Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XV.

НЕДЕЈБА 9 ФЕВРУАРА 1897.

БРОЈ 7

ИЗЛАЗБ 7ЕДАН-ПЗ"Т Ц е н а :

За Србију на годину . . на 110ла године . За страие земље на годину

6 ДИНАРА 3 „ 9 „

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШТИНСКН СУД А СВЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ НА УРВДНИКА

РУЕОПИСИ НЕ ВРАЂАЈУ СЕ. — НЕПЛАЂЕНА НИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

Београд, 8 Фебруара 1897 Њено 1»еличанстно Краљица Наталија приспела је у Беотрад јуче, 7 ов. м., у 8 ј часова пре подне брзим источним возом. Љегово Величанство Краљ изволео је доћи на железничку станицу у сусрет Својој узвишеној Матери. При дочеку на стаиици били су: госнода министри, државии великодостојници, уиравитељ вароши, председник општине са одбором, управа и чланице женског друштва и много одличних грађана, који су сви поздравили Њено Величанство при изласку из воза са „Живела".

С Т Е Ч А Ј На основу решења одбора од 31 јануара 1897 год. Суд општински расписује стечај за правозаступничко место општине београдске. Она господа п])авозаступници, која компетирају на то место, треба да поднесу Председпиштву општине до 25 ов. м. закључно понуде и да озпаче у њима хонораре које траже годишње.

Дужности правозаступника општинског у главном ове су : да општину по свима њеним парницама код судова и других земаљских власти заступа и брани; да по свима предметима и пословима општинским, који му се упуте, даје сгручно мишљење и савете Суду и одбору општинском; да проучава и подноси извештаје по свима актима, које му председник општине, суд или одбор општински упути; да као правно лице учествује у свима комисијама које одреди председник, суд или одбор; да сваког дана у одре1)ено време буде у суду општинском, да ради општинске послове, који су му на рад дати и да нове ирима; да по потреби присуствује седницама одборским и даје потребна обавештења. Избор Ке извршити одбор општинскн у смислу чл. 66 тач. 3 закона о устројству општина и општинских власти, водећи рачуна и о личности понуђача и о величини траженог хонорара. Од Суда општине београдске 5 ч>ебруара 1897 АБр. 597.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА РЕДОВНИ САСТАНАК 23 јануара 1897 год. (Свршотак) Председавао нредседник г. Ник II. Пашаћ; присуствовао члан суда г. Н. Трпезић; од одборника били: г. г. М. Тодоровић, Р. ДраговиЈ), Сгеван Мил>кови11, Д. М. 'Бор^евић, М. Штрбић, К. С. Караџић, Д. Стојковић, И. Козлић, М. 0. Петровић, II. Р. Поновић, 'II. Р. Одавић, Савг М. Џевајровић, Д. Ћирковић, Голуб С. Јанић, Д-р Марко Т. Леко, Т. Седесковић, Гаврило Бркић, Н. Спасић, М. Капетановић, Влад. Чортановић, Влад. М. Ћорђевић, М. Савчић, Д. Д. Величковнћ, Д-р Лаза Пачу, Евг. М. Чоловић, Тод. Ј. Мијаиловић, Ђ. Милијашевик, Милугин Ј Марковић, Вран. Ј. Рајић, .1)уб. Живковић, Ђ ДиматрвјевиК.

. V По прочитању нротокола уже лицитације АБр. 330 држане за давање под закуп општинске леденице код Текије, одбор је решио, да се општинска леденица код Текије изда под двогодишњи закуп од 1 новембра 1896 до 1 новембра 1898 год. по прописаним погодбама Петку Тројановићу, овд. за годишњу цену од сто деведесет динара и пет пара.

О КУГИ Куга (РеаШепШц Реа!, Е1еуге (1и Бе\ т ап1; и т.д.) јесте заразна болест, код које долази јака малаксалост, тешко дисање, грозница и запалење лимФалних жљезда. Коих, Анђег§' и др. мисле да је легло куги у Азији нзмеђу 31 и 32 степена северне ширине. Пре се држало да јој је гњездо у Месопотамији, где у граду НецеФу (Меа;јеГј стално влада и од времена на време отме маха ширећи се као епидемија на све стране. По познато је још из старијих података да ово место у Азији није једина домовина ове страшне заразе. У Китају и Пндији није она ретка болест и како је између ових земаља велики саобраћај, то ее она у епидемијама често простире из Китаја у Индију или обратно. Куга је као заразна болест одавно позната. Орибазијус лекар цара -Јулијуса описао је, да је била позната још при крају 2 столсћа пре Христа, а у старом веку знало се да она обично долази из небеске царевине Китаја и Кине. У Европи је први цут била велика епидемија (пан-

демија) куге у 6 столећу после Христа. Тада је пренесена из Египта, Сиријеи Палестине. Више од 50 година беснела је ова страигаа зараза у Европи, сатирући на све стране становништво њено, остављајући за собом пустош и несрећу. Затим позната је у Еврони велика епидемија у 14 столећу, када се била распрострла готово по целом свету. Од тада, па до 17 столећа јављала се куга више пута у Европи, нарочито при крају тога столећа, када је опустошила многе крајеве њене. Онда је нестало из Европе, само је кад и кад долазила до балканског полуострва. Последњи пут је била мала епидемија куге зими између 1878 и 79 године у Русији, Астраханској Губернији, но благодарећи енергичним мерама руске државе ту је одмах п угушена. Куга не штеди никога; она и људе и стоку сатире као никоја друга болест. Шири се брже но колера. Најповољније јој је земљиште за распростирање нечистоКа, трулеж органских материја, смрад, устајале воде и баруштине. једном речи све рђаве санитетске прилике. Кад би дошла у Веоград, како ми у таквим сани-

тетским приликама доста изобилујемо, тешко би се С нама раставила. Куга је била до скоро врло мало научно испитана и иозната. Тек од епидемије њене у Хонг-Конгу 1894 године тачније су је испитали Еитасато, Јерзен и Аојама. Они су у отеченим жљездама, крви и унутарњим органима (слезини, јетриј оболелих нашли један мали бацил, за који су, каламљењем животиња, доказали да јеузрок и носилац ове страшне болести. Бацили куге по Китасату и Лерзену најбоље напредују и распростиру се у влажним и мрачним просторијама. Кад се бацили исуше, угину после 4 дана, а сунчева светлост их убија после 4—5 сахата. По Аојаму не постоји кужна атмосФера као код богиња, шарлаха и других екзантема. Куга се распростире као и колера додиром заражених ствари, одела и т. д. Јерзен је нашао кугиних бацила на кри.тима мува. Само је инвазија бацила у човечији организам другим путем и начином, но што је то случај код колере. Секцијом умрлих од куге налазио је Аојама увек лимФалне жљезде под кожом и то у препони и под пазухом најјаче аФи-