Београдске општинске новине

Број 6

ИСПИРАЊЕ В0Д0В0ДНИХ ЦЕВИ Почетком идуће недеље вршиће се испирање водоводних цеви у вароши и то овим редом : 11. овог месеца доводне цеви од Топчидерске реке до великог резервоара. 12. о. м. Мрежа водоводних цеви између улица: Кнез Милошеве, Краљ Миланове, Призренске, Једренске, Босанске и Сарајевске. 13. ов. м. мрежа цеви између улица: Кнез Милошеве, Краљ Милановс, Шумадиске де рејона (Западни врачар). 14. ов. м. Мрежа између Кнез Милошеве, Краља Александра, рејона. Шумадијске и Краљ Миланове улице. 15. о. м. Мрежа између Кнез Михајлове, Дубровачке, Богојављенске, Пон-Лукине, Ледренске и Призренске улице. 16. ов. м. Мрежа између Кнез Михајловог венца, Душанове, Љубичине и Кнез Михајлове улице. 17. ов. м. Мрежа између улица • Кнегиње Љубице, Цара Душана, Цетињске, Хилендарске, Палилулског т])га, 1'аковске, Краља Аленсандра, Краљ Миланове и Кнез Михајлове. 18. ов. м. Мрежу цеви између улица Краља Александра, Таковске и рејона. 19. ов. м. Мрежу цеви испод Душанове улице (Дунавски крај). 20. ов. м. Мрежу између улица: Немањине, Кнез Милошеве, Босанске, Пон-Лукине и Богојављенске (Савски крај). Испирање цеви вршиће се ноћу после 9 часова. Ово се јавља грађанству ради знања и управљаља, пошто ће се горњих дана вода замућивати у горе поменутим варошким одељцима.

0 Б 3 Н А Н А Општинска трошарннска Винарска иијаца , од 1. т. мес. пресељена је у згради бив. гостионице „Евроие", на малој пијаци.

с ње монашку ризу; ну и њу после неког времена отпусти, јер је тривалска — српска црква била устала противу тога брака, и ожени се сестром бугарскога владаоца Светослава. И Андроник, не могући се ородити са Милутином преко Евдокије, би принуђен да му понуди своју једину ћерчицу Симониду. Слично овоме прича и Пахимер 1 и само у толико одступа, што тврди да је кћи Јована севастократора господара влахиотског била друга а не прва жена Милутинова, и што не каже да се ]е Милутин оженио сестром своје снахе, већ само да ју је обесветио. У својој расправи „Краљице и царице српске", расправљајући и питање о женама краља Милутина, г. Руварац 2 по српским изворима зна за две, за Јелену и за Симониду, а из уговора Милутиновог са Карлом Валоа од године 1308. зна и за трећу — Јелисавету. „0 кћери Јована Анђела не знам ништа казати и сам ДиФрен није јој ни имена знао". А о Јелисавети каже ово: СтеФан V., угарски краљ, имао је кћер под тим именом, која је још за живота очева године 1270. отишла у манастир. У листинама које су штампане

1 Расћпп. II. 1. III. сар. 30, 31 и 32. 2 Матица од год. 1863.

- 22 —

Винарским трговцима њграђанству јавља се ово ради знања. Од главне управе општинске трошарине, 6. Фебруара 1898 године. Београд. Број 214.

0 Б Ј А В А На дач 12 -ог овог месеца у 3 сата по подне, држаће се у канцеларији економског одељења огхштине друга усмена лицитација за израду двојихкола за градски дезинФекциони завод. за пренос инфицираних и дсзинФицираних ствари. Позивају се лицитанти. да одређеног дана дођу да лицитирају. Услови 15 план могу се видети на дан лицитације у канцеларији економског одељења општине. АБр. 357. Од суда општине београдске 5. Фебруара 1898 год. Београд.

РАД ОДБОРА ОПШТИНСКОГ РЕДОВНИ САСТАНАК 15. Јануара 1898. Председавао члан суда г. Бран. Ј, Рајић, од одборника били : г. г. Др. Стеван Марковић, Ђ. Милијашеввћ, Свет. Гвоздић, Којадин С Караџн!., Трајко Стојковић, Коста Н. Лазаревић, Глиша Стојановић, Голуб С. Јанић, Дамјан Стојковић, Дим. Гавриловић, Марко С. Петронијевић, Стеван Мдксимовић, Љуб. Живковић, Васа Ииколић, М. Савчић, Д. Тшрковић. I Иредседавајући члан суда извештава одбор, да је председник општине од неколико дана оболео и да ће га он у данатињој седници заступиги. Одбор је примио к знању, ово саопштен.е. II Прочитан је записник одборских одлука седнице држане 9. Јануара 1898. год. и примљен је без измена. III По прочитању акта управе вар. Пеограда и њених одељака, АБр. 267, 198, 264, 201 259,

