Београдске општинске новине

ЗВАНИЧНИ ЛИСТ ОПШТИНЕ БЕОГРАДСКЕ

Год. XVI. 1 ЧХУ\\\ХУУ\У\\ХХ^\\\У*\Х1»\У«.\\««^«ЛЛЧ«№*»5к^^\адЛ\\«ЧУ\Ч\\\Х\\\ЧХ*\Х1 ИЗЛАЗЕ НЕДЕЉНО ЈЕДАН-П7Т 111,11 Л. : За Србију на годину на нола године За стране земље на годину

НЕДЕМ 25. ЈАНУАРА 1898.

Број 4.

Т

6 динара 3 9

|ХХЖ^\ЛХХ.Ж^\Х\ЧХХХЧЖХХ.Х.ХЖ\ХХЖ >ХЧ*ГЖ*Ж*'*ЈГЖЈГЖЈГЖЈГЖЈГЈГЈГ*Ж*ЈГЖЈГЈГЈГЈГЈГЖЈ'ЈГ*'Ж/ГЖЖЖЖ*ЈГ/ГЖЈГЖЈГЈ'ЖЈГЛГЖЈГ*'** , ЈГЈГЖЖЖЈГЖЛ ПРЕТПЛАТУ ВАЉА СЛАТИ УПУТНИЦОМ НА ОПШI ИНСКИ СУД А СВВ КОРЕСПОДЕНДИЈЕ НА УРЕДНИКА.

РУКОПИСИ НВ ВРАЋАЈУ СВ. НЕПЛАЋЕНА ПИСМА НЕ ПРИМАЈУ ОЕ.

0 Б Ј А В А ЗА ПОВЛАЧЕЊЕ ИЗ СТЕЧАЈА ОРПСКОГ ВАКАРНОГ НОВЦА На основу закона од 15. Марта 1890. год. има се српскн бакарни новац заменити сребрнидима новога кова. С тога Министар Финансија објављује ово што следује : 1. Српски бакарни новац има се повући из стечаја до 15. Маја 1898. године закључно, ночевши од 1. Јануара те год. 2. У саобраћају важиће тај новац до 30. Априла закључно, а од 1. па до 15. Маја, 6 часова у вече закључно, он ће се примати јоп1 само ради замене новим динарима на одређеним благајницама. 3. За размену српСког бакарног новца одређене су окуужне благајнице и благајница уираве града Веограда. За све време од 1. Јануара па до 15. Маја 1898. године, ове ће благајнице вршити ту размену по пуној означеној вредности српског бакарног новца; но мању суму од једног динара замењиваће новцем од никла. 4. Сваки је дужан да одвоји једну врсту бакарног новца од друге, т. ј. 5 од 10 пара, и тако одвојен новац да подноси за размену дотичној окружној благајници, а у Београду благајници Управиној.

5. При замени српског бакарног новца новим динарима строго ће се пазити на то, да се у државну касу не унесе ни један комад страног бакарног новца, него ће сваки овакав новац бити уништен. Све напред изложено саопштава се грађанству и овим путем ради знања и управљања. Из благајничког одељења Миниетарсшва Финансија, 20. Децембра 1897. год. КБр. 21.015., у Београду.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ I ВАНРЕДНА СБДНИЦА 3. Ја-нуара 1898. г. Председавао нредеедиик г. Н. Д. Стевановић, присуство вали чланови суда гг. Бран Ј. Рајик и Ђ. Карајовановић, од одборника били : г. г Световар Гвовди}], Васа Николић, Љуб. Живковић, Стеван Миљковић, К. Н. Лазаревић, М. 0. ПетровиЂ, С. Азријел, Р. Драговић, Трајко Стојковић, Гдиша Стојановић,-_Марко С. Петронијевић, Стеван Максимопић, Коста М. Ђурић, Др Лпг»> Никола И. Стаменковић, Др. Лазаревић, Ј. М. Јанковић, Голуб С. Јанић, Т>. Пантелић, Др. Стеван. Марковић, 'Јј. Димитријевић, Д. Ћирковић, Дамјан Стојковић, Дим. Гавриловић, Михаило Ђ. Илић, М. Савчић. I Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 30. Децембра 1897. год. и примљен је без измена.

