Београдске општинске новине

Број 21

— 86 -

Год. XVI

IV Председник износи одбору на решење акт Управе варошке трошарине, којим тражи, да се одреди курс појединим артијама од вредности, које се имају примати у залогу за таксу трошаринску. По прочитању тога акта АБр. 3315, одбор је решио, да се у залогу за неплаћену трошаринску таксу прнмају само оне артије од вредности, које су означене у решељу одборском од 26. Фебр. 1898 г. АБр. 1190. А овим артијама од вредности одређиваће курс сваког првог месеца за идући месец према берзансхшм курсу у прошлом месецу председник општине са одборницима г.г. Вл. Чортановићем, К. Д. Ризнићем и Ђорђем Р. Одавићем с тим, да тројица могу пуноважно решавати. Овако одређени курс појединим артијама саонштаваће се одбору општинском. V По прочитању решења гдавног школског одбора АБр. 2672, којим је решено, дасе београдским наставницима основних пткола даје на име квартирине по 80 дин. месечно, одбор је решио,

IX По прочитању процепе имања Илије Неран. хића званог „ЕснаФска каФана" АБр. 7169/97. одбор је решио, да се решавање о овој процени одложи до повољнијих прилика пошто иначе нема потребе за сада, да се ово имање експроприше и улица на томе месту регулише. X По прочитању процене имања Михајла Благојевића инжињера, на којој је један од проценилаца изјавио, да протокол процене није нанисан онако како су се процениоци сложили, и да према томе у самој ствари нроцене и нема, одбор је решио, да се овај предмет скине с дневног реда. XI По прочитању процене имања Косте Б. Михајловића АБр. 658/98. одбор је решио, да се решавање о овој процени одложи до повољнијих прилика пошто за сада нема потребе да се ово имање експроприше и улица на томе месту регулише. ХП

да се ово решење главног школског одбора не може усвојити, пошто нема буџетске могућности за извршење истог. VI Одборник г. Милан Капетановић предлаже, да се сазидају прописни станови за наставнике основних школа, јер држи. да ће то општину јевтиније коштати, него да даје квартирину у новцу. Одбор је одлучио, да се овај предлог стави на дневни ред. VII Председник износи одбору на решење акт Управе вар. Београда, којим се ио наредби г. Мин. ун. дела позива општина, да до 15. Маја о. г. неизоставно преда на приплод једном од овд. новчаних завода главницу кукурузног Фонда. По прочитању тога акта АБр. 2641, одбор је решио, да се умоли надлежна државна влает, да даде општини рока од пет година за извршење ове наредбе, јер је општина сада од једном никако не може извршити. Ако се овај рок одобри, да се сваке године ставл>а у буцет општински петина дужне суме са интересом 5% на неисплаћене суме и да се на овај начин исплати овај дуг кукурузном Фонду. По прочитању процене имања Кате Арсеновићке и Вељка Николића, која се имања имају експроприсати за просецање Глумачке улице до Душанове према ка®ани „Две буле" одбор је после иоименичког гласања са 10 гласова против 4 (два нису гласали) решио, да се експропријација имања Кате Арсеновићке описано у овој процени. изврпш према процени већине проценилаца и да јој се за исто плати свега тринаест иљада пет стотина педесет и четири динара и осамнаест пара у сребру. да се екпропријација имања Вељка Николића, описано у овој процени, изврши према процени већине проценилаца, и да му се за исто плати свега пет иљада двадесет осам динара и осам пара у сребру. Обе ове суме да падну на терет Фонда регулационог а да се исплате изврше, кад буде могућно, пошто се тапија на ошнтину пренесе без икаквих терета.

По прочитању молбе Вук. Сталаћанина трошаринског стражара и мишљења трошаринске управе АБр. 3170 одбор је решио, одобрава се молиоцу Вук. Сталаћанину тридесет дана осуства ради лечења с тим, да му се исто има рачунати од дана, кад га стане употребљавати. САСТАНАК држан 10. Марта 1838. год. (по стенографским белешкама) Председавао председник г. Н. Д. Стевановић, присуствовади чланови суда г.г. Бран. Ј. Рајић иЈов Антонијевић, од одборника Оили: г.г. Свет. Ј. Гвоздић, Васа Николић, Стеван Максимовић, Стев. Ивковић, Р. Драговић, Марко С. Петронијевић, Трајко Стојковић, Милут. Ј. Марковић, Коста Др. Ривнић, Стеван Миљковић, Евг. М. Чоловић, Глиша Стојаиовић, Голуб С. Јањић, Дим. Гавриловић, К. Н. Лазаревић, М. 0. Петровић, М. Савчић, Др. Лазаревић, Милов. Миленковић, Михајло Ђ. Нлић, Др. Леко, Милан Арсенијевић, Љуб. Живковић, Ђ. Димитријевић, Д. М. Ђорђевић, Др. Л. Пачу, Коста М. Ђурић, Д. Ћирковић, Милан Капетановић, Тод. Ј. Михајловић, Влад. Чортамовић, Ђ. Пантелић, М. II. Тодоровић, Н. И Стаменковић, Гаврило Вркић, Др. Ст^ван Маркокић, Ђ. Р. Одавић, Дамјан Стојковић, К. II. Михајловић, Ј. М. Јанковић. Бележио секретар г. Урош Кузмановић. Почетак у 5 Ј /2 часова ао иодне. (продуже1бе) Љуба ЖивковиЛ. — Господо одборници! Господа Косу и Мариновић, нуде зајам општини београдској за нроширењо водоводе, за израду кеја и израду канализације: али нудетај зајам под извесним условима: да они сами буду и конструктери свију тих предузећа: и кеја и канализације и у колико се има проширити водовод; да они сами узму сва та предузећа у своје руке и да их држе и експлоатишу пуних 50 година. Поред тога, они траже да се за израду канализацији примени нарочити систем Шонов. Узимајући реч господо, да говорим о овој понуди, ја вам одмах изјављујем даћу се ограничити у своме говору само на ону страну понуде, која спада умоју струку, јер ћу само тако вечерас моћи бити вама користан. Узимајући реч гоеподо. да само у тим границама говорим, ја вам одмах могу казати, да је ова понуда г.г. Косуа и Мариновића, одмах од свога почетка код Општине београдске ушла у ток, који је са свим противан целом раду Општине београдске на овим пословима — целоме раду, који је трајао неколико година. Ова ствар господо, није нова. Било је једно доба у Општини бсоградској, била је једна година врло плодна у пројектима о модернизирању Београда, а то је била год. 1890., кад се ушло у нројекат свију радова, који су потребни да се изврше у Општини београдској и кад је између осталог, била и изабрата једна нарочита техничка комисија, која је ималада испита који ће систем канализације да се уводи у Београду.

