Београдске општинске новине

њици, артиљрији, инжињерији, и осталим ситним частима и установама зарад Формирања у јединице, примања билета и смотре. Коњаници доћиће са коњима. II Обвезници свију јединица и установа који но годинама припадају првом позиву народне вотске (од 30 — 40 година старости) имају доћи на Тркадиште за рад саопштења где је ко уписати то: 26 ог Марта у 7 сати ххре подне они, чија имена почињу са писменима А. Б, и В Истог дана по хходне у 2 сата чија имена почињу са писменима Г и Д. 27-ог Марта у 7 сати пре подне они, чија имена почињу са писменима: Ђ, Е, Ж, 3, И и Ј. Истога дана у 2 сата по подне они, чија имена почињу са писменима: Е, Л и Љ. 28-ог Марта у 7 сати пре подне доћиће они, чија имена почињу са писмом М. Истог дана у 2 сата по подне, доћиће они, чија имена почињу са писменом: Н. 29-ог Марта у 7 сати пре нодне доћиће они, чија имена почињу са писме нима: 0, П, Р и С. Истог дана у 2 часа по подне доћиће они, чија имена почињу са писменима: Т, У, Ф, X, Ц, Тх, Ч и Ш. 30-ог Марта у 7 сати нре подне доћиће на Тркалиште сви они, којима је упис већ саопштен, а припадају само пешадији, ча рад Формирања чета, раздавања билета и смотре 31-ог Марта у 7 сати пре подне доћиће на Тркалиште сви они, којима је упис такође саопштен, а припадају коњици, артиљерији, инжињерији и осталим ситним деловима Коњаници доћиће са коњима.

III Обвезницн свију јединица и установа који по годинама ххрипадају II позиву народне војскд (од 40—50 год. старости) имају доћи на Тркалиште за рад саопштења где је ко уписат и то: 1 Априла у 7 сати пре подне они, чија имена почињу са писменом: А, Б, В, Г и Д Истог дана у 2 сата по нодне доћиће они чија имена почињу са писменом: Т>, Е, Ж, 3, И, Ј, К Л и Љ. 2-ог Априла у 7 сати пре подне. доћиће они, чија имена почињу са писме ном: М и Н. Истог дана у 2 сата по подне доћиће они, чија имена почињу са писменима: 0, II, Р, С, Т, У, Ф, Х, Ц, Ђ, Ч и Ш. 3-ег Априла у 7 сати пре подне доћиће на Тркалиште сви обвезници, који припадају II позиву за рад Формирања чета и осталих јединица, примања билета и смотре. Коњаници доћиће на коњима. IV Сви обвезници I позива који припа дају пешадиским јединицама, доћиће 4 априла, на Бањицу (испод стрелишта) у 6 сати пре подне за рад вежбе, на којо ће остати 4 дана. Ови обвезници, ако буде лено време, ноћиваће у логору, ако буде хрђаво време, наредиће се где ће ноћивати; п храниКе се о свом трошку. V Обвезници свију позива, којисууказни чиновници, а нису резервни официри или не заузимају ма какав старешински чин у војсци неће излазити на прозив, са осталима зато, што још нису према правилу за ослобођавање, чиновника рас поређени по јединицама; за њих ће како за саопштење, где је ко уписат, тако и за остало следовати накнадно наређење. (Види српске новине бр. 42 од ове год

VI Лицима на кога буде разрезана ко мора, саопштиће суд општине београдске са чиме су оптерећена, у времену од 20 25 Марта о затим, да они, чија имена почињу са писменима - А, Б, В, Г и Д, дођу 8-ог априла у 7 сати лре подне на Тркалиште и доведу разрезану им стоку, и комору за рад смотре над стоком и коњима и примања билета. Они, чија имена почињу са писменима: Ђ Е, Ж, 3, И, Ј, К, Л и Љ, да дођу на Тркалиште 9. априла у 7 сати пре подне, и доведу стоку са колима за рад смотре и примања билета. Они чија имена почињу са писменима: М и Н, да дођу 10, априла у 7 сати пре подне на Тркалиште за рад исте цељи. Они, чијаимена почињу са писменима' 0, II Р, С, Т, У, Ф, X, Ц, Ћ Ч и Ш, да дођу 11-ог априла у 7 сати пре подне на Тркалиште са стоком и комором за рад исте цељи. Лица преко 50 година старости која буду са комором оптерећена, не морају лично долазити већ само да пошљу комору, у дане у коју је доводе обвезници, чија су имена са почетним писменима; као што су и њихова. VII Сва лица која имају при себи ма каква _ војничка правила, понеће их собом зарад прегледа у каквом се стању налазе. Од стране суда општине београдске, 14. Марта 1897 године, Београд. ОВБр. 512.

