Београдске општинске новине

Број 6 дожена ни I ни II уплата за ове удеонице, на моли председника да би изволео наредити, да се што нре положи друштву бар прва уплата, ако не би било могућно положити обе. Председник је изјавио, да нису до сада положене друштву ове уплате због оскудице у новцу али да ће наредити, да се прва уплата неизоставно положи друштву Фебруара месеца а друга после неколико месеци. III По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АВр. 229, 181 и 223, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Петар Савић књижар овд. доброг владања и сиротног имовног сгања ; да су му непознати Милован Ранцић патролџија и Јован Димитријевић надничар. IV Председник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По нрочитаљу тих молба СтБр. 101 и 114 одбор је изјавио мишљење, да се Перки Атанацковићевој и Васи С. Араницком може дати тражено уверење о њиховом породичном односу. V По прочитању протокола лицитације АБр. 326 држане за давање под закуп леденице код текије, на којој није било лицитаната и по прочитању накнадних понуда Петка Трајановића АБр. 9181)96 и Крсте И. Поповића АБр. 10996Ј96 одбор је одлучио, да се за давање под закуп ове леденице држи ужа лицитација између накнадних понуђача Петка Трајановића и Крсте И. Поповића. VI По прочитању протокола лвцитације АБр. 371 држане за давање под закуп општинског земљишта званог „Стари сењак," одбор је решио, да се општинско земљиште „стари се-

22 —

1 њак изда под трогодишњи закуп од 1 јануара 1897 до 1 јануара 1900 год. по прописаним погодбама Петру Димитријевићу овд., по цену од две стотине динара годишње. VII Председник износи одбору на решење акт господина министра војеног АБр. 224, којим се тражи, да одбор одреди лица, која ће прегледати ствари што се за војену гштребу набављају. Одбор је одлучио, да суд општински поднесе одбору у у првој седници кавдидате за избор ових прегледача. VIII Председник извештава одбор да г. Ђорђе М. Станојевић, председник надзорне комисије за осветлење и трамвај, подноси извештај о досадашњем раду комисије и о стању тих установа. По прочитању тога извештаја одбор је решио, прима се к знању овај извештај с тим, да се поједина истакнута питања у истоме поступно стављају на дневни ред ради решавања а о установљавању нове нретплатне листе за приватне потрошаче електричне струје за осветљавање, да се решава у првој седници за овом. Да се овај извештај штампа у општем извештају, који ће се издати. IX Председник износи одбору на решење предмет о исплати досуђене оштете Ђорђу Гинићу судији заједно са опширним извештајем општинског правозаступника по тој ствари. По прочитању тога извештаја АБр. 253 одбор је решио, да целу ову ствар заједно са извепттајем правозаступника проуче и поднесу одбору извештај одборници г. г. Милутин Ј. Марковић, Љуб. Живковић и Бранимир Ј. Рајић и општински правозаступник г. Н. Трпезић.

Год. XV

редовни састанак 23 јануара 1897 год. Председавао председаик г. Ннк II. Пашић; присуствовао члан суда г. Н Трпезић; од одборника били: г. г. >1. Тодоровић, Р. Драговић, Сгеван Миљковић, Д. М. Ђорђевић, М. Штрбић, К. С. Караџић, Д Стојковић, И. Козлић, М. 0. Петровић, Н. Р. Половић, Ђ. Р. Одавић, Сава М.*Џевајровић, Д. 'Вирковић, Голуб С. Јанић, Д-р Марко Т. Леко, Т Селесковић, Гаврило Бркић, Н. Спасић, М. Капетановић, Влад. Чортановић, Влад. М. Ђорђевић, М. Савчић, Д. Д. Величковић, Д-р Лаза Пачу. Евг. М. Чоловић, Тод. Ј. Мијаиловић, Ђ. Милијашевић, Милугин Ј Марковић, Бран. Ј. Рајић, Љуб. Живковић, Ђ. Димитријевић. I Прочитан је записннк одборских одлука седнице држане 17 јануара 1897 год. и у одлуци КЊБр. 32 учињена је допуна да се извештај надзорне комисије за осветлење и трамвај штампа као додатак годишњем извештају о целокупном раду општинском, који ће се издати. II 5 овој седници положио је заклетву на одборничку дужност г. Д р Марко Т. Леко, који је био спречен, да то раније учини. III По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр 281, 335, 303, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Станко Стошик предузимач овд. доброг владања и доброг имовног стања да су Младен Маринковић писар и Живојин Констандиновић званичник управе вар. Београда доброг владања и средњегимовног стања: да му је Васа ТуФегџић, скитница непознат. IV Нредседник износи одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молби Ст.Бр. 182 и 202, одбор је изјавио мишљење

