Београдске општинске новине

Бр, 12

Главинић, Д. Стојковаћ, Стеван Максимовић, Милан Капетановић, Милутин Ј. Марковић, Н. Р, Поповић, Сава М. Џеваировић, Т. Селесковић, 'Б. Димитријевић, М. 0. Иетровић, Н. Антоновић, Д Д. Величковић, Голуб С. Јанић, Ј. СтеФановић, Љуб. Мариовић, Мих Павловић, Љуб. Живковић, Вдад. М. Ђорђевић, Д. 'Иирковић, С. Ј. Азријел, Ђ. Милијашевић. I Прочитан је. заппсник одборских одлука седнице држане 1 марта 1897 год, и у оддуцп КЊБр. 100 учињена је допупа, да се тражи још и то, да одбор оп штинска буде наддежан да расматра и решава жадбе против разреза коморе. II По прочитању молбе Марије М. Манојдовића удове СтБр, 562, одбор је изјавио мишљење, да се молитељици може дати тражено уверење о њеном породичном односу. . III Председник опхитине изјављује, да је на дневном реду одређнвање плате првом чдану суда. Пошто је председник у гдавном издожио дужностп ирвог чдана суда, одбор је на преддог његов решно, да плата првом члану суда буде пет иљада динара годишње. Да се ова сума унесе у буџет расхода за ову 1897. год. IV Но прочитању акта господина министра грађевина АБр. 1191, одбор је на основу члана 5 закона грађевпнског за варош Београд решио, да члан грађевинског одбора при суду општине београдске будб Радован Ми ленковић предузимач и грађанин бео градски. V По прочитању преддога неколнцине одборника АБр. 1181, одбор је решио. да општина београдска од сада не даје туђе кауције у залогу за своју по требу. VI По прочитању предлога некодицино одбор■ ника АБр. 1182, одбор је репшо,

хаило-Бела; да је тај исти Растислав носле смрти свог зета Михаила бугарског, поставио на бугарски престо, носле Калимана, свог старијег сина и тек после овога дошао Конс/гантин Тех ( Ј ) Но можда ће нам се на ово нриметити: па .Бела је имао више кћери и могу^но је да једна од тих била удата за Уроша а друга за Растислава. Да би могли одговорити на ову примедбу, која би у овом случвју била свакако умесна, служи нам други разлог. Напред смо рекли да је Урош оженио свог старијег сина, Драгутина, ћерком Белинога сива Стевана V. и онда би изашло, да је се Урош оженио тетком Драгутинове жене, Катарине што према нашим и ондашњим и садањим канонима не би могло никако бити дозвољено. Па према томе ако би ово тврђење усвојили т-ј- тврђење да је Урош био ожењен ћерком Беле IV, што је на сваки начин ире моралобити, онда би изашло да Драгутин, син Урошев, није зет Стевана V; а пошто пак за ово друго имамо и сувише доказа у нашим старим писаним споменицима, да је дакле ово