II По прочитању акта Управе вар. Београда и њених одељака АБр. 7431, 35, 50, 34, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних дица, одбор је изјавио, да је Петко Тројановић рибар, доброг владања и доброг имовног стања; да су доброг владања и сиротног имовног стања Војислав Миленковић шпедитер и Ј осиф Талви тргов. агент ; да су му непознати Лазар Јовичић и Живко Лазић касапски момци. III По прочитању молбе Мидеве Новаковић СТБр. 8, одбор је изјавио мишљење, да се молитељици може дати тражено уверење о њеном породичном односу. IV По прочитању извештаја економног одељења АБр. 39, одбор је решио, да се кућа општинска у абаџијској улици изда под закуп од 1. Јан. до 1. Маја 1898. године Петру Атанацковићу штампару овд. за шесдесет динара месечне кирије, под погодбама, у овом извегатају изложеним с тим, да се за издавање

и ЛИТ1БЕ 0 БЕГОБУ НАСЛЕДСТВУ од оставке краља Стефана Драгутина до нобеде краља Стефана Уроша III. пад краљем Владиславом И. ИСТОРИСКА РАСПРАВА

Мото : Знати много о једној ствари, а по мало од свију; знати добро оио, што се тиче српске народности, српства и словенства, а по мало заједничку науку: то ја жедим будућим сриским трудбеницима на нросветноме пољу, а и да им се број умножи! Ј. Бошковић НАПИСАО ЉУБ. АНДРЕЈЕВИТ, (Ова Је расарава награЈјсна арвом видовданском наградом Оаштине Београдске у год. 1896.) (нАСТАВАК) А како дан архиепископове смрти пада, најдоцније, 26. јула 13.16. године, 1 то је и буна морала бити најдоцније пре тога дана те године. Стеванова је буна дакле била у мећувремену од краја Фебруара 1314. па до јула 1316. године. До ближе тачности не можемо доћн, али за нас је 1 Глас 43 стр. 11; Летопис 184. стр. 33.

довољно и толико, што знамо поуздано да је била после смрти краљице Јелене, па дакле и после заваде и измирења међу краљевима Милутином и Драгутином. То ће нам помоћи да одговоримо на питање, шта је нагнало Стевана на покушај да насилним путем дође на краљевски престо свога оца. АЕ. Данило на причање о Стевановом постављању у Зети надовезује одмах и причање о његовој побуни. 1 Он вели да је властела изагала пред Стевана говорећи му „ДОСТОНТ1. ТИ КкЗЈТИ ПркСТЛЛК ОТКЦЈ СК016Г0, се ко кксн мк1 посокксткоучемк ти, глко д& сккоуд«тк се кк ккоилк колга ткога; лште ли не послоуимшши нлск, то ми кк томоу не н<1рснсмк а ткои". У том смислу говорили су му дуго, докле не „оконкчлше хотђниж скокз", т. ј. докле се Стеван не поведе за саветима њиховим и не поче „ ккзносити а МК1СЛНК) СКОМ-К). гако Д4 ККЗКМГГК ШМО!/" Милутину — пр-кстолк". ,,Н к«лико\" ккзмоуштжиш кк1ккшо\*" међу Милутином и Стеваном, којом су приликом велможи краља Уроша II. Милутина почели напуштати свога господара и прелазити Стевану. Видећи то, Милутин је почео лепим обећањима наговарати Стевана да се умирп, што овај није хтео ни да чује, већ се кренуо

1 Дан. Жив. краљ. стр. 124—126.

с војском на свога оца. Кад није могао милом, краљ Милутин скупи војску и пође на Стевана да покугаа може ли га силом нагнати на послушност. Ну до боја није ни дошло, јер је краљ Милутин понова нокугаао да путем преговора склони сина на измирење, гато му је овога пута и пошло за руком. Ласкавим обећањима Милутиновим Стеван је поверовао и предао му се. Али краљ није одржао дато обећање своме сину, већ је најпре наредио да га у Скопљу затворе, а затим да га ослепе и воде у Цариград у заточење код цара Андроника. Претресајући питање о томе шта је био узрок устанку краља Драгутина на свога брата, изнели смо у главним потезима каква је била спољна политика краља Милутина, и видели смо да она, и ако је могла и требала, није покренула краља Драгутина на устанак. Ну, ако краљ Драгутин од тс политике није могао предвидети какве опасности за себе, могла је предвидети и предвидела је Милутинова властела. Не знамо поуздано у каком се је положају она налазила приликом Милутиновог и Јерининог сањања о српсковизантиској држави, и какав јој је положај за доцније припреман, али кад је краљ Милутин могао препоставити Јеринине си-