Београдске општинске новине

Бр. 28

зздаг'1 јв више иа позицпју: практикаиата 1965 66 динара извршитеља 1636.67, пијачара 1620, служитеља, Фигураната и позивара 2738,83 пољака и чувара 1217.98, чистичара и кочијаша 2349 17 динара. На свима овим исцрљеним и преко раченим партијама расхода није стављено ни од стране ликвидатора ни рачуноиспитача, да „је предвиђена партија утрошена и прекорачена и да је достављено суду до знања и управљања Према сввхму овоме одборско је повереништво увидело, и тај Факат утврђује да оба ова чиновника нити знају своју дужност, нити је хоће да упознају. Они само носе име ликвидатора м рачуноиспитача да би ималк већу плату. За све ове прекорачене суме нема накнадно траженог и одобреног кредита, а закон јасно предвиђа потребу овога, као што је и одговорност одредио упротивном случају. 2, На потребе канцеларијске и цр тачке утрошено је више 12092 50 дин преко одобрених 6000 динара Тако је и моралобити. Јер општинаје плаћала 1 туце плајваза7.20,арисартије40динара. Да је доиста овако, повереништво подноси на увиђај извод из једног рачуна којипри лаже под .|4. У овом оригиналном рачуну грешке су и по цени и по суми али у корист Фирме а на штету општинску. Рачуноиспитач је божно ова] рачун прегледао и поправио црвеним мастилом, али су грешке опет остале и то у корист Фирме. Онај пак чиновннк општински, коме Је суд поверио израду статута — кшижица — за установљавање Фондова: чиновничког, болничког сиротињског и сиротиње грађана београдских добија одобрење од суда да може утрошити на куповање две књиге, на немачком језику, које су му потребне за бољу израду поменутих статута, 850 динара. Сума је ова узета, али књига тих у општини нема нити има трага да су и набављане. Овај је предмет повереништво предало суду на даљи рад. Шта је по томе до сада учињено — ненознато нам је. Један судија пак тражи написмено и добија одобрење, да каса исплати учињен трошак (ручак) од стране чиновника, приликом избора кметова 9 јула прошле године. Излаз 1040. Влагајник тражи и добија одобрење да мунсе из касе изда еума. коју је утрошио за подвоз општ. службеника, (излаз 1882). Даље, онај исти чиновник, који је спремио и дао у штампу статуте, тражи 1000 динара да исплати штампу и трошкове, и у тражењу свом вели, ако би што преостало. мола да се тај нреостатак даде њему, као награда. Суд доноси тако решење Међутим по излазу бр 1548 исплаћена је штампа у 310 динара по рачуну штампара. 5. На издржавање сиротиње варошке утрошено је више преко одобреног кредита 14711.60 динара, а за лекове 550 динара. За распоређивање и давање по моћи сиротињи постојала је комисија, али о прекорачењу није извештавала суд, ни тражила за вишак накнадно одобрење. Ту је бригу дужан био да брине дотични чиновник општински, који се је бавио само овим послим Али кад нису о томе водили бриге за целу прошлу годину ни ликвидатор ни рачуноиспитач, болест је та прешла и на остале чиновнике у општини.

