Београдске општинске новине

Бр. 25

, — 103 —

Год. XV

Та се вода дакле узалуд диже, а за дизање те воде троши се месечно најмање 800 динара. У самој ствари је расипање воде још веке јер има доста кућа, а доста и улица, где вода одлази из деви у земљу, па <;е то одмах и не примети. Укуино контролџсање аотрошње воде, мора се аонова установити, а у исто доба, морају се и сви водомери иодврби исаити■вању, аа који су иокварени заменити новим. Варошн. које су по десет и по петнаест година давале воду без водомера, данас налазе, да ј е то једино средство, да ♦ се стане на пут несавесним потрошачима и узалудном гублењу воде, услед чега обично савесни потрошачи трпе оскудицу. Ми немамо разлога да идемо обрнутим путем Оеим контроле потрошка воде по куЈгама потре\1но је контролисати ипотрошак воде на јавне потребе као што су: поливањеулица, заливање паркова, давање воде за зидање кућа, за водоскоке и т. д. Трошење воде на подмирење тихпотреба, често је толико безразложно да услед таког трошења наступа оскудица воде за подмирење другихпречих потреба То је примећено не само код нас већ и у другим варошима па се с тога данас врши свуда строга контрола и над тим потрошком. Површно посматрајући изгледа да је за поливање улица, потребна велика количина воде, међу тим, стварна потреба за то поливање није велика. За Београд та количина не би требало даизнесе вшпе од *| 1о највише 'ј 8 укупног дневног потрошка. Непажљивим пак радом и невођењем рачуна о коштању воде, Београд троши^ на те потребе, '| 4 па и '| 3 укупног дневног потрошка. Таквом трошењу воде треба стати на пут озбиљном контролом. Наш одговор на прво питање не можемо завршити, а да не додирнемо још једно врло важно хштање, а то је о РЈковању водоводом. На ресконструкцију старих водовода и на грађење нових, утрошила је општина београдска суму од ареко два милиуна динара Међу тим данас се управо не зна ко рукује са тим тако скупим тако Из Чачка Повлонимо се сномену рада истрајвости, љубав према депој природи сриској урежите длетом оаомепу нарашгајиаа; ја сам вршио своју дулгност. Слава ведикоме ЈосиФу Панчићу. — Михаило ЖивковиК проФесор. * Из Књажевца. Усрдио честатамо отвриће сиоменква наЈвећем српском природњаву неумрлом Панчићу. — Књажевачка гимназија.

важним и тако великим техничким етаблисманом КадЈ'е пре непуне три године насилно уклоњена она управа водовода, коЈ *а је водоводе београдске и створила, онда се мислило да за руковање тако важним предузећем не треба ни знањани искуства. Мењани су управници готово свако пола године, докле на послетку није управа водовода укипута као засебна управа и сви водоводи стављени су под старатељство једнога кмета. То неозбиљно стање, које још траЈ *е, мора што пре престати, јер ако и даље тако остане онда ћемо скоро дочекати, да ће цело предузеће, које тако много кошта, постати рушевина и да ће Београђани остати без воде Управа водовода мора се што пре поверити спремном иозбиљномуправнику, који ће схватити тежак задатак једног важног етаблисмана, као што је водовод једне вароши Ако се то не учини, онда Ј 'еузалудан сваки говор о ма каквом раду на водоводу, онда ће се и даље лутати као што се лутало за последње три године а во довод ће се поступно упропашћивати Тоје, господииепредседниче, у главним потезима наше мишљење о стању београдских водовода. 2. 0 мерама које би требало иредузети, те да се грађанству осигурадоста и добре воде. То је питање тако опште, да се из њега може извести читав низ нових питања, кад би се оно расправљало у целоЈ* свој опширости Ми смо обим тога питања сузили јер мислимо да није намера ни г. председника, ни одбора општинск >г, да се горње питање сада у целој опширности расправља. Ми смо то питање свели на ово: к оје су најнужније мере, да се грађанству сада осигура довољно и добре воде У одговору на прво питање, ми смо већ у главном одговорили и на то друго питање и то како с погледом на количину тако с погледом и на каквоћу воде. Према садањем стању београдских водовода и под предпоставком, да у Београду нема више од 60 000 становника мисмо видели да сви београдски водоводи могу да даду дневно на сваког становника до: 66 литара воде. Толика количина воде довољна је за поменути број становника, те према томе неби се морало још ове године пристунити повећавању водовода. (свршиЋе се)

