Београдске општинске новине

Гбд. XV

Они, чија имена почињу са писменима: Ђ, Е, Ж, 3, И, Ј, К, Л и Љ, да дођу на Тркалиште 9. априла у 7 сати пре подне, и доведу стоку са колима за рад смотре и примања билета. Они чија имена почињу са писменима: М и Н, да дођу 10, аирила у 7 сати пре подне на Тркалиште за рад исте цељи. Они, чија имена почињу са писменима О, II, Р, С, Т, У, Ф, X, Ц, Ћ, Ч и Ш, да дођу 11-ог априла у 7 сати пре подне на Тркалшпте са стоком и комором за рад исте цељи. Лица преко 50 година старости која буду са комором оптерећена, не морају лично долазити већ само да пошљу комору у дане у коју је доводе обвезници, чија су имена са почетним нисменима; као што су и њихова. VII Сва лица која имају при себи ма каква војничка правила, понеће их собом зарад прегледа у каквом се стању налазе. Одстране суда општинебеоградске, 24 Марта 1897 године, Београд. АБр. 1634.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РБДОВНИ САСТАНАК 20 Марта, 189 7 год. Нредседавао пр^дседник г. Ник. П. Пашић.. нрисуствовао члан суда г. Бран. Ј. Рајић, од одборника биди г. г. Влад. Чортановић, Љуб. Мирковић, Стеиан Максимовић, М. Штрбић, Сава М. Џеваировић, Коста Чупић, 'Б- Милијашевић; М. 0. Петровић, Д. Стојковић, Влад. М. Ђорђевић, И. Ковлић, Евгеније М. Чодовић, Н- Р. Поновић, М. Савчић, Н. Антоиовић, Д. Ћирковић, Милутин Ј, Марковић, Гаврило Бркић, I Нрочитан је записник одборских одлука седнице држане 18. Марта 1897.тод. и на предлог одбориика г. Саве Џеваировића учињенаје у одлуци КНБр. 120 допуна, да се умоли господин Мин. Финансија, да нареди, да порезници београдски буду дужни од сада купити општински прирез евством ми"^ 1 ) Као што се види овим краљ Милутин потврђ\ је поново некакав уговор који је био пре бгодинатј. 1276 написан. Пошто се из Тодоровог натписа види да да је краљ Урош I. владао и септембра 1276 г. а не може се мислити да је он правио тај уговор пошто се он није називао СтеФаном већ неко други и тај други могао је ово учинити од септ. до децембра. И како знамо да је између Уроша I и Милутина владао старији син Урошев, Драгутин, чије је владалачко име и било СтеФан, а који је и за цело писао овај уговор, може се поуздано тврдити, да је он завладао између септембра и децембра, и да је према томе Урош на сигурно био отеран с нрестола у јесен 1276. године.( 2 ) Па ни година смрти краља Уроша није нам тачно одређена те се и ту мо рамо довијати и нагађати. БиограФ Данило казује, да је краљ Урош отишав у хумску земљу, на скоро умро( а ) Исти

(1) Моп. 8егћ. 8. 54. (2) Годишњида III. 1„37Р; — Гласнии ХБУШ. з. 233. (Ђ) — — »и тамо коит ,ЦБ жит1а скоро ирш:тћ" (Дан. з. 19.)

без икакве награде, пошто им општина даје станарину. II По прочитању акта управе вар. Београда и њених одељака АБр. 1512, 1451 1505, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да су Марко Радуловић бив. срески начелник и Петар Поповић кондуктер железнички доброг владања и средњег имовног стања да је Димитрије Миленковић свештеник доброг владања и доброг иммвног стања; да је Димитрије Лазаревић (Мита циганче) скитница рђавог вла дања и непознатог имовног стања; да су му непознати Мита Ристић писар војене одеће, Миле Ристић калФа и њихова мати Василија Ристић удова. III Председиик износп одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења и породмчном односу. По ирочитању тих молби СтБр. 545 и 711, одбор је изјавио мишљење. да се Јелени Стојановић и Катарини Варки и Милану Петровићу бив. чиновнику може дати тражено уверење о њиховом породичном односу. IV По прочитању молбе Исака Д. Алкалаја бпв. овд. ашчије АБр, 1591, којом моли за издржавање, одбор је одлучио, да се ова молба упути на оцену и решење суду и одређеном повереништву заиздавање милостиње из касе општинске. V По прочитању изјаве Ваиђела КаранФиловића закупца тамиса АБр. 10864Ј96. којом преноси уговорено право закупа на РадоЈцу Радојчића, и по ирочитању изјаве овог, да се овог закупа прима под истпм погодбама и за исту цену одбор је решио, одобрава се пренос закупа тамиса од Ванђела КаранФиловића на Радојицу Радојчића под истим погодбама и за исту цену, под којима и за коју је било ово право ус^упљено Ванђелу решењем од-