Год. XVI

260, 261, 262, 263, 265, 266, 268, 306, 307 и 308, којима се траже уверења о владању и имовном стању извесних лица, одбор је изјавио, да је Никола Ресавац трговац доброг владања и доброг имовног стања; да су Милош Б. Тешић кројач и Радивој Стој ■ ковић званичник доброг владања и спротног имовног стања; да су му ненознати: Пера Петровић „бакалче" скитница, Милан Павловић слуга, Стеван Лауровић таљигаш, Тана жена Мите Ристића таљигаша, Ленка жена Ђорђа Ђорђевића служитеља, Панта Настасијевић раденик, Марија Обрадовић пиљарица, Цвета жена Лазара Ђорђевића баштована, Миленко Анџић самсар, Љубомир Бошковић и Јевта Драшковић слуге. Благоје Поповић шегрт, ЈозеФ Сајцер слуга, IV По прочитању молбе СТБр. 132, одборјеизјавио мишљење, да се молиоцу Живку Ј. Стојановићу железн. чиновнику може дати тражено уверење о његовом породичном односу. V Председавајући износи одбору на решење молбе Богоја Јовановића, Илије Вељковића, Васе К. Миљковпћа и Стевана Т>. Јорговпћа, којима моле, да се ослободе дужности ирисутничке. По прочитању тих молби АБр. 7384, 7390|97, 30, 43, одбор је решио, овлашћује се суд општински да разлоге у овим молбама оцени и ако их уважи, да друга лица одреди за присутнике. VI По прочитању акта протопрезвитерата београдског АБр. 247, да се на место Васе Павловића изабере друго лице за ту гора цркве дорћолске, одбор је одлучио, да се овај предмет остави за прву седницу за овом. VII По прочитању молбе Душана Тодоровића АБр. 233, да се ослободи дужности тутора дркве палилулске због болести, одбор је решио,

код Фејера спомиње се та Јелисавета године 1274., затим 1275., 1279. као приориса, 1283. и најпосле 1287.; а у листини од 1298. већ се не спомиње. „Јелисавета могла је дакле измећу 1283. и 1287. год. походити сестру своју Кагалину и том приликом могао ју је наш Милутин иознати". Пу г. Руварац ово нититврди нити обара, већ предлаже другу хипотезу. Карло II. краљ сицилијански , пашеног краља Драгутина, имао је сестру Изабелу или Јелисавету, која је била удата за Владислава Куна, брата Каталининог. „Али Владислав волио је Куманке те је са својом женом зло живио. Палма мисли да је Јелисавета г. 1290. у затвору свиснула или мало касније после смрти Владисављеве умрла почем се од тог доба ни код домаћи ни код страни не спомиње." Место тога г. Руварац се пита како би било да узмемо да је Јелисавета, после смрти свога мужа, пошла за нашег Милутина, и да је писмо Карла II. писано 1296. год. „та§пШсо ргшс!р1 Воиппо 81ерћаио, ППтћч ге§1 8ег\ле, саггж ^ипо когоп« $ио" упућено Милутину а не Драгутипу тим пре, што 80Г0ГШ8 у средњевековној латинштини, по ДиФрену, не значи увек пријатеља или сестрића, већ се тако зове и муж сестрин и брат женин, и да из исгог узрока и син

Карла II, Карло Мартел, назива краља и краљицу рашку „сћап8 .ч1тоз соша^тнеоз 80шз" (тетак и тетка). Ова хипотеза није ничим више поткрепљена, и данас је с тим начисто, да је Јелисавета била кћи краља угарског, а овде је наведосмо само зато, што се у њој износи да је Јелисавета могла бпти за Милутином и после 1290. год., а не само у међувремену од 1283—1287, и -да се, према томе, неспречавање Милутинових и Драгутинових освајања у то доба од стране угарског краља Владислава не мора објашњавати тиме, што је тада за Милутином била Јелисавета. Остали историци, и пре и после г. Руварца, који су се забављали питањем о женама краља Милутина, долазили су до разних закључака, и само се у томе слажу, да му је Симонида била носледња жена. А кад јс с њом ступио у брак, колико се је пута пре тога женио, од кога су рода биле и како су се звале те раније жене, у свима тим питањима влада несугласица. С тога ћемо покушати и сами, колико можемо, да што год доприиесемо коначном решењу тих питања. 1. У Гласнику XXIX. објављени су неки изводи из рукописног требника светотројичког манастира код Плевља. У једноме