Београдске општинске новине

Брпј 28.

- 122 -

у један проценат мање него што би га нлаћали код Управе Фондова (чује се: тако је.) И кад то стоји, онда јс са. свим излишан гово]) о конвсрзији, јер кад би се ускоро иравнли и давали 102. за 86.66, онда би сам по себи овај зајам без обзира ла повољне услове конперзије, долазио у онреку са законом. С тога ја сам противан овој иопуди. Дим. МилојввиК. Господо, пало је доста разлога за и против ове понуде, дозволите да поред тих разлога и опога што сам већ ттапометгуо, кажем још исколико речи. Мма више од 10 год. како је грађанство вар. Београда изгласало да се оптитина задужи а ради тога, да сс ишеспи радови у вароши изврше. То до данас није ностигнуто, а за што, Бог ће свети да зна! Вечито се каже: ттсма поваца. Ми данас, истина, вемамо никаквог дуга, али имамо за то Т| ошарину и ми ту трошарину од 800.000 дин. годишње трошимо на оно, што нам треба. И кад ми то трошимо, онда ја мислим да смо требали до сад на рачун те трошарине да закључимо зајам, те да изведемо наше велике и важне онштинске радове. А ако то нећемо и као што видим, врло мало расположења имамо за то, онда ја бих био тога мишљења, да се н саматроша рина укине и да ми не сносимо овај терет у општини јер и ја, нраво да вам кажем, не знам за што је имамо више од 4—5 година н за што смо утрошили око 4.000.000 дин. кад готово ништа од ње нисмо подигли. Једино што се види и што смо из те трошарпне исплатили, то су две са свим модсрне школе и направљена калдрма у извесним улицама, што баш нема особите вредности, да би било вредно поменути. Ако се каже имамо водовод, то ћемо иримити да имамо, али мн смо за то дужни Народ. Банци 2000.000 и нешто мало више динара, дакле имамо њега, а имамо за њега и дуг. Ја не знам каква је то толика бојазан, да ми не треба да се задужнмо! Не знам од куд то долази. 11ре свега стоји закон, да се смемо задужити, а друго стоји одлука грађанства да се задужимо. Па зар се није могло да нађе новаца за 10 година те да се то изврши! И сад кад се налази један понуђач, а ми да кажемо : скуп је. Праве се рачуни како је зајам скуп, па кад је скуи за што се за 10 година нс нађе бољи? Ви се сећате, господо, кад смо мп расписали конкурс, ми смо чекали 3 месеца и нисмо добили ни једнога оч>еранта, значи, да зајам баш није лако наћн. Овди се помиње нека нонуда, која је била повољнија од садање. Ја сам и онда био у тој Финансијској комисији као и сад, ја сам и онда био одборник као и сад, и та лондонска нонуда, мени је са свим позната. Истина је, да смо добили једну понуду преко министра спољ. послова. Председник нам је ту понуду одмах саопштио, и каква је она била: тражи се да телерраФским путем одговоримо, примамо ли тих 10,000.000 динара или не? А шго је значајно не каже се на који ће се начин зајам да нам се да. Зна се даје курс био 92 интерес 5 по 100 и ништа више. 0 томе се није ништа могло онда да говори за то, што је понуда дошла на 5—6 дана пре отварања ОФерата. На послетку, ми смо у комисији казали, па Бога ми, добра је и да је примимо. Јесте, али онда је неко у ]комиснји казао : зар смеш то да примиш; та нс смеш нримити ни 102 за 100, а камо ли по курсу испод 100 одмах ће рећи: овде има рука работу. И тако смо ми морали чекати дан, кад ће да се отворе ОФерти па ако ко понуди бољу цену онда добро, а ако не, онда да се то прими. Јесте, али они одговарају телеграфским путем да они дају само 24 сата пардона. и тако је та ствар отишла у Содом и Гомору,, и нншта нисмо могли да урадимо. Од тога доба нико се није нонудио