(\) Аез81ег: Ије бевсћ, (1 ј ТТ н ^. ип<1, е1с.' 8.' 365,

да се од сада у име наплате троша ринске таксе не примају више менице, него да се кредит појединим дужницима може давати само на залогу саме робе или артија од вредности, које артије и држава као залогу прима. Односно рока датог почека има се управа општинске трошарине уирављати по законима и прописима царинским. VII Председник износи одбору на решење извештај одборског повереништва пзабратог у седници одборској од 28 децембра 1896, год. АБр. 10962 о томе, у којнм се улицама и какво зграде могу иодизати сходно чд. 15, и 19. зак. грађевннског за варош Београд, По прочитању тога нзвештаја АБр, 1409, одбор је решио, усваја се у свему овај извештај с овим изменама: а , да се у Ерцеговачкој улици не морају подизати двоспратне зграде; б., да се у улици Кнез Милошевој I подижу зграде по типу вила под том погодбом. да се не повлаче иза садање регулационе линије, пошто-се између исте и шеталишта надазе баштице, које пот; пуно одговарају намери и пропису члана 22 зак. грађевинског. в., у улици, на заиадном врачару, у којој је Пироћанчева вила, да се не морају иодизати виле. VIII У овој седницп одборској подожно је законом прописану заклетву новоизабрани првп члан суда г. Бран, Ј, Рајић. Одбор је примио к знању ово полагање за клетве. IX Председник износи одбору на решење молбу Ђорђа Николића бив. магазаџије, којом моди да му одбор опрости дуг, што има давати оиштнни на име аренде за право напдате таксе Фијакерске, кога је права Никодић био арендатор у 1894 год. ! друго непоби Т на истина, онла оно прво мора отпастиУ остадом, можда и ово није баш тако јак разлог да он не би могао изгубити вредност и бити побијен каквим јачим, непосреднии доказом; ади пошто таквога за сада још немамо наше је мишљење да краљ Урош не само иије био зет Беле IV, већ шта више да он нијебиониже њен до свог ступања напресто. Да се ово друго неби разумело рђаво односно година Урошевих,^) јер неки држе да је он сту нио на престо у својој четрдесет трећој годинн, претпостављамо да јеон син Првовенчанога од Ане Млечанке и да је према томе, кад је отерао свог брата, био младић око својих 25 година. Бећ краљицу Једену, или како историци веле другу жену Урошеву, не само да спомиње биограФ Данило него о њој налазимо помена и у осталим споменипима и листинама нашим. Данило казује, да је се краљ Урош оженио Јеленом после ступања на пресго и да је она рода Францускога: „тако и св благочвстивни

С) Јер би овде могло пасти питање.- како то да се Урош до својих 43 г. није још иикако женио;

По прочитању те модбе АБр. 554, Одборје с обзиром на по све сиротно стање молиочево, решио. да се сума од две иљаде шездесет и четири динара, што општина има при^ мати од Ђорђа Николића на име неплаћене аренде за право наплате таксе фијакерске, сматра за пропалу вересију и молилац Николић ослободи од сваке оба везе према општини сдносно овога дуга.

ЛИЦИТАЦИЈА Суд београдске општине држаће лицитацију за издавање под закуп: а), Два „киоска" у парку калимегданском, на дан 24 Марта ове године од 3-5 сахати по подне; и б), Земљишта више „ушћа" топчидерске реке, поред Саве, на дан 2 Априла ове године, од 3—5 сахати по подне. Обе ове лицитације вршиће се у канцеларији економног одељења, где се и услови могу видети. Позивају се лицитанти, да означених дана доћу и лицитира.ју. АБр. 1438 и 1442, — Од суда београд ске општине, 15 Марта 1897 године у Београду.

ПРИВРЕДА И ВИТЕШТВО Награде одгајивачима и поткивачима коња у Краљевини Србији. 1 За одгајиваче. Који од одгајивача коња у Краљевини < рбији докаже писменим уверењима Управи Српског По љопривредног Друштва у Београду, да је сам одгајио и држави за војну потребу продао два рудна коња затворених боја за пољску артиљерију, добиће награду, Награда првом пријавнику 500, а другом 400 динара. Рок за пријаву до краја 1903 године. Права на ове награде имају: по1етв женоу себћ отб племене царвска отб родаже Фроужвска рекомоуго благоч !>стивоум н христолгобивоуго кралицоу госпождоу №леноу.(') На другом пак месту: ,Сн1а благочестива1а и христолгобива1а. рекоу блаженаГа госпожда •едена 6б1 СТ отв племена Фраужчскаго. Двшти соушти славкниго родителго, вв велицћмв богатћствћ и славћ соуштема..- . вБдана бнст отб родитлго сво^его бнти подружи1е ведикомоу, сркбскоиоу кролго Оурату'.! 2 ) Чудновато да Данило казује само порекло њено, а не и чија је била кћи! Ну можда је ово прећутао с тога, што је мислио да је то било за оно време опште позната ствар, а није зар ни сањао какву би нам олакшицу учинио, да је и то казао, те се не би довијали на различите начине. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

(') Данило з! 81 (ђ Дапидо з: 581