Београдске општинске новине

Број Д-8

— 75 —

Год. XVI

расправи питање о наплати таксе трошаринске на трамвајска кола, а ово се питаље налази пред комисијом, која ће се позвати, да поднесе извештај. Ш Одборник г. Раденко Драговић пита зашто и по чијој наредби трошарински органи не пуштају у варош оељаке са сировим дрвима, те сељаци морају та своја дрва у бесдење да продају каФеџијама ван трошаринске линије. Председник је изјавио, да се сељациса сировим дрвима не пропуштају у варош по наредби државне власти, а да ће суд општински обратити пажњу власти на то, да би требало да и месне полиц. и општинске власти, спречавају сељаке, да секу и тамане шуму. (СВРШИЋЕ СЕ)

ГРАЂЕЊЕ НЕЈА И КАНАУ1ИЗАЦИЈЕ БЕОГРАД-?' Поводом предлога одборника г. Милана Арсенијевића, да се одмах предузме грађење кеја на савској обали, одбор је општински у седници својој од 18. Децембра 1897. г. АВр. 7396 изабрао нарочито стручно поверенигатво, да проучи како овај предлог г. Арсенијевића тако и сву досадању радњу на грађењу кеја и канализације у Веограду са Финансијске, правне и техничке стране и да поднесе одбору исцрпан извештај. Повереништво то, које су састављала господа Н. И. Стаменковић, одборник и проФ. Вел. Школе, Миша Марковић, инсиектор државних железница, Милош Дамјановић, инжињер Мин. грађевина, Т. Селесковић одборник и проФ. Велике Школе, Милан Капетановић, одборники проФесор В. Школе, Милутин Ј. Марковић одборник, бив. касац. судија, Милош Савчић одборник и инжињер, Др. Радмило Лазаревић одборник и начелник санитета у пензији, Светозар Гвоздић, одборник и комесар НаЈзодне Банке и Тодор Ј. Михајловић одборник н трговац, — поднело је одбору два извештаја, већине и мањине чланова овог поверенигатва, који се извегатаји објављују према наредби одбора од 26. Марта 1898. год. АВр. 2382: 1 Извегатај већине чланова одборског повереништва: Суду општине вароши Београда, На основу одборског решења потписати чланови комисије разгледали су све, штоје рађено по пројектима за ке и канализацпју вароши Београда; а тако исто и уговор, који је закључен са г.г. Линдлејом и Чокеом и част нам је поднети одбору слсдећи извештај : 1. Предлог одборника господ. Арсенијевића не може служити као основа за даљи рад на ке-у и канализацији. 2. Пошто је иројект кеа, који је израђен од грађевинског оделења а одобрен од министра грађевина, оцењен од стране позватих експерата г.г. Линдлеа и Чокеа као несигуран за сам објект, а како је и генерални план канализације измењен од исте господе експерата, то налазимо да се према горњим пројектима не може ни отпочињати грађење кеа и канализације. В. Међутим како је доцније закључен и нарочити уговор са г.г. Линдлејом и Чокеом ради састава потребних планова за ке и канализацију као и за надзор и управљање ових грађевина, то налазимо, да је са овим ствар свршена и да само треба прићи извршивању уговора.

Према свему овоме потписати чланови комисије предлажу одбору: „Да се приступи извршењу овога уговора и да се г.г. Линдлеј и Чоке позову одмах да раду приступе". 12-ог Јануара 1898. год. у Београду Члапови комисије одборници Др. ЛазаревиИ Свеш. Ј. ГвоздиИ М. КаиешановиЛ инж. М. Савчип М. МаЈжовиК Милош ДамњановиИ Налазим да већина комисије није испунила задатак, који је одбор општински ставиоудужност комисији; а исто тако налазим, да је уговор начињен са г.г. Линдлејом и Чокеом по све штетан по општину београдску, с тога ћу у одбору изнети своје одвојено мишљоње. 12. Јануара 1898. год. у Београду Н. И. СтаменковиК. Био сам спречен својим пословима, те нисам могао присуствовати овој комисији, за то нисам ни потписао овај извештај. Тоцор Ј. МијаиловиИ. II Извештај мањине чланова одборског новеренипггва: Одбору општине овоградсне, Ннсам се могао сложити са мишљењем већине оне комисије, коју је одбор одредио да ироучи и да одбору исцрино реФерише о нредлогу одборника г. Арсенијевипа, као и о томе. шта је до сада рађено на иитањима о обезбеђењу обале Савске и о каналисању Београда, па ми је с тога част поднети одбору ово одвојено мишљење. Налазим да већина комисије , није обратпла довољиу иажњу одлуци одборској и да извештај већине није ни у коме поглоду исцрлан. Тај Факт, што је одбор изабрао комисију од десет лица, састављену из техничара, лекара, Финансијста, трговаца и правника, као и смисао одлуке одборске да се досадашњи рад на поменутим питањимз проучи како са техничке, тако п са Финансијске, санитетске и са правне стране, сам тај ®акт казује, да одбор с нравом очекује доиста исцрпан извештај о досадашњем раду на тим нптањима. Већина се комисије зауставила само на уговору, који је начињен између општине београдске и г.г. Линдлеја и Чокеа, паио томе питању подноси одбору сасвим једностран извештај. Оно што већина комисије није урадила, сматрам за своју дужност, да урадим' ја, бар у главним потезима: а то у толико пре, што је моје мишљење сасвим противпо мишљењу и иредлогу већине. Прво, о обезбеђењу обале савске. Одма по довршетау наше железтшце, покренуто је питање у министарству грађевина о обезбеђењу обале савске нли о грађењу кеа. Тадањи дирекгор наше железнице, покојни 1'ихшер. у друштву са стрпним пнжињерима, иредаојеминистарству грађсвина један пројект за грађење кеа од железничког моста до града. — Извршење кеа по томе нројекту коштало би до 12 мил. дин. Да ли услед тако велике цене, или из каких других узрока, Министарство Грађевииа није усвојило тај тројект, већ је, 1888 године, новерило израду пројектаза антрпое и кеј, инжињерима Министарства Грађевина А. Кнежевипу, М. МарковиЛу и Ф. Лусеру. — Пре но што су деФинитивно довршили нројект, ти су инжињери послати у иносгранство ради проучавања сличних Грађевина. Они еу у осамварошиу Угарској, Аустрији и Немачкој, разгледали већ извршена обезбеђења речних обала и магацина, и на основу утврђеиог програма, израдио је Миша Марковић, детаљан пројект са предрачуном за обезбеђење обале савске од железничког моста до моста у бари, а на дужинп око 1000 метара. По томе пројекту коштало би обезбеђење обале савске на поменутој дужини до 450.000 динара. Незгодно Финансијско стање Државе спречило је осгварење тога пројекта и држава је тражила од општине београдске да она томепослу приступи.