• да нам што да. Ми смо казали ономе Енглезу да смо ми млада држава, да ми треба да живимо и да ми дајемо такву гаранцију какву ви не можсте имати ни у Лондону, ни у Паризу, ни тта другом коме месту, и да, нрема томе, трсба да нам дате јевтинијо зајам, а опи кажу: јесте господо, нренесито ви вашу општину у Лондон или пренесите ма на ко.је земљишге на западу, па ћемо вам дати и друкчије се с вамн разговарати, али немојте заборавити, да сте ви близу Турске и да ви стојите на Балканском Иолуострву где неможе човек да рачуна, као што би желео, Блажили смо га и прилике боллтм престављали, али Еттглез је остао присвоме. II сад остајо нитање с друге странс, о Боже мој, па зар онштина београдска пе можс даима 100 за 100 или бар 99 за 100, и ту се тушта мисли ттзмењује и нита се од куда то долази. Долази сигурио отуда и отуда, што су људи видели и пробали, како смо узели железницу и друге мононоле и све из руке концесионара, па рачунају да је време да испијемо и горку чашицу. Људи размишљају као и ми што мислимо шта ће да буде и долази да ми то можемо потрошити и на друге цељи и изгледа, да ми један другоме не верујемо, а тражимо од једне куће, да нам она верује, и чекајући са свих страна, да нам дођу лепе понуде, ми стојпмо без зајма. Овај зајам да смо правнли нре 10 година, имали бих га бољи, а сад неможемо бољи курс добити, а будите уверени, да га ми после 10 година а не после 2 године дана нећемо новољнији добити, И с тога ја не знам, кад имамо ову понуду, за што је не би примили, а ако нсћемо, онда да дижемо руке од тога, да ћемо да правимо канализацију, кејове, антриоте модерне јавне установе и т. д. па оставимо варош у стању каквом је сад. А ја мислим, да би боље било, да зајам узмемо и да све то направимо, јер ће онда свачија кућа и имање више вредети него ли данас, и да ће се онда и са стране људи грабити да се доселе да живе, као у вароши чистој и модерној. А овако ако остане, онда немојте да нам је чудно да је све мање света, него што би требало да га буде. И опет ионављам, да је крајње време, да овај зајам учинимо према закону. Који неће и који не пристаје на то и који мисли да остави Београд у овоме мртвилу, ја држим да је то неразмишљен човек, и ништа друго. (Жагор) Милан МаринковиК. Господо, ми смо последње седнице казали, да се ова понуда литограФише и разда одборницима. То је и било и ми смо требали да решвмо: примамо лије у начелу, па ако је примамо, онда да се унустимо у специјалну дебату. У осталом штете није, што су говорила господа, да се ствар мало расветли. Само ја не разумем, што није све урађено што је претходно нужно. Ми узимамо зајам за један претходан посао а нама није казано : ово је скица тога иосла, ово ће од нрилике коштати, и оволико ће се годишње на те радове издавати, него, оди ти и донеси нара, па ћемо ми то после наћи, за што ћемо да трошимо. Боље би било да су претходно ти радови свршени, па тек онда да узимамо зајам, па да знамо колико нам и кад новаца треба, а да не узимамо и оно и што нам не треба. Не треба се бојати да зајам нећемо добити, тога ће бити док смо год ми овако незадужени. У осталом, ми смо могли да до сада депонујемо приход од трошарине и имали би око 4.000.000 дпн. код Народ. Банке, те би с тим могли радове отпочети, али ми то нисмо учинили. С тога да се не би дебата одужавала, иошто је доста говорено, ја сам за то, да се гласа: за или нротпв, па свршена ствар. (Чује се: да се реши:) Никола БошковиИ — Ја ћу само две три речи да допуним свој говор, у колико мало пре није

био потпун. Не могу да замерим г. Мих. Павловићу као сгаријем и чувенијем и од меие. Част и ноштонање што је казао. да ја нисам разумео ствар, а видеће се доцттије, јесам ли јо разумео Српека иословица кажо: „Копац дело краси." а мони сс чини да сам ја као прост боље израчунао, него- ли г. Павловић. Кад сам казао, да ттије 3 пего 6 на 100, ја сам импо нрост рачун. Ми ћемо илаћати интерос и отплату у злату, а па трошарини примаћемо крајцарице и нркакве никлиће, а ја сам рачунао у интерес и оне 14 на 100 шконта, у колико добијамо мање новаца испод 100. То сам ттмао да кажсм. Мих. ИавловиК — Госиодо, г. Пикола Бошковић као што сам мало нре казао не разуме ову ствар. а г. Л>уба мора да је погрешио или је рђаво схватио мој говор и ја морам да га исправим, јер ја сам казао, да ћемо ми дохоцима кад се изграде ове ствари општини моћи да гарантујемо за нови зајам, који би нам општини требао, а не да ће они тражити (не чује се од жагора). Односно онога што је г. Тића говорио да нема места конверзији рачуница јасно каже, ми овоме дајсмо за 10,000.000 злата 11,500.000. Претпоставимо да се та сума конвертира носле 10 година, додајмо тој суми 2 по 100, то чини 200.000 или 1,700 000 према сфсктивно иримљеној суми. Али ако би ми успели да за осталих 40 година дуговања смањимо интерес од б на 4 по 100, то би имало 4,000.000 и више не рачунајућн интерес на интерес, конверзпја би лакле и у таком случају била, га нас корисна. И ја то кажем кад буду наше облигације а1рап, да н у том случају онштипа може да ћари. Јосиф Јовановић — Кад се овде хоке да створп нешто не само у појединостима не само у оиште него за једну општнну београдску (претпостављам то на нрвом месту) општина београдска стоји па првом ступњу у целој Србији и кад је то тако како ја разумем, а нећу да спорим ни оСталима да мисле и иротивио, онда ја никако не могу да се помирим с мојом савесношћу да изведем тај услов да се може одобрити ово овако и на овај начин како се предлаже а то је с овога гледишта. Ми данас требамо пзвесну суму новаца на паше уређење и као наша оиштина и ми треба да то извршимо у корист тако рећи самих наших житеља. Ми хоћемо да створимо зајам за 50 година и ако ћемо да га усавршимо за 10 година и ако ми нлаћамо а1рап. (жагор; чује се: не говори кад незнаш шта хо ћеш! опет жагор!) Ми плаћамо ни више ни мање него оно што тако рећн не треба да платимо. И кад тако рећи све то треба даучинимо, онда ми идемо на то, да сами себе метеемо у положај за какав ми нисмо данас. И не само данас него не стоји ни за доцније да ћемо доћи у положај такав да се овако тако рећи с неповерењем на нас гледа, међу тим ми морамо да испуњавамо уговор за 50 година и да плаћамо интерес; а то је једна таква стварност за коју ми тако рећи морамо да свршимо те наше радове тако рећи .за 6 и 8 година, па, не би морали да, плаћамо за 50 година. Пошто нама није цељ да пошто по то добијемо тај новац ја сам апсолутно противан овој понуди (да се реши!) Димитрије МилојевиК — Овде је пало вазда разлога са сваке стране, те смо скоро исцрпели све довољно. Изгледа некој господи то дд ми овде и нетребамо зајма (чује се: није истина!) Бар мени тако изгледа. Госнодо, ми имамо два инжнњера — Линдлеја и Чокеја, који су с нами погодили да нам планове израде, а — што ће коштати, које плаће, које за биро, око 15.000 дин. годишње што чини за 5 година док се сви радови сврше 60.000 дин. Ти људи чекају да се потпише од министарства