живео и владао око Витоша, јер они ту немају никаквих заједничких интереса па да због тога дођу у сукоб. Ова листина може бити истинита и имати смисао само тако, ако је Владислав владао у њиховој близини, дакле у Зети, што нам изгледа вероватније. Прехла овом мислимо да је Срећковић знајући да је Конст. Тех живео око Витоша, ради својих комбинација спојио две личности у једну и тврди да је Конст. Тех наш краљ Владислав. Назив пак Урошев гех или с1их Ви1^агогига потекао је из истога разлога и ради потврде овога било му је добродошло погрешно мишљење Лулакија. Није нама била намера говорити толико о Константину Теху, том новоизабраном бугарском цару, али пошто се ствар и нехотице само по себи одуљила, нека нам бар буде дозвољено, да и ми о њој кажемо своје мишљење. А оно је: 1) Да је Константин Тех, како он вели сам о себи, заиста унук Немањин, и то по оцу; 2) Да је за сада, док се временом не пронађе какав позитивнији доказ, који ће ову ствар боље расветлити, вероватно, да

је он син онОг Тихомиља, сина Немањиног, за кога Орбини каже да је био непосредни наследник Немањин и кога налазимо у једној генеалогији^ 1 ) да је владао само једну годину; 3) Да је, такође за сада, вероватно да је се тај Тихомиљ отишав у Бугарску, по свој прилици отеран, оженио некаквом бугарском принпезом; 4) Да је из тог брака рођена ова баснословна личност" Константин Тех, и напослетку; 5) Да је онај Калојан који се спомиње у натпису цркве Бојанске, могао само онда бити братучед владајућем цару, Константину Теху, ако се усвоји претпоставка, да је он рођен из брака сестре( 3 ) Тихоми-

(!) Бч Вгевпе. (?) Треба имати на уму, да су деда од два брата, међу собом братанци, братапице, а од две сестре сестрићи, сестричине. Овакво је прецазније разликовање; но ми имамо и аа један и за други случај једну ошпту реч: братучеди. Ово помин.емо за то, што смо приметили да и озбиљнији људи могу и нехотице погрешити > значењу ове речи, па «м после услед те нехотично погрешке изађе резултат истраживања, коме се ни сами нису може бити надали. Тако према Павловићевом закљ/чку излизи ^а је Калојан не братучед већ синовац бугар. цара Константина Теха, а тим долази у сукоб са оним натписом на цркви Бојанској.

љеве жене, која је се удала по свој прилици за некаквог виђенијег Бугарина, што је врло вероватно. Из овога последњега лако је нама протумачити онај У оошев утицај на избор новога цара. Лако би нама било протумачити за то, што се може мислити да су Урошу налагали државни интереси државе, да постављајући на бугарски престо свога рођака, обезбеди и себе и државу са те стране како би могао лакше обратити пажњу на север и југ своје краљевине. С тога је гледао да на бугарски престо дође његов братучед Константин Тих, као ближи рођак, а не Калојан или који други који су такође по женској линији имали право на бугарски престо.

(Наставиће се)