Београдске општинске новине
Број 14
— 59 -
Год. XVI
на мене. И ако постоји и ииемен извештај и са мојим потпиеом о систему канадизације, сматрам за дужност да и усмено проговорим нсколико речи о систему. Кад сам јесенас био у Паризу, позвао ме је један мој познаник да одемо у једно места близу Париза, те да видимо један систем канализације по системи сепарирања. И мени, господо, како сам одборник, а и иначе интересовала ме је та ствар, било је врло мило, што ми сеуказалаузгред прилика, да се уиознам и саједним таквим системом. Ја сам једног дана отишао с тим мојим познаником у ту варош и отишли смо у биро, п ја сам ее, господо, јако изненадио кад сам у том бпро-у видео целокупан план канализације за варош Београд и упитао самдиректора: од куде им тај план? Онда ми је он рскао, да су се они интересовали за наше прилике, а дознали су да ће да се изврши канализација у нашој престоници, па су изаслали своје инжењсре, који су израдили, овде у Београду, целокупни план канализације, а о томе у Београду апсолутно нико иије знао ништа. Сем тога, г. директор био је тако љубазан, те је ишао са иама у три-четири нове куће, које су тек биле озидане, те ми је показао спајање тих кућа са главним каналом, а за тим смо отишли и видели и неке старе куће. Ја сам био веома задовољан самим Функционисањем тих канала, али сам директору одма учинио нримедбу, да сумњам да ће тај систем канализације бити нримљен за Београд. То је систем сеперације, тако да метеорска вода не силази у канале, а нодесан је нарочито за места, која су равна. Ја сам био иотнуно задоволкан тим сиетемом, једно, што је сам систем добар и, друго, што су ми казали да је тај систем знатно јевтинији од других система. Ја сам тада рекао, да би тај еистем можда 6*0 погодан за Београд, једно, што је јевтинији, те би Београд дошао што пре до канализације, и друго, што Београд има добар над за одливање метеореке воде. Ја сам, господо, мећутим, гОЕорећи и са г. Мариновићем, додирнуо ту тачку, и он ми је казао, да онај еистем који сам тамо видео није Шонеов систем али да му јесличан. Ја сам му тада наноменуо, да не би може бити због нарочитих навика у Београду ири маниЈлшшању где год заиињало; али г. Мариновић ми је одговорио, да су све незгоде код тога система отклоњене. Господо, тојешто сам ја имао да кажем о Шонеовом систему и могу рећи да ја лично не нознајем скроз тај систем — т. ј Шонеов систем сеперације — али инак не бих му био противан, ако би он задовољио све хигијенске захтеве у Београду. Бар такав сам ја утисак о томе систему добио кад сам био уПаризу. Али, господо, кад је већ реч о томе, да Општина напушти све оно што је рађено за осам година, ја мислим, да би нам и дужносш била да, пре него што усвојимо овај систем, затражимо и друга сшручна мишљења о њему. Ја ћу у овој прилици да се позовем на г. Кап.етановића. Кад је Гертнер био овде у Београду да да своје Јмишљење о водоводу нашсм, тада је мени доктор Стејић бацио у очи прекор, како је Општина при грађсњењу водовода радила како је она хтела — по свом ће®у, као да нема санитетског Савета у Београду. Ја сам му одговорио : „РагДоп", господине, сав тај рад био је јаван; штампани су били извештаји и Управи вароши Београда, све је то достављено. Ако је том приликом рађено нешто што није требало да се ради, Управа вароши била је позвана да то на основу забрани и да стане таквом раду на пут. Али он ми јерекао, даје Општина ипак била дужна и да је требала да о томе саслуша и санитетски Савет. Да и у овој прилици не бисмо добилитакав ирекор, ја бих био за то да, пре него што усвојимо овај Шонеов систем, унитамо грађевински и санитетски Савет, те да и они изјаве да ли је Шонеов систем повољан за Београд. Сад бих имао да учиним ј едну наномену односно самог система сенарације. Одавно је, господо, пала мисао да се при увођен.у канализације у једној вароши сепарира метеорска вода од остале нечистоће и нрву је гакву канализацију предложио, ако се не варам, енжењер ЈГирнур, али он није могао да успе, јер му систем није био савршен, али његову мисао сепарирања прихватили су други и они су ,је и остварили. И данас, гвсподо, кад је то питање већ решено са хигијенске страие, и не нитајући да ли је то потврдио Солзбери као што рече Капетановић, или ко други, слична ауто-
