Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XIV.

НЕДЕЈБА 17. НОВЕМБРА 1896.

БРОЈ 46.

излазе н:ед ељн:о т зз јј, љ. хз : - хх -*г гг

Ц е н а ; За Србију на годину 6 динара на нола године 3 „ За стране земље на годину 9

ЦБНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТДЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНДИЈЕ НА УРЕДНИКА

РУКОПИСИ НВ ВРАЋАЈУ СЕ — НЕПЛАТх,ЕНА ПИСМА Нл ПРИ5ГА ЈУ СЕ

вш111ншш1п1

О Б Ј А В А По тач. 7., чл. 89. вакона о устројству војске има ош штина београдска да од својих грађана прикупи и војеној вла* сти преда 192.793 06 дин., аа коју ће се суму набавити стројни коњи за попуну артиљерије редовне војске, као и јахаћи коњи за сиромашне обвезнике редо> вне војске. Да би се ова сума ирику* пила од грађана, који по по* менутом закону имају да под* несу овај терет, пореско одељење управе вароши Београда утвр* дило је стопу приреза од 2б°| 0 од непосредне порезе. Овај прирез од 28°| 0 имају да поднесу сви грађани бео*

градски, који плаћају 30 динара непосредне норезе па на .вигае, од којих се изузимају активни и резервни оФицири. Цела се ова су^ма приреза има прикупити и војној власти предати до краја о. г. Прикупљање овога приреза поверено је иорезницима за ва* рош Београд, који еу већ отпочели наплату. Суд општине београдске об* јављује ово грађанетву и пози* ва га да се плаћањем овога при* реза одазове својој ' грађанској дужности. Од суда општине београдске 1. октобра 1896. г. АБр. 8228.

РАД 0ПШТИНСК0Г 0ДБ0РА РЕДОВНИ САСТАНАК 7. новембра 1896. год. Председавао чдан суда Јов. Антонијевић од одборника били: г.г. Н. Спасић, Љуб. Марковић, Благоје Милошевић, Михајло Михајловић, Н. Антоновић, Д-р Марко Николић, Стеван П. Поповић, Дамњан Стојковић, Ђорђе Димитријевић, Јанаћ Костандиновић, Влад Ђорђевић, Д-р. Војислав М. Суботић, Јарослав Безуха, Дим. Милојевић. I Прочитан је заиисник одборских одлука седнице држане 29. октобра 1896. год. и оддуци КЊБр. 565. учињена је допуна, да се решење одборско исплати оштете Ђорђу Гинићу изврши тек онда, кад се потпуно нивелисање на томе месту изврши. П По прочитању акта унраве вар. Београда и љених одељка, АБр. 9621, 9489, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су доброг владања и доброг имовног стања Петар Стојковић марв. трг. и Димитрије Најдановић, марв. трг.; да су доброг владања и сиротног имовног стања

КРАЈБ УРОШ 1 БЕЛИКИ ПСТОРПСКА РАСПРАВА

Мото: Сге<1еге ипа соаа, регсће 81 е и(Шо <Цг1а е регсће поп 81 е ауи<;о сига бј езат1паг1а, (а 1огко а1Гипе1«ио ЛеП'иото. Ј.еорагсИ НАПИСАМ : П. Ј. ГРЕБЕНАРОВИЋ и Т. КОБЛИШЕА

(Ло ареиоруци Академијског Савета Велике Школе ова је расарава награђена нарочитом видовданском. наградом оиштине београдске у 1895. год.Ј

КРАЉ УРОШ I ВЕЛИКИ Ројјење — Стуиање на аресто — Свађа и мир са Дубровчанима до 1244. г.

Да је краљ Урош I синСтеФана Првовенчаног о том нема сумње; но пошто знамо да је се Првовенчани два пута женио^ 1 ) настаје питање које још и данас није потпуно решено: од које је жене његове син (!) Иван Павловић вели да се је он четири пута женио; но о овом на другом меету.

Урош I? Знамо да је прва жена Првовенчанога била Јевдохија кћи Алексија II Анђела Комнена с којом се јеожениојош за живота свога оца, а по свој прилици после оног пораза наМарици(1190—1191).(') Но, пошто је ову услед неуредног живота отерао (1200—1201),(' 2 ) оженио се по други пут 1217. г. Аном унуком Конрадина дужда млетачког. Кад знамо као посигурно ово т. ј. да је се Првовенчани двапут женио као и то чију је кћер првом а чију другом женидбом узео, да покушамо расправити, ако не потпуно а оно бар приближно, напред истакнуто питање. Али пре но што учинимо мислимо да неће бити рђаво изнети најпре мишљење које данас влада готово код свију наших и страних историка. Многи наши историци тврде да је Урош син Првовенчанога од Јевдохије, што се и слаже са некима који веле да јеон ступио на престо у својој четрдесет трећој години,( 3 ) јер би изашло да је Урош за(!) Глаеник БУИ 8 .165; Љубић: орјз јико81. ноу . 8. 27. ( 2 ) Јевдохија се после овог удавала још два пута: први јој је муж био неки МурзоФил, а други деспот Лав Згур ( 3 ) П. Срећк.: Пет. Срб. II в. 231.

иста рођен некако пре 1202. г. у које време нада баш и отеривање Јевдохијино. Али настаје питање: кад је онда могао бити рођен Предислав за кога се тврди да је четврти син Првовенчанога? Пошто се пак зна посигурно да је Предислав синПрвовенчанога, значило би да овај није одпрве жене, Јевдохије, већ од друге Ане, што у ствари није а из разлога које ниже наводимо. Због овога намеће нам се мишљење да Урош не само није рођен у ово време, но шта више вероватно је, да он није ни син Јевдохије, већ од друге жене Првовенчанога Ане млечанке што тврди и Пејачевић.^ 1 ) Да ово мислимо наводе нас и следећи разлози: 1) БиограФ Урошев, Доментијан говорећи о њему вели да је он „најмлађи син Првовенчанога,"( 2 ) по ком би изашло да је Предисћав трећи син Првовенчаног а не четврти. 2) Дубровчани шаљући свог посланика Марсела Ђорђа к Урошу 1252. г. напомињу му да га опомене како је и он по мајци млечиА, и да га моли да поради љу( Ј ) Пејачевић.: Шз1 ћиг. ес! 8. 209. ( 2 ) .....младЈшшвш синб В 1> ввсеи братии (домен. 116 и 344.)