Данило вели да је и Архиепископ Јанићије, из љубави, као да је обећао У рошу да и до смрти своје неће бити одвојен од њега, оставио престо светитељски и отишао са Урошем, па да је и ои после кратког времена умро,( 1 ) што значи да су Урош и Јанићије умрли некако на скоро један за другим па можда чак и једне исте године, С тога ћемо, пошто нам је лакше, одредити од прилике годину смрти архиепископа Јанићија, најпре ово учинити и та ће нам година бар приближно, бити и година смрти краља Уроша I. За архијепископа Јанићија Данило вели, да је био архијепископ 4 године, да ]е умро 18. маја и да је, на захтев краљице Јелене, пре несен био у рбију после две године и девет месеци( 2 ,1 „ тогда соушту кралњ Стафану Оурошу' ( 3 ) Знамо да је краљ Ми-

(1ј — — св же прћосвешгенн Иоакикге, молћне глоблв!, јего немпцем-ћрин >у и 1ако об'ћшт«лв се нћ 1емоу 1 Јко н до свмрБТИ сг.охоју не разлоучити се 1его, оставлћ прћжолв свои светителвскни, и вг>став п ,е вв странћ аемлЈе пилот1>сктр, и но мал! врћемени прћиде оп жизни сеја нк блаженни и неконвчахемни животв — — (Дан- з. 289.) (2) Данидо з. 290.) (3) 11).

борским од 17. окт, 1896 и 2. јануара 1897. АБр 8946(96. год, VI. Председник износи одбору на решење извештај повереништва о прегледу ионуђених кућа за смештај канцеларија пореског оделења за вар. Београд. По прочитању тога извтштаја АБр. 1466. одбор је одлучио, овлашћује се председник општиие да ступи у преговоре са К. Н. Л.азаревићем у чијој је кући сада пореско одељење, не би ли могло и даље у тој кући остати, па дапостигнутирелултатподнесе одбору на решење. У исти мах да извести одбор, да ли се може оправити и заканцеларије пореског одељења удесити општинока кућа у мајданској улици. VII Но прочитању протокола лицитације АБр. 1566 држане за издавање под закун оиштинских дућана у улици Краља Александра, одбор је решио, да се општински дућани у улици Краља Александра издаду под трогодишњи закуп од првог маја 1897 год. под прописаним погодбама и то: први дућан Кузману Војновићу за две стотине четрдесет и иет динара годишње кирије; други Самуилу Хајону за три стотине осамдесет и један динар; трећи ЈосиФу Манојловићу за три стотине осамдесет и шест динара; четврти Нахману Б. Авраму за три стотине шесдесет и три динара; пети Хајму Б Авраму за четири стотине и један динар; шести Лаону X. Габају за четири стотине и шесдесет динара седми Авраму Р. Левиу за три стотине седамдесет динара; осми Јосифу Манојловићу за четири стотине тридесет динара; девети Хаиму Б. Авраму за четири стотине динара; десети Моши Б. Авраму за шест стотина осамдесет и два динара; једанаести Милки А. Матића за шест стотина седамдесет и пет и по динара; за дванаести дућан да се држи ужа лицитација између лицитанта Моше Ј, Овадије и накнадног понуђача МаринМаринковића, бакалина.

лутин почео владати почетком 1282 г.(!) и ако је те године пренесено тело Јанићијево излазило би да је он умро 28. маја 1279 г. Ова би година била од прилике и година смрти краља Уроша. но као што смо мало час рекли ово је само нагађање а без икаквих јачих разлога. После смрти Урошеве, краљица се Јелена врати у Србију са млађим сином Милутином, Драгутину, ко.ји је предусрета са речима: Госпођо и мајко моја. ја нећуда се ти лишиш богатства и имања које ми је господ даровао као што је хтео да уради отац мој". Да ли је краљица Јеленаодобравала ноступак свога сина или нс, не може се поуздано рећи али према ономе, шго је она на ово одговорила своме сину, изгледа да је била дарнута оваковим поступком. Тада је она прекорила Драгутина са речима: „Гоеподару и дете моје све што се с нама догодило, није то дошло од снажне ми шиие твоје, него од Бога; паакотрпимо казну; опет преко сина; с нама је Бог... Све је на свету пролазно; данас си овде

(V Годишљица Ш. 8. 385,