Београдске општинске новине

Број 42

168 —

Год. XV

Позивају се лицитанти да дођу да лицитирају. Бр. 6831. Од суда општине београдске 5 Децембра 1897. године Београд.

0 Б Ј А В А Суд општине београдске држаће на дан 9. Децембра шек. год. лицитацију за давање нод закуи права узимања и продаје цубока са кланицс. Кауција се полаже у 3.000 динара. Лицитација држаће се у економном оделењу општине београдске, почев од 2 сата после подне истога дана. Позивају се лнцитанти да изволе до11И у економно оделење да лицитирају. АБр. 6766. Из канцеларнје суда општине београдске, 5. Децембра 1897. год. Београд.

0 Б Ј А В А На дан 10. Децембра ове године, држаће се у канцеларији Управе водовода усмена лицитација за давање под закуп преноса угља и других предмета од Београда до белих вода, мале црпке и радионице водоводне. Услови за овај закуп могу се сваког дана видити у канцеларији Улраве водовода. Из канцеларије Управе водовода ВБр. 2018, 28. Новембра 1897 год. у Београду.

0 Б Ј А В А За Управу Водовода потребно је да се набави за идућу годину 150 (сто педесет) вагона угља за водоводне машине употребљивог. Набавка овог угља има се извршити путем оферталних понуда, које се имају

прописно поднети Управи Водовода до 8. Децембра ове год. Услови за набавку овог угља могу се сваког дана прочитати у канцелариј и Управе Водовода. Из канцеларије Управе Водовода 16. Нов. 1896. год. ВБр. 1953, у Београду.

ЛИЦИТАЦИЈА Па основу решења Г. Министра војног од 14. Новембра тек. год. ЕОБр. 6767, и команданта дунавске дивиз. области од 18. истог м-ца ЕБр. 10679, Управа дуиавског проФ. слагалишта држаће на дан 15. Децембра тек. год. устмену лицитацију за давање под закуп говсђс коже сирове, које ће се добијати од поклате стоке при месарском оделењу у 1898. години у канцеларији ове управе у доњем граду Бео■градском. Лицитација почиње од 9 сахати пре па до 1 сахата по подне истог дана. Кауција се полаже 10 односно 20°[ 0 од излицитиране цене. Позивају се купци ових ствари, да означеног дана на одређено место у речено време дођу и лицитирају, јер се после свршене лицитације сходно закону о лицитацијама, неће примати никакве накнадне понуде. Вр. 7425. Из канцеларије Управе дунавског про<1>. слагалишта 1. Децембра 1897. год. у Београду.

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ I. Димњичарство: а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлике на снратове — — — О20 д. б) За незидан шнархерт — — — 040 д. в) За узидан — — _ _ _ О20 д. г) За велики узидан шиархерт у гостионици — — — — 0'50 д. д) За чишћење димњака од, два снрата 0'20 д. %) За чишћење простог димњака —. 0'10 д. е) За чишћсчГе чункова од 2 и по метра уједно са пећима — — — 0'24 д. ж) За чишћоње чункова од 2 и по метра уједно Са вите нећи — — О'20-д. з) За паљењо димњака (цилипдера) без разлике на спратове — — 0'75 д. II. Пражњеае помијара и нужника: а) Од кубног метра — — — _ 10'— д. б) Од • акова — — — — — — 0'50 д. Ш. Гробарина: а) Гроб за децу — — — — — 7'— д. б) Гроб за одрасле ,— —» — .— 12'— д. в) Мала гробница — — - - 555 52 д. г) Велика гробница Ш реда — — 998 93 д. д) Велика гробница П реда — — 1099'93 д. %) Велика гробница I реда — — 1684-57 д.

ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ ЗА МРТВАЧКА КОЛА

а) Проста кола са 2 коња — — б) Кола са анђелима са 2 коња в) Стаклена кола са 2 коња — г) Стаклена кола са 4 коња — ■— —

- 10 дин. - 18 „ - 24 „ - 60 „

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалсви, Теразијски, Варошкп и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањегдућана са собом — — — — — — 0'25 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0'70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штаде — Г50 д. За квартове: Дорколски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0'20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дЈгћана самагазом^—— 0-60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом од гостионице са кухињом без штале — Г— д. Од суда општине београдске 28. августа 1892 год. АБр. 9449.

на краљевски престо свога оца и задржавати га и за своје наследнике. А мало доцније дотаћи ћемо се и Пахимеровог причања, и видећемо да се из њега не мора извести онакав закључак, какав је извео ДиФрен. II. Пошто је примио врховну власт у своје руке , краљу Милутину била је прва брига да сузбије Грке, који су били у последње време дубоко продрли у српске крајеве. У тој намери и сам је ступио у савез са Карлом I. Валоа, и са својим тастом Јованом севастократором влахиотским. У пролеће 1282. године Милутин је напао на Грке, освојио оба Полога, Овче Поље, Злетово и Пијанац. Крајем исте године спремио се је против Милутина Михаило Палеолог, али није дочекао да се с њим и судари. 1 Наследник његов Андроник П. послао је на Милутина Татаре, који су били у војсци његова оца, и још нешто своје војске. Милутин се је морао повлачити испред ових нападача, и они су повратили све оно што је Милутин раније био осво.јио. Али кад су дошли до Белога Дрима, ту их Милутин потуче, па је и сам татарски војско-

1 Расћппег I. 1. VI. с. 36.

вођа изгубио главу. У овоме је боју, као што смо већ напред поменули, Милутину помагао и брат му краљ Драгутин. У друштву са братом краљ је Милутин повратио све оне крајеве, које је и раније био освојио од Грка. По свршеном послу краљ је Драгутин отишао у своју државу, а Милутин се је после кратког времена кренуо и по трећи пут на грчке земље. Том је приликом освојио још многе крајеве, а многе опленио. 1 Не много после тога Драгутиновој је држави загрозила била велика опасност. Два брата, Дрман и Курелин, огласили су се били у Браничеву за независне и почели нападати на Драгутинове земље. Драгутин је позвао у номоћ Милутина, и заједничком силом савладају ове нанадачеи њихове земље Драгутин придружи својој држави. 2 После неког времена нападне на Милутинове земље видински кнез Шишман и допре до Ждрела; али ту буде изненада потучен и принуђен не само да се поврати у своју државу, већ и да је напусти и да бежи преко Дунава. Отуда је ступио у преговоре са Милутином,

1 Дан. Жив. Краљ. стр. 113 — 114. 2 На истом месту, стр. 114—116.

и утврдивши мир, добије понова своју државу. 1 У источној Бугарској од године 1280. владао је, као што смо већ напред поменули, цар Ђорђе Тертер. Кад су око године 1285. понова нагрнули Татари у Угарску и источну Бугарску, Тертер, да би задобио њихово пријатељство, би принуђен да уда своју кћер за Чоку, сина татарског кана Ногаја. Ну тиме није могао постићи жељени циљ, јер су се велика татарска пустошења по Бугарској продужила и после тога пријатељства. То га је најпосле нагнало да напусти и владалачки престо и Бугарску. По одласку Тертеровом татарски је кан попео на бугарски престо Смилцу, који је за време Тертерово био кнез.-

(ИАСТДВИИЕ СЕ)

1 На истом месту, стр. 116—119. 2 Ирсчек Ј. К. Рг. „Истор1Ј[ БолгарЂ" стр. 373—374.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Вдасник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића Бр. 158—97.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВИТг