Београдске општинске новине

Бро.ј 26

Али је ово скопчано с великим издацима, јер треба миого више бунара, много ја чих пумпи и уз садашњи систем главних доводних деви ради спровода воле још један (или садашњи заменити већим). Потписани се неће ни упуштати у поновно доказивање овога,јер јетопотанко образложено у извештају о водоводу од 1895. год Ту је уједно показано и како нас вода према садашњој инсталацији стаје релативно врло скупо а ово ће с проширењем водовода бити још и више. Кад би макишка вода била 'нека боља, кад не би у најмању руку само служила за невољу, онда би потписани мирно гласао за проширење водовода на истој освови, па макар што би то кошталојош знатну' суму новаца, макар што ће вода у опште бити врло скупа, и макар што би се и новим проширењем питање о снабдевању Београда водом само за известан број година одгурнуло, а никако решило. Ну питање о макишкој води није још никако завршено. У свима извештајима о макишкој води јасно се осећа празнина. што хигијеничари нису рекли своју ПетенкоФер је дао мишљење како је макишка вода беспрекорна али је то ми шљење дао само на основи оне боље макишке воде. а не и на основи оне која показује у себи и сумњиве састојке (заиста у Макишу има поред тешке и гвожђевите воде са сумњивим састојцима још и са свим добре, само ове има врло много мање). Уз то је питање о макишкој води компликовано код нас тиме што су се и непозвани упустили у хигијенско оцењивање њено, па се у том случајно нису сложили То су наши хемичари: у ономе што смо с правом имали очеки вати од њих — у хемијским анализама ове воде — они се скоро потпуно слажу, а разликују се само у том, што су у овом важном елучају узели на се и поменути нетражени им задатак, па се при том размимоишли. На основу свега овогапотписанидржи, да пре но што се приступи поновним издатцима око проширења водовода треба чути и последњи глас о макишкој води — глас хигијеничара С тога има част предложити да се поред наших хигијеничара позову још бар два страна, те да, на основи свих досадашњих података који ће се и превести, и на основи проматрања која они на лицу места сами учине, донесу закључак: треба ли и даље остати при овој скупој макишкој води, која је само за невољу узета што нема боље, па утрошити још и више за њу, а питање о води само за известан број година одгурнути, или би боље било да се приступи јеФтинијем и коначном решењу овога питања на начин како гаје Формулисала комисија од 1894 године у својем извештају на стр. 184-ој и 185-ој. А док се ово не реши потребно је да се иоарави филтар садашње инсталиције , и да се за идућу летњу сезону сагради који буиар више (наравно у близини кречњачког бедема на ободу Макиша где је вода по правилу много боља но што је даље у ревници, у области бунара Бр III, IV и V па идући к Сави). Примите господине председниче, и овом приликом уверење о мојем најдубљем поштовању. Т>г, Светолик РадовановиК државни геолог.

— 106 —

0 Б Ј А В А На основу члана 1. правила за ре грутовање обвезниказа стални кадар.ове године извршиће се регрутовање, оних младића који су рођени у 1877 год од 1 Јан до 31 Децембра. Регрутна комисија вршиће свој рад од 14. до 20 Августа т г. у здању општинског суда. Регрутној комисији имају предстати: 1, Сви обвезници регрути, који ове године навршују 20 год живота и то како они рођени у месту тако и они досељени. 2, Неспособни задругари појединих регрута, чија неспособност даје регруту право на скраћени рок, а могу доћи и други из задруге, ради објашњења свог задружног стања. 3, Регрути привремено неспособни од прошлих година, све до навршетка 25-те године. и они који су били привремено неспособни, а у овој години навршују 30-ту годину живота ради комисијског прегледа Овом приликом нредстају регрутној комисији резервисти и обвезници оба позива, народне војске, који би се осећали да су онеспособили за војну службу. Од стране суда општине града Београда ОББр. 1549 13 Јуна 1897. год. у Београду.

