Београдске општинске новине

Број И

- 44 —

Год. XVI

цима, којима ће увек и у првом реду бити пречи интереси њихових акционера него ли захтеви и интереси грађана и општине. ■ Због злих иоследица, које се неминовно јављају, кад се такве установе дају у концесију, осуђено је и у науци и у иракси, давање таквих концесија. Финансијска страна, ма колико она била повољна, не може и не сме бити једино и у првом реду меродавназа решење питања. Нредајом тих установа у концесију, ми предајемо јавне, оитате интересе у руке приватним лицима; ми жртвујемо интересе свега грађанства, интересима појединих лица и то још странаца. Глас свега грађанства у томе случају мање вреди од гласа неколико привагних лица, којима дамо концесију. Давање концесије ми се одричемо слободног управљања и располагања тим тако важним јавним установама. Жеља и потребе грађанства угушују се. а истиче се воља концесионара. Ма колико били обазриви при склапању уговора увек ће концесионар наћи одушке и ослонца, да се одупре оправданим захтевима грађана и ошптине, само ако се ти захтеви косе са интересима његових акционара. Чим конкуренције нема, одма се јавља и жудња концесионара за што већом добити, дакле за што јачим експлоатисањем грађана. Стотине примера на страни, а и код нас код железнице, са друштвом трамвајским и за осветлење, казују нам како концасионари упорно бране своје педиште и како су они увек у праву, ма да све грађанство види и осећа неправду. Концесионар већ тиме, што има у рукама те установе, јачи је. Рачунати на контролу од стране оиштинске власти и рећи; „ама ми смо ту, па не дамо баш тако лако, да се ради како се хоће", то је слаба утеха, то је обмана. Ако се верује, да се путем контроле може спречити рђаво управљање, онда би се то средство, још са већом сигурношћу за успе^, могло применити на установе, којима сама оиштина рукује. Али као што видимо, то се не ради, или ако се и ради контрола је лабава. Сматрати да ће та контрола бити јача ирема странцима, то је обмана. А баш кад би и била јача она ће бити немоћна. Као правдање давање концесије, истиче се обично то, како ће приватни боље и јевтиније уирављати, него што ће то чинити општинска Управа, која је јако променљива и која је јако приступачна оправданим и неоправдашш прохтевима појединаца, те тиме постају издатци већи, а приходи мањи. Те су замерке у неколико оправдане. Али баш да су оне и сасвим оправдане, то не сме бити повод, да своју независност поклонимо странцима, да се ставимо под њихово туторство. Ако се искрено жели сталност, онда треба радити у смислу решења онога збора београдских грађана, који је решио задужење, алп под условом да се образује сталан одбор из виђених граћана, који ће управљати приходом и издатком општпн-

ске трошарине, односно да води бригу о зајму. — Боље је једној таквој управи поверити, да се стара за извршење још недовршених радова и на њу пренети право прикупљања прихода и руковање са поменутим установама Не буде ли сталности у унрави општинској, онда ће за грађанство и за општинске интересе, бити још веће штете, кад су те установе у рукама странаца, но што је то сада. Ту несталност употребиће концесионар на своју корист, а грађанство ће имати још већу штету но што сада има. Давањем концесије странцима ми им дајемо и ираво да нам у свако доба могу рупити у кућу и да могу вршити преглед наших домова, кад год они за добро нађу. Другим речима, поред државне и оиштинске власти, добићемо и власт тих странаца. Сукоби између грађанаи концесионара биће неизбежни, а и општинска и државна власт биће немоћни да заштите грађане. Као разлог давања концесије наводи се и то, да општина није у стању сама добити потребан зајам, за извршење тих послова. Ми налазимо да општина београдска сама себе и сувише потцењује и да не стоји, да она сама не може добити потребан зајам, кад даје онако јаке гарантије, какве концесионари траже. Али ако општина збиља није у стању да сама непосредно добије зајам, онда је врло мало оправдано, да такав зајам општина тражи преко шпекулативних појединаца или компанија, који ће у првом реду гледати свој интерес, а ошптини како буде. А још је мање оиравдано градити једну врсту зајма, као што је тај, који нуде г.г. Косу и Мариновић. То што они нуде и није чист зајам, већ је тако звани прикривен зајам, а та је врста зајмова најгора врста. Као важан разлог за примање понуде истиче се прека потреба, да што пре добијемо канале и да што пре обезбедимо обалу. Доиста је прека потреба, да једном приступимо послу. А јји пут, којим се у носледње доба пошло, не само да није најкраћи, него је тако јако извијуган, да врло брзо на њему залутамо. Са тим нашим вечитим преговорима, те са овим или оним агентима, те са овим или оним иредузимачима, који нам се сами јаве, или које ми нарочито позивамо; са тим вечитим лутањем, ми одуговлачимо приступање раду. И понуда г.г. Косу и Мариновића, јесте једна таква понуда, која ће учинити, ако се у начелу прими, да нам цела ова година пропадне. свршиће се

