Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

ГОД XV.

НЕДЕЉА16. ИОВЕМБРА1897.

ВРОЈ 39

II 3 Л А 3 Е II Е Д Е Љ Н 0 Ј Е ДАВ -ПУТ 1ДЕНА:

За Србију нд годину — НА ТТОЛА ГОДИНЕ За стрпие .!ем.1»е нл годииу

- б ДИПАГА - 3 ,, - 9

ЦРЕТПЛЛТУ ВЛЉА СЈАТИ УПУТГШЦОМ 1ТЛ ОПШТИНС1Ш СУД Л ОВЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕПЛ УГЕДНИКА

РУКОПИСИ ИЕ ВРАИА.ТУ СЕ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ СЕ

ми АЛЕКСАНДАР I по милости Вожјој и вол.и иародвој Краљ Србије На предлог Нашег министра унутра шњах дела а на основу члана 23. а закона о устројству општина и општинских власти од И јуна 1884 године, решшги смо и решавамо : да се Николи П Пашићу, председ нику општине вароши Београда уважи оставка коју је поднео на то звање Наш министар унутрашњих дела нека овај указ изврши 5 новембра 1897 год. у Нишу. АЛЕКСАНДАР с. 1-. Министар уиутрашњих дела, Јевр. А. Андоновић с.р. ми АЛЕКСАНДАР I по милости Вожјој и вољи народиој Краљ Србије На предлог Нашег министра унутрашњих дела, а на основу чл. 23 а. за-

и ПИТАЊЕ 0 ЊЕГОВУ НАСЛЕДСТВУ од оставке краља Стефана Драгутииа до победе ' краља Стефана Уроша III. над краљем Владиславом II. историсва расправа

Мото: Знати много о једној ствари, а по мало од свију; знати добро оно, што се тиче ерпске народности, срдства и словенства, а по мало заједничку науку: то ја желим будућим српским трудбеницима на просветноме пољу, а и да им се број умножи ! Ј. Бошкозик

ЉУБ. АНДРЕЈЕВИЋ (Ова је расирава награђепа ирвом видовдакеком наградом Оаштине Веоградске у год- 1896.) (наставак) Тај се је савез одржао и по ступању Милутинову на српски краљевски престо. А што Карло није помагао Милутину, кад је овај први пут по ступању на владу ударио на Грке биће да је због тога, што се је баш у то време кад су се они договарали за напад, догодила позната Сицилијанска Вечерња (30 марта 1282 год.) која је снречила Карла да

кона о устројству општина и општинских власти од 11 ог јуна 1884. године. постављамо: за председника опшгине вароши Београда Пиколу Д Стевановића, члана Главне Контроле с платом која је одређена буџетом општине београдске за ову годину. Наш министар унутрашњих дела нека овај указ изврши. 5 новембра 1897 год. у Нишу АЈ1ЕКСАНДАР с. р. Министар унутрашњих дела, Јевр. А ^ндоновић с. р.

Новопостављени председник ове општине г. Н. Д. Стевановић примио је 13 о м. дужност предСеДничку и на исту положио пред одбором заклетву, а бившн председник г Ник. П. Пашић је од дужности истога дана разрешен. Од суда оаштине бноградске 14 новембра 1897 год. АБр. 6309.

Мисли о преустројетву књиговод етва београдеке општине. иише Милија Јовановић млађи књиговођа општинс. (продужење) Економни одсек. Економ се брине о свима набавкама за београдску општину, и о свима општинским приходима који се дају под закуп. Нико у општини не сме набављати што за опшгину сем економа. Све уговоре које буде економно оделење закључило са приватнима, о закупима или правима општинским дужно је оделење прегшс уговора доставити ликви« датору, уз први годишњи акт о примању или издавању по том уговору, а ликвидатор ће суму закупа забележити у нриходник или расходник, поред суме која је предвиђена те ће се тако одмах знати и предвиђена сума и сума уговорена, а препис уговора остаће као прилог у групи буџетској којој припада, те да контрола при прегледу рачуна, одмах има и уговоре у препису.

предузме напад. .Да је Милутин.... дочуо био за ову несрећу Карлову, тешко да би почео нападни рат против Грка. С тога држим да је први рат Милутинов почет свакојако прије свршетка априла 1282 год. можда 1, а одмах по Ускрсу, који је те године падао 29 марта. Да је овако цијела ствар била удешена свједочи и то, што се 1282 побунио против Палеолога и тесалиски севастократор Јован Анђел, таст Милутинов којем савез између Карла и Срба није остао непознат." Према свему овоме у последње време усвојено је у историји да је краљ Драгутин уступио престо краљу Милутину крајем 1281 године. За наше питање поред тога што знамо кад је, потребно је да знамо и ради чега је било то уступање, и далијетом приликом међу браћом било каквих погодаба или не. Да би могли лакше одговорити на та питања, покушаћемо да одговоримо најпре на ова: 1 где је и шта је био краљ Милутин пре доласка на престо; 2. да ли је истина краљица Јелена добила само известан део српске државне обласги, који ј ој је служио за издржавање, или ће бити нешто више; и најпосле

1 На истом месту стр. 386.

3. да ли је истина Драгутин уступио српски краљевски престо Милутину са целом државном облашћу а сам се повукао у Мачву, коју је добио од Угарске, као што излази из напред наведеног причања АЕ. Данила, и као што други после њега тврде, или ће бити да је то уступање извршено / сасвим другом смислу? Кад будемо одговорили на ова три претходна питања. биће нам тиме припремљен одговор и на прва два главна. I. Из причања Данилова односно иоруке Драгутинове Милутину скојомсмо се напред упознали, види се да је Милутин био негде ван Дежева, али где, о томе нам се тамо ништа не каже. По саопштењу архим. г. Дучића, на Цетињу се налази, између осталих хрисовуља манастира у Врањини и једна СтеФана Уроша ,.сина прћвнсокаго крала Уроша", којом дарује поменутом манастиру село Орахово у Чрмници. Цео потпис на хрисовуљи није саопштен али је титула дароваоца „ господинб Далвмацше, ТраФунвпе и Захлвмше Ј Пмајући на уму то, да је још 1271 године Драгутин био „млади краљ", 2 којујетитулу добио можда још приликом женидбе можемо из ове хрисовуље закључити са

1 Гласник ХХЛТ1. стр. 187. 4 Тћетег тод. Нпп§." I. бр. 529. стр, 303.