Београдске општинске новине

Врој 8

- 30 -

Год. XVI

0 Б Ј А В А Пошто је 31. прошлог месеца истекао рок прописани чл. 101. закона о непосредном порезу, за добровољну наплату порезе а, по чл. 102. истог закона, настало време за наплату порезе егзекутивним путем; и пошто има више грађана, који нисуисплатили порезу за равије године, — то Пореско Одељеље за град Београд, услед наредбе Господина Министра Финансија од 3. овог месеца Пр. Бр. 99., овим путем позива све грађане града Београда, који још нису исплатили порезу за раније и 1897. годину. да исту исплате за три дана од дана ове објаве; јер Ље, после овог рока оделење предузети наплату пореза екзекутивним путем, према свима, који не буду исти измирили, у овом року, не примајући никоме никакав изговор и не давајући ни најмањи почек. У исто време оделење овим путем позива грађане, да уредно долазе на позиве пореских органа, када буду позивани ради плаћања порезе и осталих званичних послОва, како би избегли казне прописане чл. 109. закона о непосредном порезу за недоласке на позиве. Из канцеларије Пореског оделења за град Београд 9. Јануара 1898. год. Пор. Бр. 112. у Београду.

ПРОЈЕКТ ПРЕЛИКШАРНЕ КОНВЕНЦИЈЕ Између општине вароши Београда с једне и г.г. Н. В. ЈЈеона Косу потпредседника Бечког водовода у Бриселу и Велизара Ј. Мариновића инжињера у Паризу с друге стране. Чл. 1. Г.г. Н. В. Леон Косу и В. Ј. Мариновић обвезују се, да изврше за рачун Београдске општине и у овоме месту следујуће радове: а. Побољшање и проширење садашњег водовода; б. Канализацију вароши; в., Зидање кејова на савској обали између града и дрвених кејова које влада пројектира; По плановима, ценама и другим условима који имају да се доцније међу долепотписанима утврде. Чл. 2. У име исплате горепоменутих радова г.г. II. В. ЈГеон Косу и В. Ј. Мариновић пристају да приме анујтет, који ће се рачунати по б,30"ј и (шест и тридесет од сто) од еФективне цене сваког рада и који ће имати да трају 50 (педесет) година, рачунајући од дана кад се сваки рад буде свршио. Под еФективном ценом сваког рада разуме се цена у злату самог рада и интеркаларни интереси за време конструкције који се имају рачунати по интересу од 6°[ 0 (шесг од сто): ова ће сума важити као базис за рачунање годишње исплате. Чл. 3. Као обезбеђење за тачну исплату ануитета о којима је реч у претходном члану, Општина београдска се обвезује да ,да г.г. Н. В. Леон Косу-у и В. Ј. Мариновићу прву хипотекарну гарантију на све приходе које буде дала експлоатација описаних у првом члану радова као и на бруто приход трошарине за варош Београд. Чл. 4. У размену за право које Београдска општина добија да се годишњим исплатама одужи она признаје г.г. Н. В.