РАД 0ДБ0РА 0ПШТИНСК0Г СВЕЧАНА СЕДНИЦА 15 Јуна 1897 год. Председавао председник г. Пик. II. Пашић! присуствовали чланови суда г. г. Бран. Ј. Раји1>, и Ђ. Карајовановић, одборници: г. г. 'Б. Милијашевић, М. 0. Петровић, М. Штроић, Др. Марко Т. Леко, Сава М. Џеваировић, Милутин Ј. Марковић- Ђ. Р. Одавић, Ђ. Димитријевић, Дамјан Стојковић, Д. Ћирковић, М. Савчић. I Председник извештава одбор, да се према решењу одбора од 15 јуна 1889 год. АБр. 335 у овој седницн имају објавити имена оних ученика Ведике Школе, који су према одени академијског савета Велике Шкодс најбоље израдили овогодишњи видовдански темат из српске историје. Из извештаја Ректората Вед. Школе види се, да је за ову годину била задата тема из Српске псторнје под насдовом о Краљу Стевану Драгутину; да су Ректорату поднета 4 рада о

овоме задатку ади, да су према оцени академијског савета препоручена за награду само два -рада и то: рад под насдовом „Драгутинова " је вдада бида без живота и свежине" који су израдиди Коста Н. Костић фидософ и Фотије Ар. Станојевић правник — за прву награду и рад под насловом „Бдагочесно ножив и т. д." који је израдио Ст М. Пешић правник — за другу награду. По прочитаљу тога извештаја АБр. 3314, одбор је решно, да се Коста Н. Костић и Фотије Ар. Сганојевић за своју расправу из Српске Историје. о Крзљу Стевану Драгуину награде првом видовдансвом наградом од четири стотине динара; да се Ст. М. Пешић за свој.у расираву из Срнске Истори1е под исгим насловом награди другом наградом од две сгогине динара. Да се само први рад награђен првом на градом одштампа у општинсвим вовивама а по том и у засебну вњигу, а трошак да падпе на терег нартије за непредвиђене по требе.

РЕДОВНИ САСТАНАК 19. Јуна 1897. год. Председавао председник г. Никола II. Пашић, од одборника били г. г.Јевта Стевановнћ, Ђ. Р. Одавић, Р, Драговић, Стеван Миљковић, Дамјан Стојковић, Стеван Максимовић, М. Савчић, М. Капетановић, Милутин Ј. Марковић, Којадин С. Караџић. Влад. М. "Борђевић, Т. Селесковић, Др. Марко Т. Леко, Љуб. Живковић, Др. Лаза Пачу, Д, Ћирковић, М. 0. Петровић, Д. М. Ђор^евић, П. Р. Поповић, Ђ. Милијашевић. I Прочитани су записници одборских одлука седница лржанах 14 и 15 јуи,^ 1897 године и у решењу КЊБр. 270 уч^њ^на ј« допуна, да се на крају прве тачке решења додаду речи: (( од две стотине динара". II По прочитању акт» управе вар. Веоградн и њених одељак Ј АБр. 8197, 4198 и 3199 којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица — одбор је изјавио да је Ћира Тодоровић предузимач доброг владања и средњег имовног стања; да су му непознати Перка ж. Теше Васиљевића надничара и Петар Паковић кочијаш. Ш Председник износа одбору на мишљење молбе, којима се траже уверења о породичном односу. По прочитању тих молои Ст.Бр. 1521 о д бор ;е изјавио мишље^е. да се молитељицама Кати И. Јовановић удовој и Анђелији Младена Јовановића поручика може дати тражено уверење о њиховом породичном односу, IV По прочитању извештаја санитетскога олељења ЛБр. 975, одбор је решио, да се из партије буџетом одређене за издржавање овд. сиротиње изда и подели до једне иљаде динара оним си; отним невољницима који по лекарском савету морају ићи у бање ради лечења. Поделу ову да изврши комисија, коју 1>е суд одредити од лекара и одборника. при чему да се пази, да ову помоћ онштинску добију они којима је најпотре бније, и да се ова помоћ употреби на оно, на шта је намењена. V Иредседник извештава одбор, да је еснаФ леберски преко управе вар. Бечграда ноново тражио, да се цена деб? повиси и да |е управа актом својим АБр. 3232 препоруч* да суд\, да еснаф у овоме по мог\ћству задовољи. По проччтању тога зкта 0 1б>р је решио да одборска комисија нроучи, на који начин и са којим којеФицијентом би се могла одрећивати цена лебу према цени брашна, па да се молбе еснаФа задовоље, а да грађани опет не плаћају скупо леб.