Тога ради, одбор општински је 1890 године изабрао јелну комисију ради руковођења израде пројекта за обезбеђење обале савске од моста у бари до града, као и за извршење тога обезбећења. Од стране државе као њен заступник, одређено је било нарочито лице, које ће са том комисијом радити. За израду пројекта као и за сам надзор При извршењу, ангажовала је општина инжињера Мареша и еа њуме закључила уговор. Програм и услове за израду пројекта утврдила је поменута комисија и инжињер Мареш, према томе је израдио детаљан пројект за обезбеђење поменутог дела обале ,савске, на дужини преко 1500 метара. Тај је пројект усвојио одбор општински и послат је на одобрење г. Министру Грађевина. По нрегледу техничке ревизије у министарству и по прегледу Грађевинског Савета, известио је г. Министар Грађевина, Суд општински решоњем својим од 29. јануара '1895 године, да је Грађевински Савет, са извесним изменама, усвојио поднет пројекти да га он одобрава с тим, да се, пошто се учине измене које је Савет учинио, може послу приступити. По томе пројекту коштало би обезбеђење савске обале до 2 и по милиуна динара. Како је у исто доба Грађевинско оделење општинско израђивало и пројект за каналисање Београда то је тадања онштинска управа, нашла за потребно да тражи оцену тих пројеката од страних стручних лица. Тога ради су позвани инжињери — предузимачи г. Линдлеј из ФранкФурта п г, Чоке из Арау-а, као и хигијеничар доктор Смиш Они су 5. априла 1895. године поднелп заједнички извештај, у коме су за грађење кеа предложилн нов начин. У јуну, исте 1895. годпне расписао је суд онштински јаван стечај, за нзраду пројекта за кеј и антрпое, Али, како су истим стечајем тражени не само иројекти за кеј и антрпоте, већ је тражено и Финапсирање и извршење целог предузећа, а тако исто и пројекти и Финансирање и извршење канала, то је тај покушај остао без резултата. Крајем 1895. године ступио је суд општински у преговоре са иредузимачима Линдлејбм и Чокеом, ради израде детаљних пројеката и ради надзора над извршењем. А у Мају 1896 потписао је тадањи председник ошнтине уговор За поменути посао, а г.г. Линдлеј и Чоке потписали су исти уговор у Дириху Октобра псте године. До данас по томе уговору нијс ништарађено и нитање о обезбеди обале савске лебди између два већ детаљно израђена и одобрена пројекта, и једног пројекта који треба тек да се израђује. Пројекти који су код нас израђени, удешени су према Финансијској снази Београда, а с обзиром на поглавиту употребу домаћег материјала и, да се приступило одма раду по томе пројекту ми би до сада имали најмање 1000 метара обезбеђене обале савске, што се могло израдити са једннм делом трошаринског прихода, без нарочитог зајма. Имали би дакле и обалу обезбеђену и с&чуваљи Ст се од, попжве, приход,т\>ошар\гаски био би правилно употребљен. На место таквог рада, тражено је без оправданог разлога мишљење страних предузимача, који су предложили такво грађење кеја, којене само да не одговара Финансиској снази Београда него које захтева већим делом употребу страног материјала и страних предузимача. По предлогу г.г. Линдлеа, Чокеа и Смиша, коштало би извршење кеа до седам милиона динара, дакле скоро два иио нута скупље но по оба одобрена пројекта. Онако скупо обезеђење обале савске немају. ни далеко богатије вароши, са знатно већомтрговином но што јеу Београду. Моје је мишљење да треба остати при одобреним пројектима и приступити одма обезбеђењу обале савеке, нрема Финансијској могућности општине. Ако би пак одбор налазио да треба израђивати пов пројект, онда има бољи и јевтинији пут да се дође до пројекта и то онаквог који ће одговорити и Финансиској снази оиштине и потреби наше трговине, а са употребом домаћег материјала. Тај други пут јесте јаван етечај само за израду пројекта и то нрема програму, који ми морамо израдити, јер ми треба да знамо шта оћемо, а не да нам странци то казују.