115 —

б. На одржавање калдрме, друмова, ћуприје и канала утрошено је преко одобрених 40000 динара још 79208,81 динар а на одржање зграда на одобрених 15000, још 26034 42 динара У ову суму ушао је издатак на .грађење основне школе на врачару које је вргаено у општинској режији без одобрења одбора У :рађевинском одељењу немогуће је контролисати актима издатке. Кад јеповереништво издвојило 118'излаза издатака разних овог одељења и тражило акте, да види оправдања истих. нашло је цигло два окончана рачуна. За све друге излазе одељење није могло" пронаћи актб, те тако су толики предмети остали без могућности нашег контролисања. Због такога нађеног стања архиве повереништво је прегледало оно што је нађено. а.) У раду грађевинског одељења пове; еништво је наишло на ове неправилно сти и нетачности: г. г инжињери не знају, или хоће да не знају, да свака грађанска годинаима свој почетак и свршетакпатако и рачунска да има свој почетак у кредитима исвој свршетак Мећутим одељење има неутрошене одобрене кредите из ранијих година, па их нреноси у сваку идућу годину, необзирући се на то да су и одобрени кредити свршили своју Функцију са свршетком речунске године. На овај начин грађевинско одељење има баснословне суме одобреног кредита из разних година, али само на артији. Оно троши ове уображене кредите без обзира нато, да ли се могу исплатити или ие у тој години. Овако појимање кредита има на мере у томе. да грађевинско одељење не може прекорачивати кредите; дајевазда отрворених руку, пред законом и људима!! б) Графевинско одељење има и ту пасију, да више предмета, под засебним нумерамаи кредитима,уносиу један рачун исплаћнвања. Намера је овога избегавања писања више завршних — окончаних рачина с једне, као и немогућност контролисања с друге стране в.) Грађевинско одељење или суд општински, да би свршили какав посао, који вуче за собом већи издатак од 10оО динара, а за који је потребан пристанак одборов, подвајају предмет на неколико радова тако да се може вршити и без одбора. Овакав рад не само да је противан закону но се иде на изигравање и омаловажавање одб.ора, те више судске инстанције. Прешни пак радови, који не трпе одлагања могли би се одобрити, да се раде и свршавају на овај начин, али под погодбом, да је суд дужан тражати накнадно одборско решење. г.) Сваки свршени рад прима се по комисијском прегледању, најмеродавнији је члан те комисије стручно техничко лице Оно има да констатује солидност рада, и да ли су тачно извршени услови при раду. До сада, у свима оваким случајима био је члан те ревизионе комисије свагда надчорни инжињер грађевинског оделења над тим истим радом. То је неправилно. Надзорни инжињер над радом који се комисијски прегледа и прима, био би само реФеренат између предузимача и комисије и одговорно лице ако ни у услови испуњени. Он не треба ни у ком случају да буде члан комисије која прегледа рад и да даје свој решавајући глас д. Грдна је мана грађевинског оделења и та што не води довољно бриге да очува стечена добра и имања општинска,

Год. XV

но их оставља до неупотребности, па их онда оправља и доводи у ред. Такав рад скупље стаје: на време опажена ствар много је јивтинија. ђ ) До сада одобрени радови грађевинског оделења упућивали су се најпрд дотичном надзорном инжињеру па кае се сврши рачун, онда књиговодству Међутим би био ред да се одобрени рад упути најпре књиговодству да сврши свој посао по партијалнику и буџегу, а по том дати надзорном инжињеру да рад доврши и кад га доврши и рачун овери упути књцговодству да изда налог за исплату За то што је до сада другчије — неприродно — рађено, књиговодство није могло дати тачна рачува о задужењима по партији грађевинског оделења; и за то су се јављали нови и нови рачуни за исплату а књиговодство о њима и не зна 9. На одржање паркова утрошено је преко одобреног кредита 24300 динара још 13386 94. Овај вишак утрошен је већином по списковима надница раденика Спискове је подносио башгован. У њима је означено име раденика, надница, недељна сума за евакога, као и целокуина сума Суд је на тим списковима доносио решење да се исплати и стави на терет партије: одржање паркова, и ако нема о томе предходног тражења, да треба радити тај и тај посао са толико раде ника и да је та потреба утврђена. И на овојпартији нијетражено одобрењепреко• рачења, нити су о томе ликвидатор или рачуноиспитач јављали суду ради знања и даљег управљања. 12. На партији непредвиђених расхода утрогаено је преко одобрених 13421 јога 6490 22 динара. Поред осталих неупутних ствари. које су трогаене на рачун овв партије, наводимо овај пример : у 1894 години по регаењу суда као одбора од 31 маја 1894 години. АБр. 3259 одређује се поверенигатво од 30—40 лица да изради устројство општинско. Из круга тога повереништва, суд одређује за извештача г. < насу X. Шокорца чиновн. и онда одборника, „као дугогодигањег секретара општ. београдске и лице,које је нарочито проучавало општинску адми нистрацију, и свакоме члану по 10 дин награде од седнице Од толиког броја позваних остали су да раде на преустројству тт лиц'!. Известилац поред узете награде у 1895 години изузео је по признаницама из 1894 године у 1896 години 1900 динара, други 530 трећи 460, четврти 450, а пети 100 динара-Рад на преустројству општ. администрације у 1895 1896 години кошта опгатину преко 5000 динара, и поверенигатво одборско није имало могућности да прегледа овај рад, јер га у општини нема, или се није могао пронаћи у архиви Како је ова организација помогла и упростила радове у општини, најбољи је доказ овај извегатај. Повереништво је прегледало и књиговодство опгатинско и нагало је : да је извод — биланс — прихода и расхода из књига тачно изведен; да су књиге све чисто и марљиво вођене; да има предмета некњижених, јер нису књиговодству ни достављени, или ако су достављени да су погрешно достављени и књижени. Н.пр. у приходу од регулационог Фонда укњижено је, да општина има да прима