ЛИЦИТАЦИЈА По решењу господина Министра војног од 26 Фебруара. тек. год. ИГ.М 229. из 1896 год.држаће се на дан 30 и 31-ог овог ме-ца једно-днсвна усмена лицитација у штабу ове команде, од 9 сати пре подне а за донраву —- продужење — штале постојаће у Топчидеру.

динар

Нредрачунска је сума 19.601 и 35 пара динар. Кауција је 2.940 динар у готовом новцу или вредећимдржавним папирима. Полаже се на дан лицитације. Сва техничка документа могу се видети сваког радног дана у ижињерском оделењу ове команде. Из команде Дунав. дивиз.. области 11 Марта 1898 год И Ј\2 1763.

П Р 0 Д А Ј А На дан 23. Марта ш. г. 9 сати ире иодне, Управа општинске трошарине, пред каФаном код „Гргеча" продаваће 10 канти млекарских, разне величине. Именовани предмети, ухваћени су у кријумчарењу. Позивају се купци да одређеног дана дођу на лицитацију. Од Управе општинске трошарине 9. марта 1898. год. Бр. 162. — Београд. РАЗНЕ ОПШТИНСКЕ ТАКСЕ

I. Димвичарство: а) За чишћење димњака (цилиндера) без разлике на спратове — —- б) За незидан шпархерт — — в) За узидан — — — — -— г) За велики узидан шпархерт у гоетионици — — — — — .— д) За чишћење димњака од два снрата )}) За' чшнћење нростог димњака е) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са пећима — — ж) За чишћење чункова од 2 и по метра уједно са више пећи — з) За паљење димњака (дилиндера) без разлнке на спратове — — II. Пражњење помијара и нужника: а) Од кубног метра — — — — 10'— д. б) Од акова — — — — — — О50 д. Ш. Гробари-на: а) Гроб за децу — — — б) Гроб за одрасле — —- в) Мала гробница — — г) Велика гробница Ш реда д) Белика гробница П реда ђ) Велика гробница I реда —

0-20 д. 0-40 д. 0-20 д. 0'50 д. 0-20 д. 0-10 д. 0-24 д. 0 20

0-75 д.

7-~ д. — 12— д. — 555 "52 д. — 998 93 д. —• 1099'93 д. — 1684-57 д.

- 0-70 д.

ТАКСЕ ЗА ИЗНОШЕЊЕ ЂУБРЕТА -За квартове: Савамалски, Теразпјски, Варошки II Врачарски 1. Од собе и кухиње или мањегдућана са собом — — — —■ — — 0'25 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом 3. Од четири или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом, од гостионице са кухињом без штале — Г50 д. За квартове : Дорћолски п Палилулски 1. Од собе и кухиње или мањег дућана са собом — — — — — — 0'20 д. 2. Од две или три собе са кухињом или већег дућана са магазом — —? •3. Од четИри или више соба са кухињом, од ка®ане са кухињом од гостионице са кухињом без штале Од суда општине београдске 28. августа 1892 год. АБр. 9449.

0-60 д.

1'— Д.

УРЕДНИШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОШНТИНСКОГ СУДА_

Вла®ник ОПШТИНА БЕОГРАДСКА

Штампарија Д. Димитријевића Бр. 180—98.

Уредник УРОШ КУЗМАНОВЦЋ