Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД. XV.

9 МАРТА 1897.

БРОЈ 11

ИЗДАЗЕ НЕДЕЉНО ТЕ Д АН-П^Т

Ц е н а

За Србију нд годину . . . нд иолд године . За стране земље нд годину

6 диндра 3 ,7 9 „

ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСИМА 6 ПАРА ДИНАРСКИХ ОД ВРСТЕ ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИДОМ НА ОПШТИНСКИ СУД А СВЕ КОРЕСПОПДЕНЦИЈЕ НА УРЕДНИКА

РУКОПИСИ НЕ ВРАЋА.ГУ СВ. - ИЕИЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ИРИМАЈ.У СЕ

0 Б Ј А В А Ксмандант VII пуковског округа, актом својим од 25 Фебруара о. г. № 1891, доставио је суду општине београд. предпис г. министра војеног од 19 Фебруара, о. г. ЕМ 1207 којим се наређује : 1, Да сви резервисти редовне војске, у с&учају позива на вежбу, понесу собом ирописну своју обућу у добром стању, а тако исто и по један копоран израђен од сукна боје затворене, — црна илп мрка; а обвезници неборци још по један пар опанака у резерви, сем тога неборци да дођу на вежбу у свом прописном оделу, било то чохано или сукнено, само да је затворене боје. 2, Сви обвезници I позива народне војске да набаве у што краћем року одело прописно за њих, како би, у случају позива, могли на вежбу доћи са прописним оделом. 3, Да сви обвезници рсдовне и 1-ог позива народне војске одмах набаве и, у случају позива на вежбу, собом понесу по једну торбу са упртачима (то]»бу упртачу)

за ношење резервне хране, резервне муниције и других ситница. Ширина ове торбе треба даје25—30 сантиметара а дужина 30—35 сантиметара, но у опште толика и такових размера, да напуњена лепо и угодно належе на леђа. 4, Да резервисти у опште не долазе на вежбу у дугачким кошуљама од кудељног платна, пошто се због њихове гломазности цепају панталоне приликом облачења већ нека собом понесу краће кошуље. Од суда општине града Београда, 1 марта 1897 г. ОВБр. 356, Београд.

Н А 3 Н А Њ Е На основу одељка код г. члана 6 и 7 правила о новом гробљу, Суд београдске општине овим објављује свима онима који имају сарањених сродника на новоме гробљу, да је истекао рок првом „турнусу" 1886 — 1896 првог јануара ове године и да ће прекопавање старих гробова одпочети најдаље првог марта ове године, пошто су скоро све парцеле попуњене.

Прекопавање ће се вршити оним редом, којим је укопавање одпочето без обзира да ли је гроб плаћен или је дат бесплатно. Јер према одељку под А. члана 4. правила нико нема права својине земљишта на новоме гробљу но само привремену службеност. Но ко оће и даље да задржи гроб својих упокојених сродника и пријатеља, може то учинити, ако плати: I. Сву до 1. јануара ове године неплаћену таксу за одржавање која је два динара годишње за велики гроб а једандин. за мали гроб. II. Таксу за обнов турнуса, која је: а) за гроб мали за лица испод десет година дин. 6.б) за гроб велики преко десет година дин. 10.Таксу ову наплаћиваће благајница београдске општине сваког радног дана од 8—12 пре подне и 2—5 по подне а празником до 11 сати пре подне. Од суда општине београдске. 15 јануара 1897 АБр. 248 у Београду.

КРЛЉ УРОШ I ВЕЛИКИ ИСТОРИСКА РАСПРАВА Мото: СгеЛеге ипа соза, регсће 81 е шЈНо Дјг1а е регсће поп 81 е ауи4о сига (1ј еванипаг1а, Са 4ог4о а1Гш1е1еио <1е1Гиогао. ^еорагт написали : П. Ј. ГРЕБЕНАРОВИИ и Т. КОБЛИШКА (IIо ареаоруци Академијског Савета Велике Школе ова је расарава награђена нарочитом видовданскоп наградом оаштине бео^радске у 1895. год.Ј (наставак) Из овога дознајемо да су том приликом краљу Урошу заробљене две војсково1)е, од којих је један био зет његов, те је он морао уговарати да ове откупи за 800 марака, а скупоцен крст његовог зета, који су били такође одузели Маџари за 500 марака. Тако покушај краља Уроша за Мачву остане безуспешан. Урош се спомиње и доцније у поновљеној свађи између Стевана V сина Белина и Отокара II чешког. Тада се је и он поред осталих владалаца од стране Стеванове, потписао на уговору, који је био

после бесцшвног рата,( : ) утврђен између ове две завађене стране 3 јуна 1271 г.: Гга1гет побћчпп Пговвгиш, ге^ет 8ег\тае, е! б^ерћаппт, КПпт ели« Гшпогет ге^ет 8ег\тае, ^епегит побћчгт (у. Тћетег, Моп. Нип^. I. 8. 30). IV Урошеви преговори о савезу с Анжујцима и преговори о женидбп Мидутиновој. Крај владе Урошеве; његово отеривање с престола и смрг његова. — Краљица Јелена и њена смрт. (1267—1314) После смрти Тодора II Ласкара августа 1258 год. ступи на никејски иресто, малолетни син њсгов Јован IV под старатељством Музалона. Овога на скоро убије Михаило Палеолог и обећав да ће се заједно са царем дететом крунисати поста

( ! ) Ре881ег: 6е8с11. «1. ХЈп^. Ке1сћ. 8. 649. — Поред кра^.а Уроша нотиисали су се и : Француски краљ, краљ сицилиски, грчхи цар Михаило Иалеолог и његов син Авдроник; војвода краковски и сандолирски Болеслоч; муж СтеФанове сестре Јеленс, Паварски Херцог Хенрик, муж Стеванове сестре Кунегунде, мачванеко-босшски херцог Бела, бугарски десцот Светиелав и руски херцог Лав Даниловић са својом браћом, Метиславом и Василијем. сацар.(') Ступив Мпхаило на престо (1261 —1283) једпна му је сад мисао била да отргне Цариград из руку Латина. Та му се жеља испуни кад 1261 г. војвода никејске војске, ћесар Стратигопуло сасвим случајно уђе у Цариград. Балдвин II, који је преплашен изненадним нападом, умакао из Цариграда, доцније пренесе своја права на свога рођака, напуљског краља Карла I Анжуског, по уговору закљученом у Орвиесту (27 маја 1267 г.).(-) У то исто доба и папа дизаше, поновни крсташки рат против источњака и наговараше Карла Анжујског да зарати на Цариград. Карло пак, да би могао предузети овај рат тражаше са везнике, и нађе их међу Србима и Буга-" рима. Тада Краљ Урош, пошто је се био осигурао са севера и истока, науми да и по други пут покуша да прошири своју државу на југ, ступи у преговоре са Карлом сигурно утицајем Јелениним, која је, као што знамо била рођака Белдвину II, а по том и Карлу Анжујском.

(!) После кратког времена ослепи Јован IV и пре. дузме сам царску власт. ( 2 ) Макрга(,в: Из1 ,сек. о сл. вг. Хл . 21. 8