0 Б 3 Н А Н А Према решењу г. министра Финаисија од 15 марта ов. год. ПрБр 6637. по коме се у будуће неће ударати жиг касе српске ренге на таксене и крчмаринске марке и остале хартије од вредности и одобрењу г. минисгра од 4јуна ов. год ПрБр 12039. да управа држав. монопола обзнани дан, када коју врсту марака и меница без жига пусти у саобра^ај, управа држ. монопола тавља да Ке од 8 ов. мес. аусгити у саобраАај менице без жига касе сраске ренте од 1.50 и 3 динара комод. 0 овоме се извештава грађанство ради знања и управљања МБр. 23972. Из канцеларије Управе државних монопола, 8 Јула 1897. год. Београд.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ ВАНРЕДНИ САСТАНАК 25 јуна, 189 7 год. Председавао председник г. Никола II- Пашић, ирисуствовали чланови суда г. г. Бран. Ј. Рајић и Ђ, Карајовановић, од одборника би.ш г- г, Ђ. Р. Одавић, М. Капетановић, Давид Були, Др. Марло Т. Леко, М. 0. Петровић, Стеван Максимовић, Дамјан Стојковић, Д. Ђир ковић, Сава М. Џеваировић, Н Антоновнћ, Ђ. Димитријевић, М. Савчић, Р, Драговић, Влад. М. Ђорђевић, М. П Тодоровнћ, Стеван Миљковић I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 19. јуна 1897. год. и у одл>ци КЊБр. 284 учишена је измена. да се речи „ио ионовнои ирочитању" уговора, изоставе, јер иије по нова читан II По прочитању акта Управе вар, Беогр;>да и шених одељака АБр. 3302, 3303, 3366, 3272, 3322, 3323, — којима се траже уперења о владању и имовном стан.у извесних лица, одбор је изјавио, да су Јавко и Манојло браћа Барбери овд. трг. агенти, доброг владања и доброг имовног стања; да је Милан ТБ. Димитријевић адв. доброг владања и средњег имов-

Год . XV

ног сгања; да су доброг владања и сиротвог имовног сгања Милета Симоновић служитељ осшт. трошарине, Марко Рајковаћ чауш еснаФа; да су му непозиата Владимар Живковић скигница н Бранво Живковић магациопар. Ш Предсеаник износи одбору на решење молбу Ристе Крстића и Јакова Дамјаноонћа, који нуде равнање за њихово примање од оцштине, а за наплату којег су предузелп били судске кораке. По прочитању те молбе, одбор је решло, да се ова молба упути на оцену и мишљење одборскоа поверенишгву изабратом решењем одборским .од 14. јуна 1897 год. АБр. 3423. IV По прочитању лзветтаја грађевинског одељен.а ГБр. 1423 о гоме какве оправке треба извршити на згр ^дама, у којима су смештене основне школе. одбор је одл,чио, да овај извештај нрегледаЈу и предрачун за оправке ревидирају одборници г. г. М. Капетановић, М. Савчић, Р. Драговић и Д. Ћврковић (за савске школе) на да у вајкраћем року иоднесу одбору свој извештај на решење. V По прочитању питања грађевинског одбора ГВр. 1372 о томе, како се има рчзумети решење одбора општинског од 11. новембра 1896 год. АВр. 10211, којим је одређена накнада у 6000 дин. Сергију Станковићу због откопавања Кнез Милошеве улице, одбор јз решио. да се решење одборско од 11. новембра 1896 год. АБр, 10211 има разумеги тако, да се одређена накнада у 6000 дин. има издати Сергију Станковићу под погодбом, да целу кућу сруши и, ако оће, нову подиже, а не да стару кућу само нодзида и преправи. Према гоме одбор усваја у свему мишљење грађевинског о^бора, изложено у акту ГБр. 1372 VI По прочитању протокола лицитацпје ГБр. 1394 држане за преправку и оправку Шумадијске ул (Краг>јевачког друма), на којој лицитација ниЈе било ни једног лицитанта, одбор је р*.шио, да се извршење овога посла према поднетом нацрту одложа а да се за сада тај пут поправи растурањем и набијањем шљунка што је на истоме и, ако буде погребе, може суд и докупити шљунка и издатак за све ово да падне на терет партије одређене за оправку калдрме и друмова. VII Одборник г. Милош Савчић предлаже, а одбор усвајајућу предлог решава, да општинско грађевинско одељење од сада има пре држања лицптацаје за какво грађевинско предузеће сиремити све оне планове, предрачуне и услове, које и какве захтевају законски прописи и уредбе за државна грађевинска предузећа. VIII Председник износи одбору на решење акт Друштва за клање стоке и прераду меса о заједничком грађењу модерних ктница. По прочитању тога акта АБр, 2082, одбор је одлучио, да ову ствар у свези са ранијим радом по истој проуче и иолнесу одбору извештај са мишљењем одборници г. г. Т. Селесковић, К. Д. Главинић, М. Капетановић, Тодор Ј. Михаиловић и Гаврило Бркић; шеФ лекар г. Др. Д Т Николајевић, марвени лекар г. Пера Д. Тодоровић или г. Др. Зарија Поповић и Милан Симић управвик општинске трошарине. Да се у седпице поверенишгва позову и представпици друштва. IX Одборник г. Настас Антонови!] цримећује, да се вода на изворима старог водовода много губи, као и да су резервоари старог водовода препуни па мисли, да би добро било, да се умноже чесме