ритета, ја отверено кажем, да бих био за тај систем; али ја сам казао да бих за тај систем био с тога, што би нам он са хигиј енске стране може бити исту ону услугу учинио, као и други какав систем а који би био скупљи. Тако исто, господо, кад би био и какав други систем канализације, који би био јсвгинији од овог Шонеовог система, а могао би с хигијенске стране да врши исту таку услугу, као и тај систем, ја бих био и за тај други систем. То је, господо, с тога, нтго сам ја и у комисијама и у Одбору општинском увек заступао гледиште, да морамо добро да се чувамо, да нас модернизирање Београда не кошта скупо, ваља имати на уму, да. Београду не смемо скуноћом спречити растење, јер шго је једно место веће, већа је и радиност и трговина и лакша зарада. Сад бисмо, господо, могли да се запитамо, да ли је то са чисто хигијенског гледишта што нам ови. понуђачи иредлажз^ овај систем, или они то предлажу с тога што је у општеон јевтинији. У колико се ја сећам, господо, кад је долазио у Београд онај хигијеничар Смит и том приликом проучио у онште све радове ошцтИне Београдске, он је чини ми се, препоручио тај систем сеперације као веома добар систем, нарочито с тога, што чини нотпуно услугу ишто може да се рентира. Сваки други систем канализације био би за нас скунљи. Господо, то је главни разлог за што бих ја могао бити за тај систем канализације, т. ј. шго би тај систем био јевтинији него ма који други. Али нре него што бих се решио да пристанем на тај систем, ја бих желео да тачно сазнам рентабилитет тога система, те да видим какав ће бити тај рентабилигет овде у Београду. Но да завршим с оним што сам дознао у Паризу. Ја сам питао директора оног биро-а : „Молим вас, господине, да ми кажете : осем у овоме месту, да ли сте још где год увели овај ваш систем ?" — а он ми је одговорио, да је ирви његов такав систем опробан у једној касарни у Паризу и после у томе месту код Париза. Јошми је рекао, да има још око 30 вароши у Еврони, за које су добили концесије на систем. На питање моје: „Па за што не радите и у тим варошима?" одговорно ми је, да још нс знају какав ће им тамо бити рентабилитет, те да за то још не раде. Кад смо говорили о приликама у Београду колика је насељеност, и о пространству Београда учинило ми се, да то не утиче повољно на директора. Нарочито ме је питао: колика би могла бити такса у Београду? Кад сам му ја казао да би такса могла бити око 2 дин. од једног квадратнога метра кућног Фронта на годину, он је рекао да се на тој основи не би могло ништа урадити. С тога бихјамолио наше техничаре да ми кажу рентабилитет тога система, и то рентабидитет с погледом на таксу а према броју и густини становника у Београду. Са свим друкчији ће бити рентабидитет ако једна кућа нема више од 2—3 душе или ако у једној кући има 80 кирајџија. Међу тим, господо, та погодба о рентабшштету веома је важна нарочито с тога, што се овај систем у овом предвиђа због лакшега Финансирања, а Финансирање се предвиђа путем образовања акционарског друштва. Акционарско друштво, то јеједан облик предузећа, којн се јако распрострео у модерном времену, п који је управо благословен,' за извесне радиности, без кога облика ноједине гране нроизводње и још неких послова, не би могле ни опстати. Ја вас питам госнодо, ко би се сам усудио да улолш сав свој капитал у један рудник ? Међутим, кад се скупе много људи, иа путем акција створе иотребан капитал, онда је са свим природно, да ће за свакога лакше бити. Сваки ће радије ризиковати један десети део свога пмања у такво предузеће, него што би се нашао нојединац и рекао : „ја дајем све своје имање!"