0 Б Ј А 8 А Ревизија разреза војене комореизвршена је од повереништва одбора општинског по предходном одобрењу господина Министра војеног. Позивају се сва она лица, која су до сада била оптерећена комором, да дођу

пругу намењену Султану, сво у рођаку, Јелену, познату у нашој историји под именом „краљица Брњача". Она му је родила два сина: Драгутина и Милутина. Назива се Брњача за то, што је живела у главном месту своје Феудне државе Брњачи".(') Јелена, жена краља Уроша, могла би бити кћи Балдвина II, као што наши летописи казују, само онда кад би Данило бележио његову женидбу доцније;(2) али пошто он вели да се Урошженио некако набрзо после ступања на престо, изгледа нам да ово не може бити. Знамо да је Палдвину, кад је ступио на престо 1228 г. једва било 11 година: да је се 1234 г. венчао са ћерком јерусалимског цара Јована Бриентског а за тим отишао у Француску. Нека му је се та кћер родола 1235 г. нека се је Урош оженио 1246 г. ипак је њој онда могло бити тек 11 година, што тврди да тог брака није било. Ако је Данило подразумевао, да је узрок, што краљУрош за дуго није имао(з)

(1) П. Срећ. Ист. Н. II. а. 131-132. (2) Љубић! 0р18 ш§. уоп 8. 35. (3) Данило 8' 10.

порода, младолетство Јеленино, онда би било ако не баш са свим а оно са више вероватности оправдано казивање појединих летоциса да је та Јелена кћи Балдвина II. Али ко зна, можда је он то чинио имитирајући своје претходнике, историке, који су опет, према старом и новом завету, обично за угледније лично сти писали да су доцније рођени или да су њихови родитељи у старости били без порода, па им је Бог после њиховог дугог вајкања услишао молбу и учинио да имају пород и т. д. што је доцније постала као општа и врло честа Фраза. Пошто дакле он о тим ништа прецизније не казује техпко је погађањем онога, што је он мислио, доћи до праве истине, ваља се задовољити са оним што нам је познато као сигурно, а то нама баш и треба: да је краљица Јелена била заиста пореклом Францускиња, да је била рођака напуљском краљу Карлу I и да је имала сестру по имену Марију, удовицу Анселма <1е Сћаш која јој }е 1280 г. заједно са сином својим била у посети.(1) (1) Рад ХУШ. 8. 218—219.

Зна се да је краљ Урош са Јеленом имао два сина: Драгутина и Милутина и две кћери чија имена незнамо. БиограФ Данило вели, да Урош у почетку није имао порода због чега је био сокрушен, но после неког времена роди му се први син „и нарекоста им1е1емуо Драгутинк",^) кога пошто доспе до младићско доба ожени кћерју „царског племена, угарског, благочестивом Кателином".(2) „по жизнђ же" као шго вели троношки летописац „женскагополараждаше отрочадје", због чега су опет били брижни и молили се Богу да им да још једно мушко дете еже и нолучиша и нарекоша има емоу Милутин итолико лхобим блше родителни своими 1ако вт, велонадежду свого имћ>сху* ( 3 ) Исти летописац вели да је краљ !Урош са Јеленом имао више кћери, од којих знамо да је се једна заједно са (1) Данило 1. 8—12. (2) Њ. 8. 13: „И исшвнвшим'ћ се 1ако н-ћкоторвниш. временев, и ввзрастоу вносивскоу еего блаженааго саврвшиввшоу се. и в1>схот - ]>та и родител1а 1его нннша кб закон1.номоу бракоу ш.четати, и поЈеммпа двштерв отв пдемена царвска гезика же оугрвскааго оброучиста 1емоу женоу благочвстивоум рекомоуго Кателиноу"(3) Глассик V. к. 49.