у „5ета", „Црногорци„Седмици и , „Беседи" и т. д. На друго место долазе четири већ познате опшнрније и систематски израђене историје Црне Горе, од Милутиновића, Медаковића, Андрића и Милаковића Од њих се с коришћу може употребити само дело Милаковића; оно и по опширности и