вали од оиасности, те да не буду навучени на куповање акција и па отуда можда и на губитак. С тога дакде господо, што се акционарска друштва могу и зло употребити свуда при општинским радовима избегавају се, где год се то може избећи, и примењују се само тамо, где се могу без оиасности за публику применити. И ја не видим, господо, потребу, да се овде примени на радове наше онштинс облик акцнонарскога друштва ако је капитал већ иађен. Међутим, што јс у овој конвенцији иредвиђено нарочитим чланом акционарско друштво може се рећи да је сигурно, само на тај облик предузећа и мишљено. Чак се предвиђа и начин исплате оне ортачке добити између Општине и акционара. То је господо, врло интересантна ствар, та ортачка добит: хоће ли у опште те добити бити, за општину или за 'акционаре ? Сад долазим госиодо, на оно питање о одређивању такса. Наравна сгвар, кад се скдопи једно друштво, које ће да изврши ове радове, па после да их експлоатише, оно ће гледати да има отуда добиги. Ади ми смо сви чулп како се говори, да ми не дамо да буде те добити, јер ће то у иашим рукама бити одређивање такса. Ја онда не разумем господо, шта ће овај мамац у члану 3. ове конвенције, ако не зато, да се купцима акција представи да ће са свим поуздано да имају и извесну добит. Ја право да вам кажем госиодо, не бих никада желео, да ма ко изгуби свој новац на спекулисању при Финансирању радова београдске оиштине! Има још једна важна ствар, а која ми изгледа као да није предвиђена, бар не видим да је предвиђена у извештају комисијске већине. Нигде иијепредвиђено господо, колики ће бити акционарски капитал ? Међутим, у извештају већине казато ј е, да ћс се акције на то и то издати, аколики ће капитал бити то не стоји. Госнодо, акционарско друштво за експлоатацију београдских општинских иосдова, — то мени ружно звони а то с тога, што никако није оно исто као када се чује акционарско друштво за експлоатацију рудника „Мисаче". Ови понуђачи знајте, нису забадава метнули овај став у у понуди, да они имају право пренети ову концесију на друго какво лице или друштво акционарско. Ко год зна сам начин стварања тих акционарских друштава, знаће да онај, који преноси какву концесију и ако нема никаквог канитала, ипак тражи да му се урачуна као улог и исилати његов рад око добијања концесије, а то би еве опет у овом случају ишдо на штету Општине. Она би морала то посредовање да, плати. Као год ако се сећате, што је трамвајско друштво морало да плати Цикосу запренос његове копцесије на акционарско друштво. тако ће исто општина платити у овоме случају, кад буде откупљивало акционарско друштво, сву ону цену која јс у своје време урачуната као улог концесионара учињен преносом концесије на друштво. Би се сећате да је Дикос добио од акционарског друштва 900 комада акција за пренос те његове концееије и због тога је друштво морало носле да удешава свој биланц и да обара курс тим акцијама — које је Цикос био распродао, па су и неки од наших грађана били купили — све дотле, док их није после повратило све натраг куповином, Сада, господо, ево у чему сам се ја сложио са г. Мариновићем. То је у овоме: у место да паша општина чека док се њен креДит нодигне ; па онда текда тражи зајам, ја не би био противан да се нађе какво друштво, које би све те радове ошптини извршило и у место наплате примило на име исплате од општине њезине огарантоване облигације. Има у опште четири могућности, да општина дође до ових радова. Прва је могућност да општина добије потребаи капитал на зајам, па да све те радове сама ради путем лицитације; други би пут био, кад се зна да општински кредит не стоји тако високо, да може да дође до сума — а ја мислим да кредит општински није тако велики, да може до зајма скоро доћи — то да не би Општина дуго чекала док добије новац, ји би бпо за онај други начин, а то је, да се нађе друштво које би било вољно извршити све општинске радове, и у место исплате примити добро ујемчене општинеке облигуције. Трећи би начин био овај. Каже се да експлоатација апсолутно не може остати у онштинским рукама, ј ер нису сигурни да ће се наплата такса тачно вршити а не сматра се да би била
Нисам дакле, противан облику акционарског друштва; али то је један обдик предузећа, који има и своју ванредно ружну страну, кад се на разне послове примењује, тако да сви они, који се бавс законодавством у свима земљама, много се муче да нађу начин, да се акционарска друштва ограниче тако, да од њих буде, по економно благостање једног народа само плодности а не и опасности. Ради тога дакле, што су та акционарска друштва по где што и опасна, ради тога се и одређује, законом до ситница цео склоп друштва да би се они људи, који незнају шта I је то акција а шта облигација; да би се сачу- 1