Леон Косу-у и В. Ј. Мариновићу искључиво право да експлоатишу, од потписа деФинитивног уговора па за време од 50 (педесет) година рачунајући од дана кад се сви радови сврше, сва предузећа о којима је реч у првом члану. ДеФинитивни контракт, који имв да се потпише између ннтересованих страна означиће тачно све услове и прилике које ће ову експлоатацију регулисати; но долепотписани већ су данас сагласни односно сљедујућих основа који се и једна и друга страна обвезују да праме. § 1. Водиће се један особени рачун за свако предузеће а општи трошкови делиће се на сва предузећа сразмерно њиховом бруто приходу; § 2. У експлоатацији водовода узеће се у рачун садашњи чист приход истог водовода који се цени на 130.000 (сто тридесет иљада) динара. Кад се од бруто прихода буду одузели трошкови експлоатације и једна сума равна анујтету скопчаним с раширењем водовода, салдо ће прииадати оиштини Београдској, док то солдо придружено анујтету не буде изнело суму равну 130.000 (сто тридесет хиљада) динара. Ово значи да ће општинтз од чистог прихода водоводске експлоатације примити на име исплате старих и нових радова једну суму од 130.000 (сто тридесет хиљада) динара. У случај кад би општина хтела да се водовод чисто и просто откупп п то се може учинити на базису горестојећих циФара и капитализацији од 6,30 °ј 0 (шест и тридесет од сто). На сваки начин кад чист приход водовода буде нрешао суму од 130.000 (сто тридесет хиљада), салдо ће се имати делити на равне делове између општине и концесионара, пошго се у напред изузме из тог солда по обичају, једна сума од 5"| 0 (пет од сто) за резервнп фонд и једна сума од 10°| 0 (десет од сто) за управни одбор. § 3. Бруто приход од канализације кога представљају односне таксе, прво ће се употребити на измирење трошкова експло ■ атације. Салдо ће припадати општини и смањити у толико годишњи терет ануитета скопчаног са грађењем канализације. Кад се овај анујтет буде изравнао салдо ће имати да се дели на равне делове између онштине и концесионара под истим погодбама које су у § 2. наведене. § 4. Чист приход, то јест разлнка између бруто прихода и трошкова експлоатације, за кејове на савској обали припадаће општини док се не буде изравнао ануитет скопчан с грађењем тих кејова. Ако чист приход тај анујтет превазиђе онда ће наступити за салдо делење на равне части између општине и концесионара и то под истим погодбама које су у §§ 2. и 3. наведене. § 5. Општина београдска као интересована у експлоатацији с вију ових предузећа имаће право да буде представљена у управном одбору са бројем од 3 | 7 (три седмине) чланова који буду састављали тај одбор. § 6. Ови спорови који се буду породили између општине и концесионара расправиће се путем изборнога суда. Чл. 5. При извршењу горепоменутих радова г.г. Н. В. Леон Косу и В. Ј. Мариновнћ обвезују се да у самој земљи

прибаве сав онај материјал који се може овде наћи у довољној количини и тако савршеном квалитету да се без икаквог ризика за обдржавање радова може употребити. Ово се наравно односи на општи грађевински материјал, као: цигле, песак, камен, креч итд.; а не на специјални материјал, као: ливено гвожђе, мапшнерија, церамичне цеви итд. У случају спора, односно употребе извесног материјала, због ма каквог разлога, обе стране пристају да приме као одлучно и без могућег противљења решење Краљ. Српског Министра Грађевина. Чл. 6. Општина београдска се обвезује да учини код Краљ. Српске Владе нужне кораке, да би се сав материјал који се буде имао са сгране прибавити ослободио од свакојаких такса. Чл. 7. Г.г. Н. В. Ј1еон Косу и В. Ј. Мариновић пристају да приме на се и исплате садашњи дуг Београдске општине, који се цени на 2 000.000 (два мшшјуна) динара и то под истим Финанцијским погодбама које су у члану 2. наведене. Ово значи да ће општина на сваки начин почињати да исплаћује у исто време, кад и дуг за извршење радова и то по рати од 6,30°| и (интереса и амортизација), за 50 (педесет) година, на истом капиталу дуга ако она ту суму прими кад се радови сврше, а на капиталу заједно са интеркаларним интересима ако она жели дајој се та сума пре почетка радова преда. Чл. 8. Г.г. Н. В. Леон Косу и В. Ј. Вариновић имаће слободу да пренесу са одобрењем Београдске општине, на друго лице или на ма какво друштво сва права која за њих потичу из ове конвенције као и она која буду истицала из деФинитивног уговора. Чл. 9. У случају кад би г. г. Н. В: Леон Косу и В. Ј. Мариновић образовали у циљу извршења овога уговора безимено друштво за грађење и експлоатацију, општина београдска се обвезује да удари свој печат на облигације тога друштва у колико интерес и амортизација тих облигација не претичу ону суму коју је општина гарантовала. У овом случају општина београдска би добила либералне акције, или оснивачке уделе који ће представљати њен део у добитку безименог друштва као што јеисги описан у члану 4. Општина ће имати право да буде представл>ена у административном савету безименог друштва и то са бројем З ј 7 (три седмине) чланова који буду састављали тај савет. Савет ће овај гласањем бирати свога председника. Чл. 10. Кад буде истекао рок концесији, т.ј. носле 50 (педесет) година од дана кад се свп радови сврше, сви ти радови предаће се Београдској општини и постаће њена нскључива својина. Чл. 11. ДеФинитивни ће уговор на сваки начин признати општини београдској ираво да откупи све радове и део концесионара у чистом добитку после рока од 25 (двадесет пет) година рачунајући од дана кад се сви радови буду довршили, но она ће по обичају имати да изјави пет година у напред — то јест, по истеку од 20 (двадесет) година у напред — њену одлуку да се користи овим правом. У случају безименог друштва општина ће имати да плати за откуп овоме друштву :