Београдске општинске новине

Број 43

— 172 -

Год. XV

да се ових двадесет и пет динара исплате Петру Видовићу овд. касапину из партије за непредвиђене потребе. XVII Председник износи одбору на решење процену плада Ђорђа Илића, извршену услед решења одборског од 20. Октобра 1897. године АБр. 5954. По прочитању те процене, одбор је решио, да се према процени овој исплати Ђорђу Илићу за иљаду сто шсснаест кв. метара и тридесет девет кв. сантиметара земљишта по 9-50 дин. кв. метар свега десет иљада шест стотипа и пет динара и седамдесет параусребру с тим, да сопственик иема права тражити никакву накнаду за трошкове око вођења ларнице, за неуживањс овог плаца и томе подобпо. Исплата да се изврши с почеком без интереса, и на терст главнице, за шта изискати надлежно одобрењс. XVIII По прочитању процене АБр. '2433 оног дела плаца Мих. Арсенијевића, што се заузима за регулацију цариградске улице, а која је процепа извршена у 1896. год. по пређашњем законском пропису, одбор је решио, да се овај предмет упути грађевинском одбору, да ово земљиште процени по прописима грађевинског закона и поднесе је одбору на одобрење. XIX Председник извештава одбор ; даје управа вар. Београда, решењем својим АБр. 6251, обуставила од извршења решење одборско од 17. Нов. 1894. год. АБр. 7583 односно поновног процсњивања оног фондовног земљишта, што се има додати имању масе Анте Миливојевића у душановој улици, и наредила је, да се изврши процена од 23. Јануара 1892. год. којује министар грађевина још у 1892. год. под бројем 483 одобрио. По еаслушању одбор је решио, да се ова проценаод 1892 год. изврши и по истој уступи маси Анте Миливоје-

вића фондовно земљиште по пет динара квадр. метар и напдакени новац унесе у касу као приход Фонда регулационог. (Свршиће се)

ЛИЦИТАЦИЈА На основу решења Г. Министра војног од 14. Новембра тек. год. ЕОБр. 6767, и команданта дунавске дивиз. области од 18. истог м-ца Б]Бр. 10679, Управа дунавског проФ. слагалишта држаће на дан 15. Децембра тек. год. устмену лицитацију за давање под закун говеђе коже сирове, које 1)С, сс добијати од поклате стоке при месарском оделењу у 1898. годции у канцсларији ове управе у доњем граду Београдском. Лицитација почињс од 9 сахати пре па до 1 сахата по подне истог дана. Кауција се полаже 10 односно 2О 0 | о од излицитиране цене. Позивају се купци ових ствари, да означеног дана на одређено место у речено време дођу и лицитирају, јер се после свршене лицитације сходно закону о лицитацијама, неће примати ннкакве накнадне понуде. Бр. 7425. Из канцеларнје Управе дунавског проФ. слагалишта 1. Децембра 1897. год. у Београду.

б) За незидан шпархерт —. — — 0 - 40 д. в) За узидан — — — — — — 0*20 д. г) За велики узидан шпархерт у гостионици — — — — — — — 0'50 д. д) За чишћење димњака од два спрата 0'20 д. ђ) За чишћење простог димњака — 0'10 д. е) За чишћење чужкова од 2 и по метра уједно са пећима — — — 0'24 д. ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са више пећи — — 0 20 д. з) За паљење димњака (цилиндера) без разлике на спратове — — — 0'75 д. II. Пражвење помијара и" нужника: а) Од кубног метра — — — — 10'.— д. б) Од акова — — — — — — 0 - 50 д. Ш. Гробарина: а) Гроб за децу — — — — — 7-— д. б) Гроб за одрасле — — — ' — 12-— д. в) Мала гробница — — — — 555 52 д. г) Велика гробпица III реда — — 998'93 д. д) Ведина гробница II реда — — 1099-98 д. ђ) Велика гробтшца I реда — — 1684 - 57 д.

ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ ЗА МРТВАЧКА КОЛА а) Проста кола са 2 коња —- — — — 10 дин. .6) Кола, са анђелима са 2 коња — — 18

в) Стаклена кола са 2 коња — г) Стаклена кола са 4 коња — ■ — —

24 60

РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ I. Димаичаротво: а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлике на спратове — — — 0 - 20 д.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА За квартове: Савамалеки, Теразијски, Варошки и Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0'25 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 - 70 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од кашане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале —■ Г50 д. Ва квартове: Дорћолски и Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0 - 20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — — — 0 - 60 д. 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом од гостионице са кухињом бсз штале — 1'— д. Од суда општине београдске 28. авгусга 1892 год. АБр. 9449.

реји, и поставивши га за епископа бањског, преда му на чување своје благо, а сам се крене противу брата. Војска му је била ,,1€змкл тлтдркска, тоурскл и гаш^скл"; али као да до боја није дошло јер, вели, „КВС4 ПОМОШТК) КОЖИЊК) докр-к снкркшикк". После тога Данило је измолио од Милутина допуштење и повратио се у св. Гору. 1 Изгледа да ова два причања немају тесне везе међу собом, и да је посланство Данилово, о коме прича наставл>ач, било раније и ради нечег другог, а не за време и ради размирице ме1)у браћом, о којој прича ученик. Али биће, као што вели г. Ив. Павловић, да обојица говоре о једном и истом доласку. Само што ни један од њих не зна потпуно улогу Данилову приликом тога доласка у Србију, нити знају време кад је то било. 2 Пахимер прича о томе мало опширније, али и нетачније. Причајући на име о закључењу брака између краља Милутина и Симениде, он вели, да је томе био противан старији Милутинов брат Стеван Драгутин, који је истина био по природи неподоба за владу и живео у некој одељеној области, али који је за то васпитавао своју

1 Дан. Жив. кр. стр. 357—'359. 2 Павловић Ив. Домаћи извори за срп. истор. Гласн. VII. Одел,. II. стр. 224—'226. прим. 1.

децу, којој је по праву припадао у наслеђе краљевски престо, јер краљ Милутин није имао законите деце, а незаконита нису имала права на наслеђе. И како је било у изгледу да ће краљ Милутин имати деце и из законитог брака са Симонидом, што би покварило Драгутинове планове, овај устане на брата у намери да то спречи. Ну краљ се Милутин спасе те беде помоћу војске, коју је добио од свога таста цара Андроника. 1 Према овоме причању браћа су се завадила приликом последње Милутинове женидбе, дакле у међувремену од 1299. до 1303. године, и то зато, што је Драгутин хтео да обезбеди својим синовима наслеђе Милутиновог престола. 0 нетачностима овога причања говорићемо пошто будемо разгледали мало бдиже у које време пада овај догађај, а сада да поменемо само толико, да и поред тих нетачности, у њему нема основа познатом ДиФреновом тврђењу о погодби међу браћом, већ се на против јасно види, да је Драгутин своје планове о наслеђу Милутиновог престола оснивао једине на томе, што Милутин није имао законите деце, а деца коју је имао из незаконитих бракова, нису имала права на наслеђе само зато, што су незаконита, и ни због чега другог. 1 Расћјтег II 1. III. стр. 30.

Расправљајући питање о времену овога Драгутиновог устанка г. Ковачевић је дошао до закључка, да је то било 1313. год. А ево како. 1. У предговору ка преводу јерусалимског типика АЕ. Никодим каже да је био игуман хилендарски, кад се је десила велика распра међу „крллемк О^рошемк и междоу крлтомк моу кр<шемк Стефаномк", и да је услед тога „изколЈишемн сокок) крдто^ " скорл срнкнскм« земле" послан био у Цариград цару Андронику, где је у то време био и патријарх Нифон . 1 А како је Нифон био патријархом од априла 1312. па до 11. априла 1315 године, то је и завада међу браћом 1 била у томе размаку времена. 2. Из већ поменутог причања Даниловог ученика знамо, да је Данило постао владиком бањским у време заваде међу браћом, а из причања самог Данила дознајемо, да је приликом смрти краљице Јелене већ био владика. Према томе браћа су се морала завадити још за живота ма териног, дакле пре 8. Фебруара 1314. године, кога је дана краљица умрла. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

1 Гласник XI. стр. 190 — 191.; Годишњица III. стр. 391 до 396.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Власник ОПШТИНА ВЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића Бр. 175—97.

Уредник ,УРОШ КУЗМАНОВИЋ