Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. ХУ.

НЕДЕЉА 19 .1АН.УАГА 1897.

БРОЈ 4

д хз: - п чег гг

ИЗЛАЗЕ КЕДЕЉНО Т Ц е н а : За Србпју на годину 6 линара на нола године з „ За стране земље на годину 9 »

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ претплату ваља слати упутпицом на општински суд а све кореспонденције на уредника РУКОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ — ИЕИЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Н А Р Е Д Б А Командант дунавске обласне дивизије актом од 10 јануара 1897 год. Бр 31 известио је угграку вар. Београда, да је забрањен пролазак кроз војена стрелишта г*,а бањичком брду, и да се сваки онај, који буде непослушан према овој забрани, хватати од стране војене и предавати полициским властима ради изрицања казне. На основу овога управа вар. Београда ПараР/ује. забрањује се свакоме без разлике пролазак кроз војена стрелишта на бањичком брду. Сваки, који против ове наредбе поступи. биће кажњен по §-у 327 крив. закона. Од управе вар. Београда, 14 јануара 1897 год Бр. 628.

Н А 3 Н А Њ Е На основу одељка код г. члана 6 и 7 правила о новом гробљу, Суд београдске општине овим објављује свима онима који | имају сарањених сродника на новоме гро- I

КРАЉ УРОШ 1 ВЕЛИКИ ИСТОРИСКА РАСПРАВА Мото: СгеЗеге ина соза, регсће 81 е и(Ц1о 11јг1а е регсће поп 81 е ауи1о сига (П езат!паг1а, Са Јог1о а1ГиНе1еМо (1е1Гиошо. ТеорагЛг написали: П. Ј. ГРЕБЕНАРОВИИ и Т. КОБЛИШКА (Ло иреиоруци Академијског Савета Велике ХПколе ова је расирава награђена нарочитом видовданском наградом оаштине бео1радске у 1895. год.Ј (наставак) Тај искупљени сабор избере за свог владаоца брата(?) Урошевог, кога назове: „цар Константин Асен." У Правади пак задржи се Мица зет Михаилов, али на њега нападне новоизабрани цар Консгантин с помоћу војске братљеве(?). Кад се Мица није могао да одбрани, ступи у преговоре с царем Теодором никејским, уступи Грцима бугарски град Месеврију, утекне у Азију и добије од Тодора велики спахилук код Трије и Скамандре. Мица је имао право на бугарски престо но својој супрузи сестри Михаиловој. Супруга пак новоиза-

бљу, да је истекао рок првом „турнусу" 1886 - 1896 првог јануара ове године и да ће прекопавање старих гробова одпочети најдаље првог марта ове годнне, пошто су скоро све парцеле попуњене. Прекопавање ће се вршити оним редом. којим је укопавање одпочето без обзнра да ли је гроб плаћен или је дат бесплатно. Јер према одељку под А. члана 4. правила нико нема права својине земљишта на новоме гробљу но само привремену службеност. Но ко оће и даље да задржи гроб својих упокојених сродника и пријатеља, може то учинити. ако плати: I. Сву до 1. јануара ове године неплаћену таксу за одржавање која је два динара годишње за велики гроб а један дин. за мали гроб. П. Таксу за обнов турнуса, која је: а) за гроб мали за лица испод десет година дин. 6.б) за гроб велики преко десет година дин. 10.Таксу ову наплаћиваће благајница београдске општине сваког радног дана од

8—12 пре подне и 2—5 по подне а празником до 11 сати пре подне. Од суда онштине београдске, 15 јануара 1897 АБр. 248 у Београду.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РЕДОВНИ САСТАНАК 0 јануара 1897 год. Председавао председник г. Ник. Д. Стеиановић; нрисустдовали чданови суда г.г. Ник. Трпезић иЈон. Антонијевић; одборника били: г.г. Драгутин Д. Вешчкоаић, Влад. Чортановић, Р. Драговић, М. 0. Петровић, Стеван Максимовић, Д. Ћирковић, Дим. Довијанић, Др. Марко Николић, Ђ. Димитријевић, Бран. Ј. Рајић, Ђ. Р. Одавић, Љуб. Живковић, Евг. Чоловић, Љуб. Марковић, И. Козлић, И. Антоновић, М. Капетановић,Милутин Ј. Марковић, Д. М. Хорђевић, 'В. Милијашеви!., С. Ј. Азријел. I Нрочитан је записник одборских одлука седнице држане 2. јануара 1897. год. и примљен је без измена. II По нрочитању акта управе вар. Веограда и њеких одсљака АБр. 22 и 23, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио,

браног цара Константина (ВладиславаГ!) није била законита кћер цара Асена II, за то Константин, да би стекао онако исто законито право на блгарски престо какво је имао Мица, отпусти своју прву суиругу (Болеславу) и пошље у заточење у Азију у државу цара Теодора, а узме за жену Ирину кћер императора Никејског Тодора сестричину цара бугарског Михаила, унуку цара Асена II. Таким начином он се изравна у правима на престо са Мицом и закључи мир са никејским имиератором Ступајући на блгарски престо брат краља Уроша ,придружиБлгарији оне српске земље око Битоша, над којима је владао. Овом приликом потпадне нод блгарску круну и држава Кала'ћна, братучеда царева и унука краља Првовенчанога. За то се вели у натпису бојанске цркве, да је она зидана пре, а измолована за време цара блгарског Константина. Тако су придружене Блгарији српске земље над којима је владао син Техов, за то и нема у споменицима забележено, да је ове земље освајао ма који блгарски цар. За потврду ове истине доста је напоменутц да се догађали сукоби између Блга])ије и Никејаца и да се

граничило никејско царство са блгарским у површју р. Марице, Охрида и Меленика, али никада око Витоше. Што је Урош попео на блг. просто свог брата тим је самим осигурао престо српске краљевине својој деци, раширио државне границе до Дибре и заузео доминирајући положај на балканском полуострву, а у исто доба уметуо у своју титулу „гех Ви1§-агит" или „с!их Ви^агит.'^ 1 ) Није за нас од велике важносги спорно питање у бугарској историји: да ли је после смрти Калиманове одмах изабрат Константин Тех, или је најпре био неки Мица па онда овај, с тога и не сматрамо за нужно о, овом дуљити нашу расправу. Наиоменућемо само то, да П. Срећковић ставља Константинов избор у 1259 г., дакле да се овај догаћај десио иосле рата између Никејаца и епирског деспота Михаила с којим је био у савезу наш краљ Урош(' 2 ) (') II. Срећхокић, иет. срп. н. 8. 150. (-) Да ово мислимо наводи нас и то што Срећковић на завршетку овог догађаја пита: „Али куд се део краљ Урош и љегова војска'? Шта га приморало да се уклони од Нрилина после опих сјајних успеха? Зашто је нчпустио прилепска бојна п«>ља? и као одговор на то даје, дч је томе уиро.-с смрт Михаила II Асена, зета љеговог.