Ја имам господо, пзвештај те техничке комисијепред собом, који једатиран под 10. Мајем 1890. године и у којој су комисији учествовали наши признати стручни људи, међу којима су г.г. Никола Стаменковић, Др. Пачу и Коста Д. Главинић, који су све страно иснитали питање о сиетему канализације и поднели о томе свој извештај Општини београдској. Они су изнели своје гледиште о томе, изложив све системе, а међу којима је био и овај систем Шонов, и они су дали својемишљење да у Београду треба извести систем спирања. Ја нећу да се задржавам на свима моментима рада на тој етвари, али ћу само да вам кажем још то, да је мисао о систему канализације спирања дата бида на извештај и мишљење стручњака, који су 5. Априла 189о. год. иоднели и свој извештај о томе, Ти су специјалисти г.г. Чоке и Линдлеј, као признати стручњаци у овом питању и као што рекох они су израдили један опширан извештај, који је и печатан под насловом: „Кеј и канализација у Општини београдској". Ја ћу вам прочитати из тога извештаја неколико речи из којих ћете видети како је стајало са овнм питањем. На страни 6-тој тога исвештаја стоји: За канализацију постоје три нројекта. 1. Потпуно израђен пројект од господина Хобрехта, грађевинског саветника у Берлину, од Августа 1891, са уздужним проФилима свих потеза каналске мреже, са поделом површине за одводњавање, нрорачуном количине воде, коју треба одвести као н са означењем дименсије свих канала. Овај нројект посгоји под 1. 2. У оппггим потезима израђен нројект од господина Смрекера, инжењера у Манхајму од Августа 1891. под 2. 3. Општи пројект господина Мареша инжињера у Грацу без датума, који обухвата опште осневе каналске мреже у целом обиму предвиђеном за нзвршење иуком су уједно даље разрађени онн делови, који се простиру по већ насељеним деловима вароши или таковим, који ће се у ближој будућности наеељавати. Овај пројекг под три, има и предрачун коштања". А на страни 19 овогаизвештаја г.г. Линдлеј и Чоке кажу ово: „Пре но што се упустимо у стварне нредлоге у том погледу, морамо напоменути да смо претресали разне еистеме по ко/има би се могла извршити канализација Београда, па смо дошли до уверења, да ће сиетем канализације по пројекту 3, ако се иреиначи и допуни, као што ће мо даље разложити, моћи да одговори и са техничког ихигијенског гледишта у иотпуној мери за одводњење Београда а са трошком сразмерним оном, што се мисли остварити". Према томе, господо, ви видите да је се на овој ствари врло озбиљно радило и да је шта више, у главноме усвојен систем канализације по пројекту под 3. Сад имам да вам обратим пажњу на то, да Је год. 1895. закључен нарочити уговор са г.г. Линдлејом и Чокеом, и то на основу решења одборске седнице од 30. Децембра 1895. год. И у том уговору а у чл. II стоји ово : „Извештај техничких експерата од 5/17 Априла 1895. године служиће као основица за израду ових грађевина односно обима и Форме ове израде, у колико доцнија истраживања на лицу места не би измену тих основних идеја условљавала". Члан VI тога уговора гласи : „Заовај свој раддобијаће Линдлеј и Чокеукупно награду од 30.000 динара у. злату за сваку годину. Даље ће добијати додатак од 15.000 динара у злату годишње на име плате заступника (опуномоћеног инжињера) који ће радовима руководити". И члан X. уговора гласи: „Трајање овог у>овора је пет гбдина од дана закључења. На случај, да од данаизраде детаљних пројеката па до дана предузимања радова наступи један застој више од три меееца, утврћује се да се ово време не рачуна у уговорени рок и г.г. Линдлеј и Чоке неће имати никаква хонорара за време тога застоја, што би од три месеца више било. Но општина се на против обвезује да накнади г.г. Линдлеју и Чоке-у оне суме, које би они и за време тога застоја своме заступнику платили. По истеку тога застоја, ступају оиет у живот одредбе чл. 6. односно плаћања хонорара. Трошкове око уговора сноси општина.